Zbirka izraza

hr Na aerodromu   »   el Στο αεροδρόμιο

35 [trideset i pet]

Na aerodromu

Na aerodromu

35 [τριάντα πέντε]

35 [triánta pénte]

Στο αεροδρόμιο

[Sto aerodrómio]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski grčki igra Više
Htio / Htjela bih rezervirati let za Atenu. Θ----ελ- -α---είσ--ένα ε--ιτ-ρ-ο γ-------α. Θ- ή---- ν- κ----- έ-- ε-------- γ-- Α----- Θ- ή-ε-α ν- κ-ε-σ- έ-α ε-σ-τ-ρ-ο γ-α Α-ή-α- ------------------------------------------- Θα ήθελα να κλείσω ένα εισιτήριο για Αθήνα. 0
Th--ḗ-h-l---a -l--s- én--e--itḗr-o-g-a --h--a. T-- ḗ----- n- k----- é-- e-------- g-- A------ T-a ḗ-h-l- n- k-e-s- é-a e-s-t-r-o g-a A-h-n-. ---------------------------------------------- Tha ḗthela na kleísō éna eisitḗrio gia Athḗna.
Da li je to izravan let? Είνα- απε-θ---ς π--σ-; Ε---- α-------- π----- Ε-ν-ι α-ε-θ-ί-ς π-ή-η- ---------------------- Είναι απευθείας πτήση; 0
E-na----e----í-s p-ḗ-ē? E---- a--------- p----- E-n-i a-e-t-e-a- p-ḗ-ē- ----------------------- Eínai apeutheías ptḗsē?
Molim mjesto do prozora, za nepušače. Πα-ακ----μί- --ση σ--π--άθ-ρ---στ-ν τομ-- -------καπν---ώ-. Π------- μ-- θ--- σ- π-------- σ--- τ---- τ-- μ- κ--------- Π-ρ-κ-λ- μ-α θ-σ- σ- π-ρ-θ-ρ-, σ-ο- τ-μ-α τ-ν μ- κ-π-ι-τ-ν- ----------------------------------------------------------- Παρακαλώ μία θέση σε παράθυρο, στον τομέα των μη καπνιστών. 0
Pa--k-----í- ---s- se p----hyro- ston -om-----n-m---apn-s---. P------- m-- t---- s- p--------- s--- t---- t-- m- k--------- P-r-k-l- m-a t-é-ē s- p-r-t-y-o- s-o- t-m-a t-n m- k-p-i-t-n- ------------------------------------------------------------- Parakalṓ mía thésē se paráthyro, ston toméa tōn mē kapnistṓn.
Htio / htjela bih potvrditi svoju rezervaciju. Θ- ή--λ--ν--ε-ι--β--ώ----ην κ---η-- μο-. Θ- ή---- ν- ε---------- τ-- κ------ μ--- Θ- ή-ε-α ν- ε-ι-ε-α-ώ-ω τ-ν κ-ά-η-ή μ-υ- ---------------------------------------- Θα ήθελα να επιβεβαιώσω την κράτησή μου. 0
Th---t--la--a-e-i------s- -ēn k--tē-ḗ ---. T-- ḗ----- n- e---------- t-- k------ m--- T-a ḗ-h-l- n- e-i-e-a-ṓ-ō t-n k-á-ē-ḗ m-u- ------------------------------------------ Tha ḗthela na epibebaiṓsō tēn krátēsḗ mou.
Htio / htjela bih stornirati svoju rezervaciju. Θα -θελα ν------ώσω --ν--ράτησή -ου. Θ- ή---- ν- α------ τ-- κ------ μ--- Θ- ή-ε-α ν- α-υ-ώ-ω τ-ν κ-ά-η-ή μ-υ- ------------------------------------ Θα ήθελα να ακυρώσω την κράτησή μου. 0
T-a ḗt-el---a-----ṓ---tēn--rátē----o-. T-- ḗ----- n- a------ t-- k------ m--- T-a ḗ-h-l- n- a-y-ṓ-ō t-n k-á-ē-ḗ m-u- -------------------------------------- Tha ḗthela na akyrṓsō tēn krátēsḗ mou.
Htio / htjela bih promijeniti svoju rezervaciju. Θ- ή-ε-------λ-άξω τ-ν--ράτησή μο-. Θ- ή---- ν- α----- τ-- κ------ μ--- Θ- ή-ε-α ν- α-λ-ξ- τ-ν κ-ά-η-ή μ-υ- ----------------------------------- Θα ήθελα να αλλάξω την κράτησή μου. 0
Tha--t-el---- all-xō-tēn---átē-ḗ -o-. T-- ḗ----- n- a----- t-- k------ m--- T-a ḗ-h-l- n- a-l-x- t-n k-á-ē-ḗ m-u- ------------------------------------- Tha ḗthela na alláxō tēn krátēsḗ mou.
Kada polijeće sljedeći zrakoplov za Rim? Πότ- είν-ι-η---ό---- ----η γι-----η; Π--- ε---- η ε------ π---- γ-- Ρ---- Π-τ- ε-ν-ι η ε-ό-ε-η π-ή-η γ-α Ρ-μ-; ------------------------------------ Πότε είναι η επόμενη πτήση για Ρώμη; 0
P-te ---a- - epó-e-ē -tḗsē -i--R--ē? P--- e---- ē e------ p---- g-- R---- P-t- e-n-i ē e-ó-e-ē p-ḗ-ē g-a R-m-? ------------------------------------ Póte eínai ē epómenē ptḗsē gia Rṓmē?
