Рјечник

sr На аеродрому   »   ca A laeroport

35 [тридесет и пет]

На аеродрому

На аеродрому

35 [trenta-cinc]

A laeroport

Изаберите како желите да видите превод:   
српски каталонски Игра Више
Хтео / Хтела бих резервисати лет за Атину. M’-gr-dari- re--r--r--n ---ent en--- vol-a-A-e--s. M---------- r------- u- s----- e- e- v-- a A------ M-a-r-d-r-a r-s-r-a- u- s-i-n- e- e- v-l a A-e-e-. -------------------------------------------------- M’agradaria reservar un seient en el vol a Atenes. 0
Да ли је то директан лет? É- un--o--di-e-te? É- u- v-- d------- É- u- v-l d-r-c-e- ------------------ És un vol directe? 0
Молим место до прозора, за непушаче. U--ll---al-c-s--t-d- -- -----t----er-a ----um-dor----- -- p-a-. U- l--- a- c----- d- l- f------- p-- a n- f-------- s- u- p---- U- l-o- a- c-s-a- d- l- f-n-s-r- p-r a n- f-m-d-r-, s- u- p-a-. --------------------------------------------------------------- Un lloc al costat de la finestra per a no fumadors, si us plau. 0
Хтео / Хтела бих потврдити своју резервацију. V-l-ri- --n---m----a-m-v-----e-va. V------ c-------- l- m--- r------- V-l-r-a c-n-i-m-r l- m-v- r-s-r-a- ---------------------------------- Voldria confirmar la meva reserva. 0
Хтео / Хтела бих сторнирати своју резервацију. V-l-r-- a-u--la- l----va r-ser-a. V------ a------- l- m--- r------- V-l-r-a a-u-•-a- l- m-v- r-s-r-a- --------------------------------- Voldria anul•lar la meva reserva. 0
Хтео / Хтела бих променити своју резервацију. V--dri- ---v----la meva res---a. V------ c------ l- m--- r------- V-l-r-a c-n-i-r l- m-v- r-s-r-a- -------------------------------- Voldria canviar la meva reserva. 0
Када полеће следећи авион за Рим? Quan-é---- --òx-m-vo- a--om-? Q--- é- e- p----- v-- a R---- Q-a- é- e- p-ò-i- v-l a R-m-? ----------------------------- Quan és el pròxim vol a Roma? 0
Јесу ли слободна још два места? Q---en --ie-ts--is-o--bl-s? Q----- s------ d----------- Q-e-e- s-i-n-s d-s-o-i-l-s- --------------------------- Queden seients disponibles? 0
Не, имамо још само једно место слободно. No, -- -------ue-- ----loc---iu--. N-- j- n---- q---- u- l--- l------ N-, j- n-m-s q-e-a u- l-o- l-i-r-. ---------------------------------- No, ja només queda un lloc lliure. 0
Када слећемо? Q-an-aterrem? Q--- a------- Q-a- a-e-r-m- ------------- Quan aterrem? 0
Када смо тамо? Qu-n--i -r-----? Q--- h- a------- Q-a- h- a-r-b-m- ---------------- Quan hi arribem? 0
Када вози аутобус у центар града? Quan---r--u- a---bús q-- va--l c--tre de--a -i-t-t? Q--- s--- u- a------ q-- v- a- c----- d- l- c------ Q-a- s-r- u- a-t-b-s q-e v- a- c-n-r- d- l- c-u-a-? --------------------------------------------------- Quan surt un autobús que va al centre de la ciutat? 0
Да ли је то Ваш кофер? A-u--t--é--la--e----alet-? A------ é- l- s--- m------ A-u-s-a é- l- s-v- m-l-t-? -------------------------- Aquesta és la seva maleta? 0
Да ли је то Ваша ташна? Aq--s-- -s l- s-v--bos-a? A------ é- l- s--- b----- A-u-s-a é- l- s-v- b-s-a- ------------------------- Aquesta és la seva bossa? 0
Да ли је то Ваш пртљаг? É- a-ue-- e--s---equip-t-e? É- a----- e- s-- e--------- É- a-u-s- e- s-u e-u-p-t-e- --------------------------- És aquest el seu equipatge? 0
Колико пртљага могу понети? Q------qui-a-ge-p-- --r-a-? Q---- e-------- p-- p------ Q-a-t e-u-p-t-e p-c p-r-a-? --------------------------- Quant equipatge puc portar? 0
Двадесет кила. Vin- qu--o-. V--- q------ V-n- q-i-o-. ------------ Vint quilos. 0
Шта, само двадесет кила? C-m?-No-és v--t-q-ilos? C--- N---- v--- q------ C-m- N-m-s v-n- q-i-o-? ----------------------- Com? Només vint quilos? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Учење мења мозак

Они који тренирају, обликују своје тело. Очигледно да је могуће обликовати и мозак Ово значи да, када учимо стране језике, није довољан само таленат. Једнако је важно редовно вежбање. Зато што вежба позитивно утиче на мождане структуре. Разуме се да је надареност за језике урођена. Без обзира на ово, интензивним тренингом долази до мењања појединих можданих структура. При томе се повећава центар за говор. Нервне ћелије људи који вежбају се такође мењају. Дуго времена се веровало да се мозак не може мењати. Веровало се да све што не научимо као дете, нећемо никада ни научити! Научници који се баве истраживањем мозга дошли су до супротних резултата. Показали су да је мозак читавог живота бистар и подложан промени. Могли би рећи: функционише као и сваки други мишић. Због ове његове особине, можемо га читавог живота изграђивати. Мозак прерађује сваку врсту уноса. Кад се редовно тренира, мозак је у стању да много боље преради тај унос. То значи да ради боље и ефикасније. Ово важи и за мозак старијих и млађих људи. Но није нужно учити да би се мозак тренирао. Читање је такође добра вежба. Читањем захтевне литературе унапређујемо центар за говор. На тај начин проширујемо свој речник. Осим тога развијамо наш осећај за језике. Занимљиво је да се језици не прерађују искључиво у центру за говор. Нови садржаји се такође обрађују у центру за моторику. Зто је врло важно што чешће стимулисати цео мозак. Према томе: Покрените тело И ум!
Да ли си знао?
Португалски спада у романске језике. У уском је сродству са шпанским и с каталонским. Развио се из вулгарног латинског римских војника. За око 10 милиона људи је европски португалски матерњи језик. Он је такође један од најважнијих светских језика… То је повезано с прошлошћу Португала као колонијалне силе. У 15. и 16. веку је нација морепловаца донела свој језик на друге континенте. У деловима Африке и Азије се и данас говори португалски. Земље у којима се говори овај језик оријентишу се језички углавном на европски узор. У Бразилу је то друкчије. Језик који се тамо говори има неколико посебности и сматра се посебним варијететом. Ипак се Португалци у правилу могу добро споразумевати с Бразилцима. Укупно више од 240 милиона људи на свету говори португалски. Осим тога има око 20 креолских језика који се базирају на португалском. Португалски данас спада у светске језике.