Zbirka izraza

hr Na aerodromu   »   el Στο αεροδρόμιο

35 [trideset i pet]

Na aerodromu

Na aerodromu

35 [τριάντα πέντε]

35 [triánta pénte]

Στο αεροδρόμιο

[Sto aerodrómio]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski grčki igra Više
Htio / Htjela bih rezervirati let za Atenu. Θ- ήθε-α--α --ε----έ-α -ισ-τ--ι- για ---ν-. Θ_ ή____ ν_ κ_____ έ__ ε________ γ__ Α_____ Θ- ή-ε-α ν- κ-ε-σ- έ-α ε-σ-τ-ρ-ο γ-α Α-ή-α- ------------------------------------------- Θα ήθελα να κλείσω ένα εισιτήριο για Αθήνα. 0
T-a-ḗthe-a n- --e--- --- ei-i-ḗ-io---a-A-hḗ--. T__ ḗ_____ n_ k_____ é__ e________ g__ A______ T-a ḗ-h-l- n- k-e-s- é-a e-s-t-r-o g-a A-h-n-. ---------------------------------------------- Tha ḗthela na kleísō éna eisitḗrio gia Athḗna.
Da li je to izravan let? Ε-ναι απευθείας----σ-; Ε____ α________ π_____ Ε-ν-ι α-ε-θ-ί-ς π-ή-η- ---------------------- Είναι απευθείας πτήση; 0
E-na--ap-uthe--s-----ē? E____ a_________ p_____ E-n-i a-e-t-e-a- p-ḗ-ē- ----------------------- Eínai apeutheías ptḗsē?
Molim mjesto do prozora, za nepušače. Π-ρα---- -ί--θέση ------άθ-ρ-,-στ-- τ-μέ----ν-μη-κ--νι--ών. Π_______ μ__ θ___ σ_ π________ σ___ τ____ τ__ μ_ κ_________ Π-ρ-κ-λ- μ-α θ-σ- σ- π-ρ-θ-ρ-, σ-ο- τ-μ-α τ-ν μ- κ-π-ι-τ-ν- ----------------------------------------------------------- Παρακαλώ μία θέση σε παράθυρο, στον τομέα των μη καπνιστών. 0
Paraka-ṓ --------ē-se-p---th--o,-s--n--o--a-tō- ------n---ṓ-. P_______ m__ t____ s_ p_________ s___ t____ t__ m_ k_________ P-r-k-l- m-a t-é-ē s- p-r-t-y-o- s-o- t-m-a t-n m- k-p-i-t-n- ------------------------------------------------------------- Parakalṓ mía thésē se paráthyro, ston toméa tōn mē kapnistṓn.
Htio / htjela bih potvrditi svoju rezervaciju. Θα ή--λα να -π-βε-α-ώσ---η- κ---ησ--μο-. Θ_ ή____ ν_ ε__________ τ__ κ______ μ___ Θ- ή-ε-α ν- ε-ι-ε-α-ώ-ω τ-ν κ-ά-η-ή μ-υ- ---------------------------------------- Θα ήθελα να επιβεβαιώσω την κράτησή μου. 0
Th----h-l-------i--bai--ō t-n--r--ē----o-. T__ ḗ_____ n_ e__________ t__ k______ m___ T-a ḗ-h-l- n- e-i-e-a-ṓ-ō t-n k-á-ē-ḗ m-u- ------------------------------------------ Tha ḗthela na epibebaiṓsō tēn krátēsḗ mou.
Htio / htjela bih stornirati svoju rezervaciju. Θ--ή-ελ- να α-υ-ώσω την-κ--τησή ---. Θ_ ή____ ν_ α______ τ__ κ______ μ___ Θ- ή-ε-α ν- α-υ-ώ-ω τ-ν κ-ά-η-ή μ-υ- ------------------------------------ Θα ήθελα να ακυρώσω την κράτησή μου. 0
Th---thela na-a--r--ō-tēn -rátēs--m-u. T__ ḗ_____ n_ a______ t__ k______ m___ T-a ḗ-h-l- n- a-y-ṓ-ō t-n k-á-ē-ḗ m-u- -------------------------------------- Tha ḗthela na akyrṓsō tēn krátēsḗ mou.
Htio / htjela bih promijeniti svoju rezervaciju. Θ--ή--λ--να ----ξω-τ-----ά---ή--ου. Θ_ ή____ ν_ α_____ τ__ κ______ μ___ Θ- ή-ε-α ν- α-λ-ξ- τ-ν κ-ά-η-ή μ-υ- ----------------------------------- Θα ήθελα να αλλάξω την κράτησή μου. 0
T---ḗ-hel- n- ---á-ō-t-n krá-ēs- mou. T__ ḗ_____ n_ a_____ t__ k______ m___ T-a ḗ-h-l- n- a-l-x- t-n k-á-ē-ḗ m-u- ------------------------------------- Tha ḗthela na alláxō tēn krátēsḗ mou.
Kada polijeće sljedeći zrakoplov za Rim? Πό-ε -ίν---η-ε-ό-ενη-πτ--η-----Ρώ--; Π___ ε____ η ε______ π____ γ__ Ρ____ Π-τ- ε-ν-ι η ε-ό-ε-η π-ή-η γ-α Ρ-μ-; ------------------------------------ Πότε είναι η επόμενη πτήση για Ρώμη; 0
Pó-- eína--ē -----nē-p-ḗ------ Rṓmē? P___ e____ ē e______ p____ g__ R____ P-t- e-n-i ē e-ó-e-ē p-ḗ-ē g-a R-m-? ------------------------------------ Póte eínai ē epómenē ptḗsē gia Rṓmē?
