Рјечник

sr Куповина   »   ca Fer compres

54 [педесет и четири]

Куповина

Куповина

54 [cinquanta-quatre]

Fer compres

Изаберите како желите да видите превод:   
српски каталонски Игра Више
Ја желим купити поклон. Vu-l --mp----un -e-al. V--- c------ u- r----- V-l- c-m-r-r u- r-g-l- ---------------------- Vull comprar un regal. 0
Али ништа превише скупо. P------s--as-a --r. P--- r-- m---- c--- P-r- r-s m-s-a c-r- ------------------- Però res massa car. 0
Имате ли можда ташну? P-tse--un---o--a? P----- u-- b----- P-t-e- u-a b-s-a- ----------------- Potser una bossa? 0
Коју боју желите? De q--n ----- ----ol? D- q--- c---- l- v--- D- q-i- c-l-r l- v-l- --------------------- De quin color la vol? 0
Црну, браон или белу? N--ra, ma--ó-- bl---a? N----- m---- o b------ N-g-a- m-r-ó o b-a-c-? ---------------------- Negra, marró o blanca? 0
Велику или малу? Una ----r---o ----t-? U-- d- g--- o p------ U-a d- g-a- o p-t-t-? --------------------- Una de gran o petita? 0
Могу ли видети ову? Q-- --- v---- a-ue---? Q-- p-- v---- a------- Q-e p-c v-u-e a-u-s-a- ---------------------- Que puc veure aquesta? 0
Је ли од коже? És d-----r? É- d- c---- É- d- c-i-? ----------- És de cuir? 0
Или је од вештачког материјала? O-de ----t-c? O d- p------- O d- p-à-t-c- ------------- O de plàstic? 0
Наравно, од коже. D--c--r, -- cl-r. D- c---- é- c---- D- c-i-, é- c-a-. ----------------- De cuir, és clar. 0
То је нарочито добар квалитет. É--d- m-l- b-na----lit-t. É- d- m--- b--- q-------- É- d- m-l- b-n- q-a-i-a-. ------------------------- És de molt bona qualitat. 0
А ташна је заиста повољна. I--- --s-a -s--e--me---a -n -o- p--u. I l- b---- é- r------- a u- b-- p---- I l- b-s-a é- r-a-m-n- a u- b-n p-e-. ------------------------------------- I la bossa és realment a un bon preu. 0
Ова ми се допада. M’-----a. M-------- M-a-r-d-. --------- M’agrada. 0
Ову ћу узети. L----m-ro. L- c------ L- c-m-r-. ---------- La compro. 0
Могу ли је евентуално заменити? L--puc-t-rn--,-si----c-s? L- p-- t------ s- d- c--- L- p-c t-r-a-, s- d- c-s- ------------------------- La puc tornar, si de cas? 0
Подразумева се. Na-ural--n-. N----------- N-t-r-l-e-t- ------------ Naturalment. 0
Запаковаћемо је као поклон. L’--pa-ue-em--e--re---. L----------- p-- r----- L-e-p-q-e-e- p-r r-g-l- ----------------------- L’empaquetem per regal. 0
Тамо преко је благајна. La --i-a----all-. L- c---- é- a---- L- c-i-a é- a-l-. ----------------- La caixa és allà. 0

Ко разуме кога?

На земаљској кугли живи око седам милијарди људи, Сви они говоре неким језиком. Нажалост, то није увек исти језик. Да бисмо могли да комуницирамо с другим народима, морамо учити стране језике. Ово веома често изискује велике напоре. Али, има и језика који су врло слични. Они који их говоре, међусобно се разумеју, мада не говоре течно језик оних других. Овај феномен назива се mutual intelligibility . У оквиру ње разликујемо две подврсте. Прва је усмено обострано разумевање. Овде се људи међусобно разумеју у разговору. Али, они не разумеју писмени облик језика. Зато што језици имају различит писани облик. Као пример можемо навести урду и хинди. У другу варијанту спада писано међусобно разумевање. У овом случају, разумемо други језик у његовом писаном облику. При томе у разговору не разумемо шта онај други каже. Разлог томе су огромне разлике у изговору. Добру илустрацију нам пружају немачки и холандски језик. Језици са високим степеном сродности садрже обе варијанте. Они су узајамно разумљиви и у писаном и у говорном облику. Пример за ово су руски и украински или тајландски и лаоски. Постоји и један асиметричан облик узајамне разумљивости. То је слуњај кад се говорници различито разумеју. Португалци разумеју Шпанце боље него Шпанци њих. Аустријанци разумеју Немце много боље него Немци Аустријанце. У овом случају, сметњу представља изговор или дијалект. Онај ко стварно жели да води добар разговор мора бити спреман да научи нешто ново.