Рјечник

sr У банци   »   ca Al banc

60 [шездесет]

У банци

У банци

60 [seixanta]

Al banc

Изаберите како желите да видите превод:   
српски каталонски Игра Више
Ја желим отворити рачун. Vo----- o---- u- c-----. Voldria obrir un compte. 0
Овде је мој пасош. Aq---- é- e- m-- p--------. Aquest és el meu passaport. 0
А овде је моја адреса. I a------ é- l- m--- a-----. I aquesta és la meva adreça. 0
Ја желим уплатити новац на мој рачун. M’--------- d-------- d----- a- m-- c-----. M’agradaria dipositar diners al meu compte. 0
Ја желим подигнути новац са свог рачуна. Vo----- t----- d----- d-- m-- c-----. Voldria treure diners del meu compte. 0
Ја желим узети изводе са рачуна. Vo----- r---- e- m-- e------- d- c-----. Voldria rebre el meu extracte de compte. 0
Ја желим уновчити путнички чек. Vo----- f-- e------ u- x-- d- v-----. Voldria fer efectiu un xec de viatge. 0
Колики су трошкови? Qu--- é- l- c-------? Quant és la comissió? 0
Где морам потписати? On h--- d- s-----? On haig de signar? 0
Ја очекујем дознаку из Немачке. Es---- u-- t------------ d---------. Espero una transferència d’Alemanya. 0
Овде је мој број рачуна. Aq---- é- e- m-- n----- d- c-----. Aquest és el meu número de compte. 0
Да ли је новац стигао? Ha- a------ e-- d-----? Han arribat els diners? 0
Ја желим заменити тај новац. Vo----- c------ a------ d-----. Voldria canviar aquests diners. 0
Ја требам америчке доларе. Ne------- d----- a--------. Necessito dòlars americans. 0
Молим Вас, дајте ми ситне новчанице. Do---- b------- p------ s- u- p---. Doni’m bitllets petits, si us plau. 0
Има ли овде банкомат? Qu- h- h- u- c----- a--------? Que hi ha un caixer automàtic? 0
Колико новца се може подигнути? Qu---- d----- p-- t-----? Quants diners puc treure? 0
Које кредитне картице се могу користити? Qu---- s-- l-- t------- d- c----- q-- e- p---- u--------? Quines són les targetes de crèdit que es poden utilitzar? 0

Постоји ли универзална граматика?

Кад учимо један језик, учимо и његову граматику. Кад деца уче матерњи језик, ово се догађа аутоматски. Она ни не примећују да њихов мозак при том учи разна правила. Упркос томе, матерњи језик од самог почетка уче исправно. Пошто постоје многи језици, постоји и много граматикa. Али, постоји ли и једна универзална граматика? Ово се проучава већ дуги низ година. Најновија истраживања би могла дати одговор на ово питање. Лекари који се баве испитивањем мозга дошли су до занимљивог открића. Њихови испитаници морали су да уче граматичка правила. Били су у питању ученици језичких школа. Учили су јапански или италијански језик. Половина граматичких правила била је измишљена. Испитаници то нису знали. По завршеном учењу су испитаницима дате реченице. Требало је установити да ли су реченице исправне или не. Док су радили на реченицама, испитиван им је мозак. Научници су им при том мерили мождане активности. На тај начин су проверавали како мозак реагује на одређене реченице. Изгледа да наш мозак реагује на граматику. При обради језика активирају се извесни предели мозга. Један од њих је и Брока центар. Он се налази у левом великом мозгу. Када су студенти пред собом имали праву граматику, овај део је био активан. Измишљена граматика га није активирала до те мере. То би могло значити да сви граматички системи имају исту основу. У том случају би се држали и истих принципа. А ти принципи би нам већ били урођени.