Рјечник

sr У таксију   »   bg В таксито

38 [тридесет и осам]

У таксију

У таксију

38 [трийсет и осем]

38 [triyset i osem]

В таксито

[V taksito]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски бугарски Игра Више
Молимо Вас позовите такси. Мо--- из----йте -а--и. М---- и-------- т----- М-л-, и-в-к-й-е т-к-и- ---------------------- Моля, извикайте такси. 0
M-ly-- --v-k-yte-ta--i. M----- i-------- t----- M-l-a- i-v-k-y-e t-k-i- ----------------------- Molya, izvikayte taksi.
Колико кошта до железничке станице? К-лко -т--ва д- ---а-а? К---- с----- д- г------ К-л-о с-р-в- д- г-р-т-? ----------------------- Колко струва до гарата? 0
K---o-st-uv- ------a--? K---- s----- d- g------ K-l-o s-r-v- d- g-r-t-? ----------------------- Kolko struva do garata?
Колико кошта до аеродрома? К--ко----ува--о летищ---? К---- с----- д- л-------- К-л-о с-р-в- д- л-т-щ-т-? ------------------------- Колко струва до летището? 0
K-l-----r--- -- l----h-h--o? K---- s----- d- l----------- K-l-o s-r-v- d- l-t-s-c-e-o- ---------------------------- Kolko struva do letishcheto?
Право, молим. Мо-я- -апр---. М---- н------- М-л-, н-п-а-о- -------------- Моля, направо. 0
Mo--a--nap-av-. M----- n------- M-l-a- n-p-a-o- --------------- Molya, napravo.
Овде десно, молим. Моля---у--надяс--. М---- т-- н------- М-л-, т-к н-д-с-о- ------------------ Моля, тук надясно. 0
Molya, -u- na----n-. M----- t-- n-------- M-l-a- t-k n-d-a-n-. -------------------- Molya, tuk nadyasno.
Тамо на углу лево, молим. Моля, т-м-на ъг-л- --ля-о. М---- т-- н- ъ---- н------ М-л-, т-м н- ъ-ъ-а н-л-в-. -------------------------- Моля, там на ъгъла наляво. 0
Mo-y-,-tam-na --yla ----avo. M----- t-- n- y---- n------- M-l-a- t-m n- y-y-a n-l-a-o- ---------------------------- Molya, tam na ygyla nalyavo.
Мени се жури. Бър--м. Б------ Б-р-а-. ------- Бързам. 0
B-----. B------ B-r-a-. ------- Byrzam.
Ја имам времена. Им-- в--ме. И--- в----- И-а- в-е-е- ----------- Имам време. 0
I--m---eme. I--- v----- I-a- v-e-e- ----------- Imam vreme.
Молим Вас, возите спорије. К-райте -о-б-вн-,-м---. К------ п-------- м---- К-р-й-е п---а-н-, м-л-. ----------------------- Карайте по-бавно, моля. 0
K-ra-t- p----v-o,-----a. K------ p-------- m----- K-r-y-e p---a-n-, m-l-a- ------------------------ Karayte po-bavno, molya.
Станите овде, молим. С-ре-- тук,-м-ля. С----- т--- м---- С-р-т- т-к- м-л-. ----------------- Спрете тук, моля. 0
S---t---u-, m-l-a. S----- t--- m----- S-r-t- t-k- m-l-a- ------------------ Sprete tuk, molya.
Сачекајте моменат, молим Вас. И-ч-ка--е ---н-моме--, --ля. И-------- е--- м------ м---- И-ч-к-й-е е-и- м-м-н-, м-л-. ---------------------------- Изчакайте един момент, моля. 0
Iz-h----te-ye--- m--e--, m-ly-. I--------- y---- m------ m----- I-c-a-a-t- y-d-n m-m-n-, m-l-a- ------------------------------- Izchakayte yedin moment, molya.
Одмах се враћам. Вед------е------м. В------ с- в------ В-д-а-а с- в-ъ-а-. ------------------ Веднага се връщам. 0
V-dnaga--e------cham. V------ s- v--------- V-d-a-a s- v-y-h-h-m- --------------------- Vednaga se vryshcham.
Дајте ми рачун молим. М--я, --йт---- кви-ан-и-. М---- д---- м- к--------- М-л-, д-й-е м- к-и-а-ц-я- ------------------------- Моля, дайте ми квитанция. 0
M-ly-,---yte -- --ita-tsiy-. M----- d---- m- k----------- M-l-a- d-y-e m- k-i-a-t-i-a- ---------------------------- Molya, dayte mi kvitantsiya.
Немам ситно. Ня-ам ---б---па--. Н---- д----- п---- Н-м-м д-е-н- п-р-. ------------------ Нямам дребни пари. 0
Nyam-- ----n- -ari. N----- d----- p---- N-a-a- d-e-n- p-r-. ------------------- Nyamam drebni pari.
У реду је, остатак је за Вас. Т-к- - д--р-, р-с-ото-- -а---с. Т--- е д----- р------ е з- В--- Т-к- е д-б-е- р-с-о-о е з- В-с- ------------------------------- Така е добре, рестото е за Вас. 0
Tak- -e do---, rest-t- ye----Vas. T--- y- d----- r------ y- z- V--- T-k- y- d-b-e- r-s-o-o y- z- V-s- --------------------------------- Taka ye dobre, restoto ye za Vas.
Одвезите ме до ове адресе. Зак----те ме----то-- а--ес. З-------- м- н- т--- а----- З-к-р-й-е м- н- т-з- а-р-с- --------------------------- Закарайте ме на този адрес. 0
Zak--------- na -oz- ad---. Z-------- m- n- t--- a----- Z-k-r-y-e m- n- t-z- a-r-s- --------------------------- Zakarayte me na tozi adres.
Одвезите ме до мог хотела. З-к--а--е-ме -о м---хотел. З-------- м- д- м-- х----- З-к-р-й-е м- д- м-я х-т-л- -------------------------- Закарайте ме до моя хотел. 0
Z-k--ayt--me--- -o-a-k-o---. Z-------- m- d- m--- k------ Z-k-r-y-e m- d- m-y- k-o-e-. ---------------------------- Zakarayte me do moya khotel.
Одвезите ме до плаже. З--а--йт- м- ---плаж-. З-------- м- н- п----- З-к-р-й-е м- н- п-а-а- ---------------------- Закарайте ме на плажа. 0
Z-k-r-yt- m- -a-plaz-a. Z-------- m- n- p------ Z-k-r-y-e m- n- p-a-h-. ----------------------- Zakarayte me na plazha.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језички генији