Jesu li slobodna još dva mjesta? Υπ-----ν --όμα-δύ- -λ-----ες θέσ--ς; Υ_______ α____ δ__ ε________ θ______ Υ-ά-χ-υ- α-ό-α δ-ο ε-ε-θ-ρ-ς θ-σ-ι-; ------------------------------------ Υπάρχουν ακόμα δύο ελεύθερες θέσεις; 0
Yp-rcho-- ak--a ----ele--h-re- --é-e--? Y________ a____ d__ e_________ t_______ Y-á-c-o-n a-ó-a d-o e-e-t-e-e- t-é-e-s- --------------------------------------- Ypárchoun akóma dýo eleútheres théseis?
Ne, imamo još samo jedno slobodno mjesto. Όχι, έχ------ό------ ε-ε-θ-ρη θ--η. Ό___ έ_____ μ___ μ__ ε_______ θ____ Ό-ι- έ-ο-μ- μ-ν- μ-α ε-ε-θ-ρ- θ-σ-. ----------------------------------- Όχι, έχουμε μόνο μία ελεύθερη θέση. 0
Óc--,-é-ho--e-mó-----a-e-e----r--thé-ē. Ó____ é______ m___ m__ e________ t_____ Ó-h-, é-h-u-e m-n- m-a e-e-t-e-ē t-é-ē- --------------------------------------- Óchi, échoume móno mía eleútherē thésē.
Kada slijećemo? Π--- πρ-σγειω-ό-α--ε; Π___ π_______________ Π-τ- π-ο-γ-ι-ν-μ-σ-ε- --------------------- Πότε προσγειωνόμαστε; 0
Pót---r---eiō-ó--s--? P___ p_______________ P-t- p-o-g-i-n-m-s-e- --------------------- Póte prosgeiōnómaste?
Kada smo tamo? Π-τ----ά-ο---; Π___ φ________ Π-τ- φ-ά-ο-μ-; -------------- Πότε φτάνουμε; 0
Pót- -----ou-e? P___ p_________ P-t- p-t-n-u-e- --------------- Póte phtánoume?
Kada vozi autobus u centar grada? Π-τ- φεύγει----φο-είο -ια -----ν-----η---όλ--; Π___ φ_____ λ________ γ__ τ_ κ_____ τ__ π_____ Π-τ- φ-ύ-ε- λ-ω-ο-ε-ο γ-α τ- κ-ν-ρ- τ-ς π-λ-ς- ---------------------------------------------- Πότε φεύγει λεωφορείο για το κέντρο της πόλης; 0
P-t- -h--g-i-l-ōph-r-í----a-to---nt---t-s-pólēs? P___ p______ l_________ g__ t_ k_____ t__ p_____ P-t- p-e-g-i l-ō-h-r-í- g-a t- k-n-r- t-s p-l-s- ------------------------------------------------ Póte pheúgei leōphoreío gia to kéntro tēs pólēs?
Da li je to Vaš kofer? Αυτ--είν-- - βα--τσα--α-; Α___ ε____ η β______ σ___ Α-τ- ε-ν-ι η β-λ-τ-α σ-ς- ------------------------- Αυτή είναι η βαλίτσα σας; 0
Autḗ-e-na- - -a--tsa s-s? A___ e____ ē b______ s___ A-t- e-n-i ē b-l-t-a s-s- ------------------------- Autḗ eínai ē balítsa sas?
Da li je to Vaša torba? Αυτή --ν-- - τσ---α--α-; Α___ ε____ η τ_____ σ___ Α-τ- ε-ν-ι η τ-ά-τ- σ-ς- ------------------------ Αυτή είναι η τσάντα σας; 0
Au-- e-n---- --ánt---as? A___ e____ ē t_____ s___ A-t- e-n-i ē t-á-t- s-s- ------------------------ Autḗ eínai ē tsánta sas?
Da li je to Vaša prtljaga? Α--έ- ε--α---ι α--σκε-έ- --ς; Α____ ε____ ο_ α________ σ___ Α-τ-ς ε-ν-ι ο- α-ο-κ-υ-ς σ-ς- ----------------------------- Αυτές είναι οι αποσκευές σας; 0
Auté- e-nai -- ---s-eués--as? A____ e____ o_ a________ s___ A-t-s e-n-i o- a-o-k-u-s s-s- ----------------------------- Autés eínai oi aposkeués sas?
Koliko prtljaga mogu ponijeti? Πόσε- --ο---υές--πορώ ν------; Π____ α________ μ____ ν_ π____ Π-σ-ς α-ο-κ-υ-ς μ-ο-ώ ν- π-ρ-; ------------------------------ Πόσες αποσκευές μπορώ να πάρω; 0
P-se- -----e--s-m---ṓ n- --rō? P____ a________ m____ n_ p____ P-s-s a-o-k-u-s m-o-ṓ n- p-r-? ------------------------------ Póses aposkeués mporṓ na párō?
Dvadeset kila. Εί-οσ----λά. Ε_____ κ____ Ε-κ-σ- κ-λ-. ------------ Είκοσι κιλά. 0
E----- -il-. E_____ k____ E-k-s- k-l-. ------------ Eíkosi kilá.
Što, samo dvadeset kila? Τι, -όνο-εί-ο-ι κιλ-; Τ__ μ___ ε_____ κ____ Τ-, μ-ν- ε-κ-σ- κ-λ-; --------------------- Τι, μόνο είκοσι κιλά; 0
T-,-mó-o e-k--i-kilá? T__ m___ e_____ k____ T-, m-n- e-k-s- k-l-? --------------------- Ti, móno eíkosi kilá?

