Рјечник

sr нешто желети   »   ca agradar alguna cosa

70 [седамдесет]

нешто желети

нешто желети

70 [setanta]

agradar alguna cosa

Изаберите како желите да видите превод:   
српски каталонски Игра Више
Желите ли пушити? Q---l--agr----ia-fu---------tè? Q-- l- a-------- f---- a v----- Q-e l- a-r-d-r-a f-m-r a v-s-è- ------------------------------- Que li agradaria fumar a vostè? 0
Желите ли играти? Q-e l- -g----ri--b----- a----tè? Q-- l- a-------- b----- a v----- Q-e l- a-r-d-r-a b-l-a- a v-s-è- -------------------------------- Que li agradaria ballar a vostè? 0
Желите ли шетати? Que li ----d--i- pass--a--- v--tè? Q-- l- a-------- p------- a v----- Q-e l- a-r-d-r-a p-s-e-a- a v-s-è- ---------------------------------- Que li agradaria passejar a vostè? 0
Ја желим пушити. M--g--da-i- fum-r. M---------- f----- M-a-r-d-r-a f-m-r- ------------------ M’agradaria fumar. 0
Желиш ли цигарету? V--dr-e- -n---ga-ret? V------- u- c-------- V-l-r-e- u- c-g-r-e-? --------------------- Voldries un cigarret? 0
Он жели ватру. (E-l- v-ld-i- fo-. (---- v------ f--- (-l-) v-l-r-a f-c- ------------------ (Ell) voldria foc. 0
Ја желим нешто пити. M-a-rada-ia --ure -l--n- ---a. M---------- b---- a----- c---- M-a-r-d-r-a b-u-e a-g-n- c-s-. ------------------------------ M’agradaria beure alguna cosa. 0
Ја желим нешто јести. M-a--a--r-a men---------- cos-. M---------- m----- a----- c---- M-a-r-d-r-a m-n-a- a-g-n- c-s-. ------------------------------- M’agradaria menjar alguna cosa. 0
Ја се желим мало одморити. M’ag-a-ar-a---s---s-- u-a mica. M---------- d-------- u-- m---- M-a-r-d-r-a d-s-a-s-r u-a m-c-. ------------------------------- M’agradaria descansar una mica. 0
Ја Вас желим нешто питати. M----ad-ri- pre-unt-r--i -----osa. M---------- p----------- u-- c---- M-a-r-d-r-a p-e-u-t-r-l- u-a c-s-. ---------------------------------- M’agradaria preguntar-li una cosa. 0
Ја Вас желим за нешто замолити. M-ag--d-r----e-a-a---- -na ---a. M---------- d--------- u-- c---- M-a-r-d-r-a d-m-n-r-l- u-a c-s-. -------------------------------- M’agradaria demanar-li una cosa. 0
Ја Вас желим на нешто позвати. M’-g--------c--v-d-r--- a-u-a co-a. M---------- c---------- a u-- c---- M-a-r-d-r-a c-n-i-a---i a u-a c-s-. ----------------------------------- M’agradaria convidar-li a una cosa. 0
Шта желите, молим? Qu-----a--a--ria p----re- s-----pla-? Q-- l- a-------- p------- s- u- p---- Q-è l- a-r-d-r-a p-e-d-e- s- u- p-a-? ------------------------------------- Què li agradaria prendre, si us plau? 0
Желите ли кафу? V---ria un-c---? V------ u- c---- V-l-r-a u- c-f-? ---------------- Voldria un cafè? 0
Или радије желите чај? O---e--r-ri- un-te? O p--------- u- t-- O p-e-e-i-i- u- t-? ------------------- O preferiria un te? 0
Ми се желимо возити кући. En--agra-a--- anar-a c-s-. E-- a-------- a--- a c---- E-s a-r-d-r-a a-a- a c-s-. -------------------------- Ens agradaria anar a casa. 0
Желите ли ви такси? V--e--u- -axi? V---- u- t---- V-l-u u- t-x-? -------------- Voleu un taxi? 0
Они желе телефонирати. V--drie---ruc-r---r -e-èfon. V------- t----- p-- t------- V-l-r-e- t-u-a- p-r t-l-f-n- ---------------------------- Voldrien trucar per telèfon. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Два језика = два центра за говор!

Нашем мозгу није битно кад учимо један језик. Ово стога што различите језике похрањује у различитим областима. Језици које учимо не меморишу се на истом месту. Језици које учимо касније у животу биће похрањени на другом месту. То значи да мозак обрађује нова правила на другом месту. Она се не похрањују заједно са правилима матерњег језика. С друге стране, људи који су одрасли са два језика користе само један регион. До овог закључка се дошло бројним студијама. Неуролози си испитивли разне особе. Њихови испитаници су говорили два језика течно. Један део испитаника био је одрастао са два језика. Други део њих је други језик научио тек касније у животу. За време испитивања су мерене мождане активности. На тај начин се могло испитивати које су области мозга за време тестовабиле активне. Тако се и дошло до спознаје да они који су други језик научили каснијеу животу имају два центра за говор! Тиме су научници доказали своју не тако нову претпоставку. Људи чији је мозак претрпео повреду показују различите симптоме. Оштећење мозга може довести до поремећаја језика. Људи са оштећеним мозгом не могу добро изговарати или разумети речи. Код двојезичних људи са оштећењем мозга појављују се другачији симптоми. Проблеми у говору не односе се увек на оба језика. Уколико је један део мозга повређен, онај други ће још увек функционисати. Јер пацијенти говоре један језик боље од другог. Два различита језика се поново уче различитом брзином. То доказује да се оба језика не похрањују на истом месту. Захваљујући томе што нису једновремено учени, граде два центра. Како се наш мозак сналази са више језика, нејасно је. Али, нове спознаје могу за резултат имати нове стратегије учења.