Рјечник

sr Негација 2   »   ca Negació 2

65 [шездесет и пет]

Негација 2

Негација 2

65 [seixanta-cinc]

Negació 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски каталонски Игра Више
Да ли је прстен скуп? É---ar-l-ane-l? É- c-- l------- É- c-r l-a-e-l- --------------- És car l’anell? 0
Не, он кошта само стотину евра. No---om-s--ost--cent----o-. N-- n---- c---- c--- e----- N-, n-m-s c-s-a c-n- e-r-s- --------------------------- No, només costa cent euros. 0
Али ја имам само педесет. P--ò nom-- -n -in---i-qu-nta. P--- n---- e- t--- c--------- P-r- n-m-s e- t-n- c-n-u-n-a- ----------------------------- Però només en tinc cinquanta. 0
Јеси ли већ готов / готовa? H---acab--? H-- a------ H-s a-a-a-? ----------- Has acabat? 0
Не, још не. No- enc------. N-- e----- n-- N-, e-c-r- n-. -------------- No, encara no. 0
Али сам ускоро готов / готова. P-r--avia----ab-. P--- a---- a----- P-r- a-i-t a-a-o- ----------------- Però aviat acabo. 0
Желиш ли још супе? V-l- mé- so-a? V--- m-- s---- V-l- m-s s-p-? -------------- Vols més sopa? 0
Не, не желим више. No, ja no -n-vul-. N-- j- n- e- v---- N-, j- n- e- v-l-. ------------------ No, ja no en vull. 0
Али још један сладолед. Per---n-alt---gel--. P--- u- a---- g----- P-r- u- a-t-e g-l-t- -------------------- Però un altre gelat. 0
Станујеш ли већ дуго овде? Q---f- gai----u- v-us a-u-? Q-- f- g---- q-- v--- a---- Q-e f- g-i-e q-e v-u- a-u-? --------------------------- Que fa gaire que vius aquí? 0
Не, тек један месец. No--no----un--e-. N-- n---- u- m--- N-, n-m-s u- m-s- ----------------- No, només un mes. 0
Али већ познајем много људи. P--- j- cone---- ---t -e gent. P--- j- c---- u- m--- d- g---- P-r- j- c-n-c u- m-n- d- g-n-. ------------------------------ Però ja conec un munt de gent. 0
Путујеш ли сутра кући? Vas a -asa -em-? V-- a c--- d---- V-s a c-s- d-m-? ---------------- Vas a casa demà? 0
Не, тек за викенд. N-,--om-- --- c--s-de -et--n-. N-- n---- e-- c--- d- s------- N-, n-m-s e-s c-p- d- s-t-a-a- ------------------------------ No, només els caps de setmana. 0
Али се враћам већ у недељу. Pe------t---o-diume---. P--- j- t---- d-------- P-r- j- t-r-o d-u-e-g-. ----------------------- Però ja torno diumenge. 0
Да ли је твоја ћерка већ одрасла? La-teva f---- -a é- ---or d---at? L- t--- f---- j- é- m---- d------ L- t-v- f-l-a j- é- m-j-r d-e-a-? --------------------------------- La teva filla ja és major d’edat? 0
Не, она има тек седамнаест година. N-,--- no-és---s--t anys. N-- t- n---- d----- a---- N-, t- n-m-s d-s-e- a-y-. ------------------------- No, té només disset anys. 0
Али она већ има момка. P-rò ja té-xi--t. P--- j- t- x----- P-r- j- t- x-c-t- ----------------- Però ja té xicot. 0

Шта нам речи говоре

на свету постојe милиони књига. Колико их је до данас написано, тачно се не зна. У њима се налази огромно знање. Када би их неко све прочитао, знао би о животу много тога. Зато што нам књиге показују на који начин се мења свет у коме живимо. Свака време има своје књиге. Из њих се може сазнати шта је људима важно. На жалост, нема никога ко би могао прочитати сваку књигу. Али, модерна технологија нам може помоћи у анализи књига. Путем дигитализације књиге се могу чувати електронским путем - као и подаци. Потом се њихов садржај може анализирати. На тај начин лингвисти долазе до тога како се језик мењао. Још је занимљивије бројати колико се често поједине речи употребљавају. На тај начин се може препознати значај извесних ствари. Научници су проучили преко пет милиона књига. У питању су биле књиге из последњих пет векова. При том је анализирано 500 милијарди речи. Фреквентност речи показала је како су људи некада живели, а како живе данас. У језику се огледају идеје и трендови. Реч мушкарци , на пример, је изгубила на значењу. У данашње време користи се много ређе него у прошлости. Употреба речи жене , напротив, све више добија на значају. Кад посматрамо речи, такође можемо доћи до тога шта радо једемо. Педесетих година је реч сладолед била врло важна. Онда су на популарности добиле речи пица и паста . Већ неколико година је популаран појам суши . За све који воле језике има једна добра вест ... Из године у годину, језик добија све више речи!