Рјечник

sr Придеви 2   »   ca Adjectius 2

79 [седамдесет и девет]

Придеви 2

Придеви 2

79 [setanta-nou]

Adjectius 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски каталонски Игра Више
Ја имам на себи плаву хаљину. P---o u--ves-it --a-. P---- u- v----- b---- P-r-o u- v-s-i- b-a-. --------------------- Porto un vestit blau. 0
Ја имам на себи црвену хаљину. P-r---u---estit ver-ell. P---- u- v----- v------- P-r-o u- v-s-i- v-r-e-l- ------------------------ Porto un vestit vermell. 0
Ја имам на себи зелену хаљину. P-rto -- ve-t-- ve-d. P---- u- v----- v---- P-r-o u- v-s-i- v-r-. --------------------- Porto un vestit verd. 0
Ја купујем црну торбу. C---r- --- b---a--eg-a. C----- u-- b---- n----- C-m-r- u-a b-s-a n-g-a- ----------------------- Compro una bossa negra. 0
Ја купујем смеђу торбу. C----o-un- ----a-m-r--. C----- u-- b---- m----- C-m-r- u-a b-s-a m-r-ó- ----------------------- Compro una bossa marró. 0
Ја купујем белу торбу. Co---o -n--b-s---bl---a. C----- u-- b---- b------ C-m-r- u-a b-s-a b-a-c-. ------------------------ Compro una bossa blanca. 0
Ја требам ново ауто. N--e-s--- u- -otx- n-u. N-------- u- c---- n--- N-c-s-i-o u- c-t-e n-u- ----------------------- Necessito un cotxe nou. 0
Ја требам брзо ауто. N---ss--o--n ----e--àpi-. N-------- u- c---- r----- N-c-s-i-o u- c-t-e r-p-d- ------------------------- Necessito un cotxe ràpid. 0
Ја требам удобан ауто. Ne----i---u---otxe-c--o-e. N-------- u- c---- c------ N-c-s-i-o u- c-t-e c-m-d-. -------------------------- Necessito un cotxe còmode. 0
Тамо горе станује једна стара жена. A----t--- v-u---a -o-- g-a- - -el--. A d--- h- v-- u-- d--- g--- / v----- A d-l- h- v-u u-a d-n- g-a- / v-l-a- ------------------------------------ A dalt hi viu una dona gran / vella. 0
Тамо горе станује једна дебела жена. A---lt -i v---u---d----gra---. A d--- h- v-- u-- d--- g------ A d-l- h- v-u u-a d-n- g-a-s-. ------------------------------ A dalt hi viu una dona grassa. 0
Тамо доле станује једна радознала жена. A -ai- -i v-------d-n- cu-i---. A b--- h- v-- u-- d--- c------- A b-i- h- v-u u-a d-n- c-r-o-a- ------------------------------- A baix hi viu una dona curiosa. 0
Наши гости су били драги људи. E-----st--s-c---i--t--er-n -en- -im---ic-. E-- n------ c-------- e--- g--- s--------- E-s n-s-r-s c-n-i-a-s e-e- g-n- s-m-à-i-a- ------------------------------------------ Els nostres convidats eren gent simpàtica. 0
Наши гости су били културни људи. El- --s--es--on-i---s -ren gent-e--c---. E-- n------ c-------- e--- g--- e------- E-s n-s-r-s c-n-i-a-s e-e- g-n- e-u-a-a- ---------------------------------------- Els nostres convidats eren gent educada. 0
Наши гости су били интересантни људи. El--n-s--e--c-n-i---s ere- -ent inte-es---t. E-- n------ c-------- e--- g--- i----------- E-s n-s-r-s c-n-i-a-s e-e- g-n- i-t-r-s-a-t- -------------------------------------------- Els nostres convidats eren gent interessant. 0
Ја имам драгу децу. T-n--un---i-l- e-ca---d-r-. T--- u-- f---- e----------- T-n- u-s f-l-s e-c-n-a-o-s- --------------------------- Tinc uns fills encantadors. 0
Али комшије имају безобразну децу. P------s-v--ns--e-e- un--nen- mal-d---t-. P--- e-- v---- t---- u-- n--- m---------- P-r- e-s v-ï-s t-n-n u-s n-n- m-l-d-c-t-. ----------------------------------------- Però els veïns tenen uns nens maleducats. 0
Јесу ли Ваша деца добра? Que-es-port-- b---ls---u----l-s? Q-- e- p----- b- e-- s--- f----- Q-e e- p-r-e- b- e-s s-u- f-l-s- -------------------------------- Que es porten bé els seus fills? 0

Један језик, многе варијанте

Чак иако говоримо само један језик, говоримо многе језике. Ово зато што ни један језик није затворен систем. Сваки језик има различите димензије. Језик је један жив систем. Они који говоре језик, увек се усредсређују на саговорника. Стога људи варирају језик којим говоре. Овакве варијације се појављују у многобројним облицима. На пример, сваки језик има историју. Мењала се и наставиће да се мења. Ово видимо на примеру говора старих и младих људи - они говоре другачије. У већини језика такође наилазимо и на бројне дијалекте. Ипак, они који говоре дијалектом могу се прилагодити окружењу. У извесним ситуацијама ти људи се служе стандардним језиком. Различите друштвене групације говоре различитим језиком. Пример за ово налазимо у жаргону омладине или ловаца. Већина људи се на послу изражава другачије него код куће. На послу се многи служе професионалним жаргоном. И у писаном и говорном језику има разлике. Говорни језик је углавном много једноставнији од писаног. Ова разлика може веома велика. Ово је случај када се писани језик годинама није мењао. У том случају, они који уче језик најпре морају учити да пишу. Језик мушкараца и жена се такође често разликује. У западним друштвима ова разлика није толико велика. Али, има земаља у којима се жене изражавају сасвим другачије од мушкараца. У појединим културама учтивост поседује сопствену језичку форму. Причање уопште није лакo! Присиљени смо да истовремено пазимо на многе различите ствари.