Рјечник

sr Везници 1   »   ca Conjuncions 1

94 [деведесет и четири]

Везници 1

Везници 1

94 [noranta-quatre]

Conjuncions 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски каталонски Игра Више
Чекај док киша не престане. Esp-----i-- --- -eix---e plo---. E----- f--- q-- d---- d- p------ E-p-r- f-n- q-e d-i-i d- p-o-r-. -------------------------------- Espera fins que deixi de ploure. 0
Чекај док завршим. E-per- fin- qu--(jo---ca--. E----- f--- q-- (--- a----- E-p-r- f-n- q-e (-o- a-a-i- --------------------------- Espera fins que (jo) acabi. 0
Чекај док се он не врати. Espe-a -i-s--ue-(-l-)----ni. E----- f--- q-- (---- t----- E-p-r- f-n- q-e (-l-) t-r-i- ---------------------------- Espera fins que (ell) torni. 0
Ја чекам док ми се коса не осуши. E------f-ns -----e-m--i--g--- -l-------ls. E----- f--- q-- s- m--------- e-- c------- E-p-r- f-n- q-e s- m-e-x-g-i- e-s c-b-l-s- ------------------------------------------ Espero fins que se m’eixuguin els cabells. 0
Ја чекам док се филм не заврши. E---ro -ins -u--acabi-l--pe--l-c-la. E----- f--- q-- a---- l- p---------- E-p-r- f-n- q-e a-a-i l- p-l-l-c-l-. ------------------------------------ Espero fins que acabi la pel•lícula. 0
Ја чекам док на семафору не буде зелено. Espe-o-que-e-----i----d el---mà-or. E----- q-- e- p--- v--- e- s------- E-p-r- q-e e- p-s- v-r- e- s-m-f-r- ----------------------------------- Espero que es posi verd el semàfor. 0
Када путујеш на годишњи одмор? Quan-t-’- v------v-ca-ce-? Q--- t--- v-- d- v-------- Q-a- t-’- v-s d- v-c-n-e-? -------------------------- Quan te’n vas de vacances? 0
Још пре летњег распуста? A--n---e---- ---anc-- -’-----? A---- d- l-- v------- d------- A-a-s d- l-s v-c-n-e- d-e-t-u- ------------------------------ Abans de les vacances d’estiu? 0
Да, још пре него почне летњи распуст. Sí- ----s-qu----m-nc---l---v-canc-- d’es--u. S-- a---- q-- c------- l-- v------- d------- S-, a-a-s q-e c-m-n-i- l-s v-c-n-e- d-e-t-u- -------------------------------------------- Sí, abans que comencin les vacances d’estiu. 0
Поправи кров, пре него што почне зима. Rep-r- -- -e-lat-a-ans qu- c--en-- l’hi--r-. R----- e- t----- a---- q-- c------ l-------- R-p-r- e- t-u-a- a-a-s q-e c-m-n-i l-h-v-r-. -------------------------------------------- Repara el teulat abans que comenci l’hivern. 0
Опери руке, пре него што седнеш за сто. R-nt----l-s ma----ba-s--- s---e a--a-la. R------ l-- m--- a---- d- s---- a t----- R-n-a-t l-s m-n- a-a-s d- s-u-e a t-u-a- ---------------------------------------- Renta’t les mans abans de seure a taula. 0
Затвори прозор, пре него што изађеш. T-nca -a-f-n-stra -ba----e --rt--. T---- l- f------- a---- d- s------ T-n-a l- f-n-s-r- a-a-s d- s-r-i-. ---------------------------------- Tanca la finestra abans de sortir. 0
Када ћеш доћи кући? Qu-----ns-a ca--? Q--- v--- a c---- Q-a- v-n- a c-s-? ----------------- Quan véns a casa? 0
Након наставе? Despré- ----a c-a--e? D------ d- l- c------ D-s-r-s d- l- c-a-s-? --------------------- Després de la classe? 0
Да, након што се настава заврши. S--------é- q-e--’-ag- aca-a- -a-----se. S-- d------ q-- s----- a----- l- c------ S-, d-s-r-s q-e s-h-g- a-a-a- l- c-a-s-. ---------------------------------------- Sí, després que s’hagi acabat la classe. 0
Након што је имао незгоду, он више није могао радити. Despr-s --h---- -i-gu- u---cc--e--- ja n- p-d-a-tr-----ar. D------ d------ t----- u- a-------- j- n- p---- t--------- D-s-r-s d-h-v-r t-n-u- u- a-c-d-n-, j- n- p-d-a t-e-a-l-r- ---------------------------------------------------------- Després d’haver tingut un accident, ja no podia treballar. 0
Након што је изгубио посао, отишао je у Америку. Des-----de-p-rdre--l --- --oc -e----b--------n ---a-a- a-Am-----. D------ d- p----- e- s-- l--- d- t------- s--- v- a--- a A------- D-s-r-s d- p-r-r- e- s-u l-o- d- t-e-a-l- s-’- v- a-a- a A-è-i-a- ----------------------------------------------------------------- Després de perdre el seu lloc de treball, se’n va anar a Amèrica. 0
Након што је отишао у Америку, он се обогатио. D-s-rés ----a- --s-----t---n--s,-es--- fer r--. D------ d----- a-- E----- U----- e- v- f-- r--- D-s-r-s d-a-a- a-s E-t-t- U-i-s- e- v- f-r r-c- ----------------------------------------------- Després d’anar als Estats Units, es va fer ric. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Како учити два језика одједном

У данашње време страни језици све више добијају на значају. Многи људи уче стране језике. На свету постоје бројни занимљиви језици. Зато многи људи уче неколико језика одједном. Ово углавном не преdставља проблем за оне који су двојезично одрасли. Мозак оба језика учи аутоматски. Кад порасту, деца тачно знају шта ком језику припада. Двојезичним особама познате су карактеристике оба језика. Код одраслих ово фунционише на другачији начин. Њима није тако лако да једновремено уче више језика. Онај ко жели да истовремено учи два језика, мора на уму имати једно правило. Прво: веома је важно упоредити оба језика. Језици који припадају истој језичким породици врло су слични. Ово може довести до њиховог мешања. Зато је корисно да се оба језика пажљиво анализирају. На пример, може се направити листа. У њој се могу бележити сличности и разлике. На овај начин је мозак принуђен да на оба језика реагује једнаким интензитетом. Он боље запажа посебности датих језика. Такође је добро за различите језике користити фасцикле и цедуље различите боје. Ово нам помаже да јасно раздвојимо језике. Уколико се уче језици који немају сличности, ово функционише мало другачије. Код различитих језика не постоји опасност од мешања. У овом случају опасност лежи у поређењу језика. Најбоље би било поредити језике са матерњим. Када мозак препозна контраст, учиће ефикасније. Такође је важно оба језика учити једнаким интензитетом. Теоретски гледано, мозгу је сасвим свеједно колико језика учи...