Jesu li slobodna još dva mjesta? Υπάρχ-υ- α---- δύ---λ-ύθ----------ς; Υ------- α---- δ-- ε-------- θ------ Υ-ά-χ-υ- α-ό-α δ-ο ε-ε-θ-ρ-ς θ-σ-ι-; ------------------------------------ Υπάρχουν ακόμα δύο ελεύθερες θέσεις; 0
Y--r---u- akóma--ý- e-eú-heres-t-és--s? Y-------- a---- d-- e--------- t------- Y-á-c-o-n a-ó-a d-o e-e-t-e-e- t-é-e-s- --------------------------------------- Ypárchoun akóma dýo eleútheres théseis?
Ne, imamo još samo jedno slobodno mjesto. Ό-ι,-έ-ο--ε----ο μί-------ερ- θέ-η. Ό--- έ----- μ--- μ-- ε------- θ---- Ό-ι- έ-ο-μ- μ-ν- μ-α ε-ε-θ-ρ- θ-σ-. ----------------------------------- Όχι, έχουμε μόνο μία ελεύθερη θέση. 0
Óchi,--chou-- -----mía e-eúth-r--t-é-ē. Ó---- é------ m--- m-- e-------- t----- Ó-h-, é-h-u-e m-n- m-a e-e-t-e-ē t-é-ē- --------------------------------------- Óchi, échoume móno mía eleútherē thésē.
Kada slijećemo? Π------ο----ω--μ-σ--; Π--- π--------------- Π-τ- π-ο-γ-ι-ν-μ-σ-ε- --------------------- Πότε προσγειωνόμαστε; 0
P----pr----iōn-maste? P--- p--------------- P-t- p-o-g-i-n-m-s-e- --------------------- Póte prosgeiōnómaste?
Kada smo tamo? Πό---φ-ά--υμ-; Π--- φ-------- Π-τ- φ-ά-ο-μ-; -------------- Πότε φτάνουμε; 0
Pó---p-tá-ou--? P--- p--------- P-t- p-t-n-u-e- --------------- Póte phtánoume?
Kada vozi autobus u centar grada? Πότ- φε-γ---λε---ρε-ο--ι--το κέ-τρ--της π-λης; Π--- φ----- λ-------- γ-- τ- κ----- τ-- π----- Π-τ- φ-ύ-ε- λ-ω-ο-ε-ο γ-α τ- κ-ν-ρ- τ-ς π-λ-ς- ---------------------------------------------- Πότε φεύγει λεωφορείο για το κέντρο της πόλης; 0
Pót- p--úgei -eō--or--o---a ----én-ro-t-s -----? P--- p------ l--------- g-- t- k----- t-- p----- P-t- p-e-g-i l-ō-h-r-í- g-a t- k-n-r- t-s p-l-s- ------------------------------------------------ Póte pheúgei leōphoreío gia to kéntro tēs pólēs?
Da li je to Vaš kofer? Α-τή------ ------τ---σας; Α--- ε---- η β------ σ--- Α-τ- ε-ν-ι η β-λ-τ-α σ-ς- ------------------------- Αυτή είναι η βαλίτσα σας; 0
Aut---ínai - ba-ít-a-sa-? A--- e---- ē b------ s--- A-t- e-n-i ē b-l-t-a s-s- ------------------------- Autḗ eínai ē balítsa sas?
Da li je to Vaša torba? Α-τ- -ίν-ι --τσ-ντα----; Α--- ε---- η τ----- σ--- Α-τ- ε-ν-ι η τ-ά-τ- σ-ς- ------------------------ Αυτή είναι η τσάντα σας; 0
Autḗ e--ai ----á-t-----? A--- e---- ē t----- s--- A-t- e-n-i ē t-á-t- s-s- ------------------------ Autḗ eínai ē tsánta sas?
Da li je to Vaša prtljaga? Αυ-έ- ------ο---ποσκευές--ας; Α---- ε---- ο- α-------- σ--- Α-τ-ς ε-ν-ι ο- α-ο-κ-υ-ς σ-ς- ----------------------------- Αυτές είναι οι αποσκευές σας; 0
Au-és-eína-------o---ué- ---? A---- e---- o- a-------- s--- A-t-s e-n-i o- a-o-k-u-s s-s- ----------------------------- Autés eínai oi aposkeués sas?
Koliko prtljaga mogu ponijeti? Π-σε--------υ-----ο-- -α --ρω; Π---- α-------- μ---- ν- π---- Π-σ-ς α-ο-κ-υ-ς μ-ο-ώ ν- π-ρ-; ------------------------------ Πόσες αποσκευές μπορώ να πάρω; 0
Pós-- -po-ke-é--m-o-ṓ ------ō? P---- a-------- m---- n- p---- P-s-s a-o-k-u-s m-o-ṓ n- p-r-? ------------------------------ Póses aposkeués mporṓ na párō?
Dvadeset kila. Είκ-σ- -ιλ-. Ε----- κ---- Ε-κ-σ- κ-λ-. ------------ Είκοσι κιλά. 0
Eík--i--i-á. E----- k---- E-k-s- k-l-. ------------ Eíkosi kilá.
Što, samo dvadeset kila? Τι,-μ--- ε-------ιλ-; Τ-- μ--- ε----- κ---- Τ-, μ-ν- ε-κ-σ- κ-λ-; --------------------- Τι, μόνο είκοσι κιλά; 0
Ti,-mó-o eí--si -il-? T-- m--- e----- k---- T-, m-n- e-k-s- k-l-? --------------------- Ti, móno eíkosi kilá?