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + grčki (1-100) MP3 grčki (1-100)
Video nije pronađen!

Učenje mijenja mozak

Tko se puno bavi sportom, oblikuje svoje tijelo. Očito je moguće trenirati i svoj mozak. To znači da onom tko želi dobro naučiti jezike nije za to dovoljan samo talent. Također je važno redovito vježbati. Budući da vježbanje pozitivno utječe na strukturu mozga. Naravno da je poseban talent za jezike obično urođen. Međutim, intenzivan trening može promijeniti određene moždane strukture. Povećava se volumen centra za govor. Također se mijenjaju moždane stanice ljudi koji puno vježbaju. Dugo se vjerovalo da je mozak nepromjenjiv. Vjerovalo se: Ono što ne naučimo kao djeca više nikad nećemo moći naučiti. Međutim, istraživači mozga su došli do sasvim drugačijeg rezultata. Pokazali su da naš mozak ostaje podložan promjeni cijeli život. Moglo bi se reći da funkcionira poput mišića. Stoga se može izgrađivati do duboke starosti. Svaki unos se u mozgu obrađuje. Kad je mozak uvježban, puno bolje obrađuje unose. To znači da radi brže i učinkovitije. Taj princip vrijedi jednako za mlade i za stare ljude. Međutim, nije nužno obavezno učiti kako bi se istrenirao mozak. Čitanje je također jedna dobra vježba. Zahtjevna literatura posebice potiče naš centar za govor. To znači da se naš vokabular povećava. Štoviše, poboljšava nam se osjećaj za jezik. Zanimljivo je da jezik ne obrađuje samo centar za govor. Područje koje kontrolira motoriku također obrađuje nove sadržaje. Stoga je važno stimulirati cijeli mozak što je više moguće. Dakle: Pokrenite svoje tijelo I svoj mozak!
Dali si znao?
Portugalski spada u romanske jezike. U uskom je srodstvu sa španjolskim i s katalonskim. Razvio se iz vulgarnog latinskog rimskih vojnika. Za oko 10 milijuna ljudi je europski portugalski materinski jezik. On je također jedan od najvažnijih svjetskih jezika… To je povezano s prošlošću Portugala kao kolonijalne sile. U 15. i 16. stoljeću je nacija moreplovaca donijela svoj jezik na druge kontinente. U dijelovima Afrike i Azije se i danas govori portugalski. Zemlje u kojima se govori ovaj jezik orijentiraju se jezički uglavnom na europski uzor. U Brazilu je to drukčije. Jezik koji se tamo govori ima nekoliko posebnosti i smatra se posebnim varijetetom. Ipak se Portugalci u pravilu mogu dobro sporazumijevati s Brazilcima. Ukupno više od 240 milijuna ljudi na svijetu govori portugalski. Osim toga ima oko 20 kreolskih jezika koji se baziraju na portugalskom. Portugalski danas spada u svjetske jezike.