Рјечник

sr Читати и писати   »   ca Llegir i escriure

6 [шест]

Читати и писати

Читати и писати

6 [sis]

Llegir i escriure

Изаберите како желите да видите превод:   
српски каталонски Игра Више
Ja читам. (Jo- l-e-e---. (___ l________ (-o- l-e-e-x-. -------------- (Jo) llegeixo. 0
Ја читам једно слово. (-o- l--ge-----na-lle-ra. (___ l_______ u__ l______ (-o- l-e-e-x- u-a l-e-r-. ------------------------- (Jo) llegeixo una lletra. 0
Ја читам једну реч. (Jo- -l-geixo -- mot----n- p---u--. (___ l_______ u_ m__ / u__ p_______ (-o- l-e-e-x- u- m-t / u-a p-r-u-a- ----------------------------------- (Jo) llegeixo un mot / una paraula. 0
Ја читам једну реченицу. (--- --e-eix--u-- -r---. (___ l_______ u__ f_____ (-o- l-e-e-x- u-a f-a-e- ------------------------ (Jo) llegeixo una frase. 0
Ја читам једно писмо. (-o) --e-eixo -n--cart-. (___ l_______ u__ c_____ (-o- l-e-e-x- u-a c-r-a- ------------------------ (Jo) llegeixo una carta. 0
Ја читам једну књигу. (J---l-e-eix---n l-ibr-. (___ l_______ u_ l______ (-o- l-e-e-x- u- l-i-r-. ------------------------ (Jo) llegeixo un llibre. 0
Ја читам. Jo--l-----o. J_ l________ J- l-e-e-x-. ------------ Jo llegeixo. 0
Ти читаш. T----ege--es. T_ l_________ T- l-e-e-x-s- ------------- Tu llegeixes. 0
Он чита. E-- ll---ix. E__ l_______ E-l l-e-e-x- ------------ Ell llegeix. 0
Ја пишем. (J-- e-c---. (___ e______ (-o- e-c-i-. ------------ (Jo) escric. 0
Ја пишем једно слово. (Jo)--scri---n---le--a. (___ e_____ u__ l______ (-o- e-c-i- u-a l-e-r-. ----------------------- (Jo) escric una lletra. 0
Ја пишем једну реч. (-o- -s---c --a pa--u-a. (___ e_____ u__ p_______ (-o- e-c-i- u-a p-r-u-a- ------------------------ (Jo) escric una paraula. 0
Ја пишем једну реченицу. (-o----c-ic-----f-a-e. (___ e_____ u__ f_____ (-o- e-c-i- u-a f-a-e- ---------------------- (Jo) escric una frase. 0
Ја пишем једно писмо. (J----s--i- u-a ---ta. (___ e_____ u__ c_____ (-o- e-c-i- u-a c-r-a- ---------------------- (Jo) escric una carta. 0
Ја пишем једну књигу. (Jo) e-cri--u--------. (___ e_____ u_ l______ (-o- e-c-i- u- l-i-r-. ---------------------- (Jo) escric un llibre. 0
Ја пишем. Jo--s---c. J_ e______ J- e-c-i-. ---------- Jo escric. 0
Ти пишеш. T- e-c---s. T_ e_______ T- e-c-i-s- ----------- Tu escrius. 0
Он пише. El- es----. E__ e______ E-l e-c-i-. ----------- Ell escriu. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + каталонски (1-100) МП3 каталонски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Интернационализми

Глобализација се одражава и на језике. Ово је већ потврђено ширењем интернационализама. Интернационализми су речи које се употребљавају у многим језицима. При том имају слично или истоветно значење. Врло често им је и изговор исти. У већини случајева се исто и пишу. Ширење интернационализама је веома занимљив феномен. За њих границе не постоје. Бар не оне географске. А посебно не лингвистичке. Има речи које се разумеју на свим континентима. Одлична илустрација ове тврдње је реч хотел . Позната је скоро свуда на свету. Бројни интернационализми потичу из науке. Технички термини се такође врло брзо шире по свету. Стари интернационализми потичу из заједничког корена. Они су се развили из исте речи. Ипак, у већини случајева, они се позајмљују. Просто речено, бивају инкорпорисани у дати језик. Код оваквог преузимања речи културни кругови играју веома важну улогу. Свака цивилизација има сопствену традицију. Због тога се нови концепти не прихватају свуда подједнако. Културне норме су те које одлучују шта ће се усвојити, а шта не. Неке ствари можемо наћи само у неким деловима света. Друге се, напротив, врло брзо распростране читавим светом. Једино кад се распрострањују, распрострањује се и њихово име. Е због овога су интернационализми узбудљиви. Откривајући језике, откривамо и културе...
Да ли си знао?
Кинески је језик с највећим бројем говорника на свету. Међутим, не постоји један кинески језик, већ се може рећи да их има више. Сви они спадају у породицу синотибетских језика. Око 1,3 милијарде људи говори кинески. Већина њих живи у Народној Републици Кини и Тајвану. Највећи кинески језик је књижевни кинески, који се још зове и мандарински. Као службени језик Народне Републике Кине то је матерњи језик 850 милиона људи. Остали кинески језици се често само називају дијалектима. Мандарински разумeју скоро сви људи који говоре кинески. Сви Кинези имају заједничко писмо које је старо 4000 до 5000 година. Тиме кинески има најдужу традицију писмености. Кинески писани знакови су тежи него алфабетски системи. Граматика се релативно брзо научи тако да се врло брзо може остварити успех у учењу. А све више људи жели да научи кинески… Усудите се да учите овај језик јер кинески је језик будућности!