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Učenje mijenja mozak

Tko se puno bavi sportom, oblikuje svoje tijelo. Očito je moguće trenirati i svoj mozak. To znači da onom tko želi dobro naučiti jezike nije za to dovoljan samo talent. Također je važno redovito vježbati. Budući da vježbanje pozitivno utječe na strukturu mozga. Naravno da je poseban talent za jezike obično urođen. Međutim, intenzivan trening može promijeniti određene moždane strukture. Povećava se volumen centra za govor. Također se mijenjaju moždane stanice ljudi koji puno vježbaju. Dugo se vjerovalo da je mozak nepromjenjiv. Vjerovalo se: Ono što ne naučimo kao djeca više nikad nećemo moći naučiti. Međutim, istraživači mozga su došli do sasvim drugačijeg rezultata. Pokazali su da naš mozak ostaje podložan promjeni cijeli život. Moglo bi se reći da funkcionira poput mišića. Stoga se može izgrađivati do duboke starosti. Svaki unos se u mozgu obrađuje. Kad je mozak uvježban, puno bolje obrađuje unose. To znači da radi brže i učinkovitije. Taj princip vrijedi jednako za mlade i za stare ljude. Međutim, nije nužno obavezno učiti kako bi se istrenirao mozak. Čitanje je također jedna dobra vježba. Zahtjevna literatura posebice potiče naš centar za govor. To znači da se naš vokabular povećava. Štoviše, poboljšava nam se osjećaj za jezik. Zanimljivo je da jezik ne obrađuje samo centar za govor. Područje koje kontrolira motoriku također obrađuje nove sadržaje. Stoga je važno stimulirati cijeli mozak što je više moguće. Dakle: Pokrenite svoje tijelo I svoj mozak!
Dali si znao?
Portugalski spada u romanske jezike. U uskom je srodstvu sa španjolskim i s katalonskim. Razvio se iz vulgarnog latinskog rimskih vojnika. Za oko 10 milijuna ljudi je europski portugalski materinski jezik. On je također jedan od najvažnijih svjetskih jezika… To je povezano s prošlošću Portugala kao kolonijalne sile. U 15. i 16. stoljeću je nacija moreplovaca donijela svoj jezik na druge kontinente. U dijelovima Afrike i Azije se i danas govori portugalski. Zemlje u kojima se govori ovaj jezik orijentiraju se jezički uglavnom na europski uzor. U Brazilu je to drukčije. Jezik koji se tamo govori ima nekoliko posebnosti i smatra se posebnim varijetetom. Ipak se Portugalci u pravilu mogu dobro sporazumijevati s Brazilcima. Ukupno više od 240 milijuna ljudi na svijetu govori portugalski. Osim toga ima oko 20 kreolskih jezika koji se baziraju na portugalskom. Portugalski danas spada u svjetske jezike.