Рјечник

sr Присвојне заменице 2   »   ca Pronoms possessius 2

67 [шездесет и седам]

Присвојне заменице 2

Присвојне заменице 2

67 [seixanta-set]

Pronoms possessius 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски каталонски Игра Више
наочале l-s----e--s l-- u------ l-s u-l-r-s ----------- les ulleres 0
Он је заборавио своје наочале. (--l- -a-o--i--t-le--s--es -----es. (---- h- o------ l-- s---- u------- (-l-) h- o-l-d-t l-s s-v-s u-l-r-s- ----------------------------------- (Ell) ha oblidat les seves ulleres. 0
Ма где су му наочале? O--h-----a- --s--e--s-ull-r--? O- h- p---- l-- s---- u------- O- h- p-s-t l-s s-v-s u-l-r-s- ------------------------------ On ha posat les seves ulleres? 0
сат e--rel-ot-e e- r------- e- r-l-o-g- ----------- el rellotge 0
Његов сат је покварен. E---e-----lotg--es-à ---a-ll-t. E- s-- r------- e--- e--------- E- s-u r-l-o-g- e-t- e-p-t-l-t- ------------------------------- El seu rellotge està espatllat. 0
Сат виси на зиду. E- -ell-tg- --tà ---a-x-t - -a--a-et. E- r------- e--- e------- a l- p----- E- r-l-o-g- e-t- e-g-n-a- a l- p-r-t- ------------------------------------- El rellotge està enganxat a la paret. 0
пасош e--p-ss-port e- p-------- e- p-s-a-o-t ------------ el passaport 0
Он је изгубио свој пасош. (Ell) ha--e-du--e--s-- p--s-po-t. (---- h- p----- e- s-- p--------- (-l-) h- p-r-u- e- s-u p-s-a-o-t- --------------------------------- (Ell) ha perdut el seu passaport. 0
Где је онда његов пасош? On-é--e---eu -a---p--t? O- é- e- s-- p--------- O- é- e- s-u p-s-a-o-t- ----------------------- On és el seu passaport? 0
они – њихов / њихова / њихово e-ls-/ el-es – el-seu e--- / e---- – e- s-- e-l- / e-l-s – e- s-u --------------------- ells / elles – el seu 0
Деца не могу наћи њихове родитеље. Els --ns-n- -o--n -rob---e-s---u-------. E-- n--- n- p---- t----- e-- s--- p----- E-s n-n- n- p-d-n t-o-a- e-s s-u- p-r-s- ---------------------------------------- Els nens no poden trobar els seus pares. 0
Али ето долазе њихови родитељи! P--ò -a--rri----els s-us--a-es! P--- j- a------ e-- s--- p----- P-r- j- a-r-b-n e-s s-u- p-r-s- ------------------------------- Però ja arriben els seus pares! 0
Ви – Ваш / Ваша / Ваше v-s-- --el -eu v---- – e- s-- v-s-è – e- s-u -------------- vostè – el seu 0
Какво је било Ваше путовање, господине Милер? C-m va--nar-e--seu--i----- -eny----ü--er? C-- v- a--- e- s-- v------ s----- M------ C-m v- a-a- e- s-u v-a-g-, s-n-o- M-l-e-? ----------------------------------------- Com va anar el seu viatge, senyor Müller? 0
Где је Ваша жена, господине Милер? O---s-la s--a-dona, se-yor M-ller? O- é- l- s--- d---- s----- M------ O- é- l- s-v- d-n-, s-n-o- M-l-e-? ---------------------------------- On és la seva dona, senyor Müller? 0
Ви – Ваш / Ваша / Ваше vo--è-– -l-s-u v---- – e- s-- v-s-è – e- s-u -------------- vostè – el seu 0
Какво је било Ваше путовање, госпођо Шмидт? Co--va --a--el -e---ia--e- seny-r- Sc-mi--? C-- v- a--- e- s-- v------ s------ S------- C-m v- a-a- e- s-u v-a-g-, s-n-o-a S-h-i-t- ------------------------------------------- Com va anar el seu viatge, senyora Schmidt? 0
Где је Ваш муж, госпођо Шмидт? On és--- -eu-mar-t,--en-o---S--m--t? O- é- e- s-- m----- s------ S------- O- é- e- s-u m-r-t- s-n-o-a S-h-i-t- ------------------------------------ On és el seu marit, senyora Schmidt? 0

Генетска мутација омогућава говор

Човек је једино живо биће које поседује моћ говора. Овим се разликује од животиња и биљака. Разуме се да и биљке и животиње комуницирају једне с другима. Ипак, у питању није језик компликованих слогова. Али зашто човек може говорити? Да би могли да говоримо, неопходно је да имамо одређене органске карактеристике. На ове карактеристике наилазимо само код човека. Али не разуме се само по себи да их је он развио. . У еволуцији се ништа не догађа без разлога. У једном тренутку човек је почео да говори. У ком тренутку тачно се не зна. Мора бити да се догодило нешто што је човеку подарило моћ говора. Научници верују да је за ово била одговорна извесна генетска мутација. Антрополози су упоређивали генетски код различитих живих бића. Познато је да један одређени ген условљава говор. Људи код којих је овај ген оштећен имају проблема са говором. Такви људи нису у стању да се добро изразе, а теже им је и да разумеју речи. Овај ген испитиван је код човека, мајмуна и миша. Код човека и шимпанзе је врло сличан. Изузетак су две мале разлике. Ове разлике најбоље се примећују у мозгу. Заједно са другим генима утичу на одређене мождане функције. Зато човек може говорити, а мајмун не. Али, тиме загонетка људског говора још није решена. Јер генетска мутација није довољна да се говори. Научници су варијанту људског гена имплантирали мишевима. Мишеви захваљујући томе ипак нису проговорили. Ипак, њихово цијукање звучало је другачије!