Рјечник

sr Везници 3   »   ca Conjuncions 3

96 [деведесет и шест]

Везници 3

Везници 3

96 [noranta-sis]

Conjuncions 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски каталонски Игра Више
Ја устајем чим будилник зазвони. E- l-e-o-tan----a- c-m-so---el de-pe-ta-or. E- l---- t-- a---- c-- s--- e- d----------- E- l-e-o t-n a-i-t c-m s-n- e- d-s-e-t-d-r- ------------------------------------------- Em llevo tan aviat com sona el despertador. 0
Ја постајем уморан / уморна чим требам учити. Em -a-so tan-a---t -e----s---i-r. E- c---- t-- a---- h- d---------- E- c-n-o t-n a-i-t h- d-e-t-d-a-. --------------------------------- Em canso tan aviat he d’estudiar. 0
Ја престајем радити чим напуним 60. Pl--aré--e t-ebal-ar-tan --i-t-c-m-ting-i 60--nys. P------ d- t-------- t-- a---- c-- t----- 6- a---- P-e-a-é d- t-e-a-l-r t-n a-i-t c-m t-n-u- 6- a-y-. -------------------------------------------------- Plegaré de treballar tan aviat com tingui 60 anys. 0
Када ћете позвати? Q-a- li--r--ar--? Q--- l- t-------- Q-a- l- t-u-a-e-? ----------------- Quan li trucareu? 0
Чим будем имао / имала тренутак слободног времена. Ta- avi-- -o- tingu--tem--. T-- a---- c-- t----- t----- T-n a-i-t c-m t-n-u- t-m-s- --------------------------- Tan aviat com tingui temps. 0
Он ће звати чим буде имао нешто времена. L- -ruc----a- -é-tem-s. L- t---- q--- t- t----- L- t-u-a q-a- t- t-m-s- ----------------------- Li truca quan té temps. 0
Колико дуго ћете радити? F-n----a- ------l-r-u? F--- q--- t----------- F-n- q-a- t-e-a-l-r-u- ---------------------- Fins quan treballareu? 0
Ја ћу радити док будем могао / могла. T-eba----é men--- pu-ui. T--------- m----- p----- T-e-a-l-r- m-n-r- p-g-i- ------------------------ Treballaré mentre pugui. 0
Ја ћу радити док будем здрав / здрава. Treball-ré -ent---est---i e--b--a -alu-. T--------- m----- e------ e- b--- s----- T-e-a-l-r- m-n-r- e-t-g-i e- b-n- s-l-t- ---------------------------------------- Treballaré mentre estigui en bona salut. 0
Он лежи у кревету уместо да ради. E- q-ed- -l---it--n-com-tes -- ---b-l-ar. E- q---- a- l--- e- c------ d- t--------- E- q-e-a a- l-i- e- c-m-t-s d- t-e-a-l-r- ----------------------------------------- Es queda al llit en comptes de treballar. 0
Она чита новине уместо да кува. (--l------ge-x--l di-r--e- l--c--e cui---. (----- l------ e- d---- e- l--- d- c------ (-l-a- l-e-e-x e- d-a-i e- l-o- d- c-i-a-. ------------------------------------------ (Ella) llegeix el diari en lloc de cuinar. 0
Он седи у кафани уместо да иде кући. (--l- -st--as-e-ut--l ba- -- ---- -’-na- a ca--. (---- e--- a------ a- b-- e- l--- d----- a c---- (-l-) e-t- a-s-g-t a- b-r e- l-o- d-a-a- a c-s-. ------------------------------------------------ (Ell) està assegut al bar en lloc d’anar a casa. 0
Колико ја знам, он станује овде. Pe- --- j- ----(-ll) ----a-uí. P-- q-- j- s-- (---- v-- a---- P-l q-e j- s-, (-l-) v-u a-u-. ------------------------------ Pel que jo sé, (ell) viu aquí. 0
Колико ја знам, његова жена је болесна. Pe- qu---- -é,--- s-v--do-a -stà ma--l--. P-- q-- j- s-- l- s--- d--- e--- m------- P-l q-e j- s-, l- s-v- d-n- e-t- m-l-l-a- ----------------------------------------- Pel que jo sé, la seva dona està malalta. 0
Колико ја знам, он је незапослен. P-- --- -- -é, -ll-e-tà-- l-a--r. P-- q-- j- s-- e-- e--- a l------ P-l q-e j- s-, e-l e-t- a l-a-u-. --------------------------------- Pel que jo sé, ell està a l’atur. 0
Ја сам преспавао / преспавала, иначе бих био тачан / била тачна. M’he ---rm-t- -- -o ha-r-a ar---at a tem--. M--- a------- s- n- h----- a------ a t----- M-h- a-o-m-t- s- n- h-u-i- a-r-b-t a t-m-s- ------------------------------------------- M’he adormit, si no hauria arribat a temps. 0
Ја сам пропустио / пропустила аутобус, иначе бих био тачан / била тачна. H---e---- ---ut-bús,--- n- -aur-a -rribat - t--ps. H- p----- l--------- s- n- h----- a------ a t----- H- p-r-u- l-a-t-b-s- s- n- h-u-i- a-r-b-t a t-m-s- -------------------------------------------------- He perdut l’autobús, si no hauria arribat a temps. 0
Ја нисам нашао / нашла пут, иначе бих био тачан / била тачна. N--he----b-- -- ---í, -- -o---uri- ------t---te--s. N- h- t----- e- c---- s- n- h----- a------ a t----- N- h- t-o-a- e- c-m-, s- n- h-u-i- a-r-b-t a t-m-s- --------------------------------------------------- No he trobat el camí, si no hauria arribat a temps. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језик и математика

Размишљање и језик иду руку под руку. Они једно на друго врше утицај. Језичке структуре утичу на наше мисаоне структуре. У неким језицима, на пример, не постоје речи којима се означавају бројеви. Они који се овим језицима служе не разумеју концепт бројева. Зато математика и језици такође на неки начин иду руку под руку. Граматичке и математичке структуре су често врло сличне. Неки научници су мишљења да се на сличан начин и обрађују. Они верују да је центар за говор такође одговоран и за математику. Могао би да помогне мозгу да рачуна. Ипак, најновије студије показују нешто сасвим друго. Оне показују да мозак математику обрађује без језика. Научници вршили испитивања на три човека. Мозак све три особе је био повређен. И центар за говор је био повређен. Испитаници су имали страховите проблеме са говором. Нису били у стању ни да формулишу једноставне реченице. Такође нису били у стању да разумеју речи. После језичног теста требало је да испитаници решавају тест из математике. Неки од задатих проблема били су врло комплексни. Ипак, испитаници су их решили. Резултати поменуте студије врло су занимљиви. Они нам показују да се математика не кодира речима. Могуће је да математика и језици имају заједничку основу. И једно и друго се обрађују у истом центру. Али, математику није нужно најпре преводити у речи. Можда се математика и језик заједно развијају ... Кад је развој мозга завршен, они онда егзистирају одвојено!