Већина људи је задовољна уколико зна један страни језик. Али, има и таквих који говоре и до седамдесет језика. Они све те језике говоре течно и пишу на њима без грешке. Овакве људе могли би назвати хипер-полиглотама. Овај феномен вишејезичности је човечанству познат већ неколико векова. О људима с таквим даром постоје многи записи. Откуд оваква надареност још увек није откривено. С тим у вези постоје многе теорије. Неки су мишљења да мозак оваквих људи има другачију структуру. Разлика се најјасније види у центру брока. У том делу мозга се производи говор. Код вишејезичних људи су ћелије ове области структуиране на другачији начин. Могуће је да они због тога боље прерађују информације. Ипак, недостају студије које би ову тврдњу доказале. Можда је само изузетна мотивација од одлучујућег значаја. Деца врло брзо уче стране језике од друге деце. Зато што желе да се у игри интегришу. Желе да постану део групе и да комуницирају са другима. Зато успех зависи од њихове жеље да се интегришу. Једна друга теза тврди да се мождана маса учењем увећава. То значи да што више учимо - учимо све лакше. Слични језици се такође уче лакше. Уколико, на пример, особа говори дански, лако ће научити шведски или норвешки. Ипак, на много питања још увек није пронађен одговор. Извесно је само једно: интелигенција ту не игра никакву улогу. Неки људи, упркос ниском степену интелигенције, владају неколиким језицима. Али је и највећим лингвистичким генијима потребна дисциплина. Ово нам је мала утеха, зар не?
Да ли си знао?
Руски спада у језике који владају тржиштем књига. Велика дела светске литературе су написали руски аутори. Значи, преводи се пуно књига с руског језика. Али и Руси читају радо, тако да преводиоци увек имају пуно посла. За око 160 милиона људи руски је матерњи језик. Осим тога пуно људи у другим словенским земљама говоре руски. Тако је руски језик с највећом распрострањеношћу у Европи. У целом свијету око 280 милиона људи говори руски. Као источнослoвенски језик руски је веома сродан украjинском и белоруском. Руска граматика је веома систематично структурисана. То је предност за људе који радо размишљају аналитички и логички. У сваком случају се исплати учити руски! У науци, уметности и техници руски је веома важан језик. А зар не би било лепо да сва позната руска дела читате у оригиналу?