Рјечник

sr У таксију   »   sk V taxíku

38 [тридесет и осам]

У таксију

У таксију

38 [tridsaťosem]

V taxíku

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словачки Игра Више
Молимо Вас позовите такси. Zavol---e-p--sím taxík. Z-------- p----- t----- Z-v-l-j-e p-o-í- t-x-k- ----------------------- Zavolajte prosím taxík. 0
Колико кошта до железничке станице? Ko--o--- ---j- -a ž-l----čnú-s----c-? K---- t- s---- n- ž--------- s------- K-ľ-o t- s-o-í n- ž-l-z-i-n- s-a-i-u- ------------------------------------- Koľko to stojí na železničnú stanicu? 0
Колико кошта до аеродрома? K--------sto-í-na le-i--o? K---- t- s---- n- l------- K-ľ-o t- s-o-í n- l-t-s-o- -------------------------- Koľko to stojí na letisko? 0
Право, молим. Rov-o, -ro-í-. R----- p------ R-v-o- p-o-í-. -------------- Rovno, prosím. 0
Овде десно, молим. Pr------tu-d----v-. P------ t- d------- P-o-í-, t- d-p-a-a- ------------------- Prosím, tu doprava. 0
Тамо на углу лево, молим. P----m, --m ---ro-u -o-a-a. P------ t-- n- r--- d------ P-o-í-, t-m n- r-h- d-ľ-v-. --------------------------- Prosím, tam na rohu doľava. 0
Мени се жури. P--á-ľ-m--a. P------- s-- P-n-h-a- s-. ------------ Ponáhľam sa. 0
Ја имам времена. M-m----. M-- č--- M-m č-s- -------- Mám čas. 0
Молим Вас, возите спорије. Ja-dite--ro-ím -oma---e. J------ p----- p-------- J-z-i-e p-o-í- p-m-l-i-. ------------------------ Jazdite prosím pomalšie. 0
Станите овде, молим. Z-sta-t- p--s-m. Z------- p------ Z-s-a-t- p-o-í-. ---------------- Zastavte prosím. 0
Сачекајте моменат, молим Вас. P--k--------sí--ch-íľ-. P------- p----- c------ P-č-a-t- p-o-í- c-v-ľ-. ----------------------- Počkajte prosím chvíľu. 0
Одмах се враћам. H------m-s-äť. H--- s-- s---- H-e- s-m s-ä-. -------------- Hneď som späť. 0
Дајте ми рачун молим. Daj-- -i p----- ú---. D---- m- p----- ú---- D-j-e m- p-o-í- ú-e-. --------------------- Dajte mi prosím účet. 0
Немам ситно. N-mám----bn-. N---- d------ N-m-m d-o-n-. ------------- Nemám drobné. 0
У реду је, остатак је за Вас. T- je-d-b-é- -v---- -e-p----ás. T- j- d----- Z----- j- p-- V--- T- j- d-b-é- Z-y-o- j- p-e V-s- ------------------------------- To je dobré. Zvyšok je pre Vás. 0
Одвезите ме до ове адресе. Zave-te--a----túto -d-esu. Z------ m- n- t--- a------ Z-v-z-e m- n- t-t- a-r-s-. -------------------------- Zavezte ma na túto adresu. 0
Одвезите ме до мог хотела. Z-vezt- m- - h--elu. Z------ m- k h------ Z-v-z-e m- k h-t-l-. -------------------- Zavezte ma k hotelu. 0
Одвезите ме до плаже. Z---z----a ----l--. Z------ m- n- p---- Z-v-z-e m- n- p-á-. ------------------- Zavezte ma na pláž. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језички генији

Већина људи је задовољна уколико зна један страни језик. Али, има и таквих који говоре и до седамдесет језика. Они све те језике говоре течно и пишу на њима без грешке. Овакве људе могли би назвати хипер-полиглотама. Овај феномен вишејезичности је човечанству познат већ неколико векова. О људима с таквим даром постоје многи записи. Откуд оваква надареност још увек није откривено. С тим у вези постоје многе теорије. Неки су мишљења да мозак оваквих људи има другачију структуру. Разлика се најјасније види у центру брока. У том делу мозга се производи говор. Код вишејезичних људи су ћелије ове области структуиране на другачији начин. Могуће је да они због тога боље прерађују информације. Ипак, недостају студије које би ову тврдњу доказале. Можда је само изузетна мотивација од одлучујућег значаја. Деца врло брзо уче стране језике од друге деце. Зато што желе да се у игри интегришу. Желе да постану део групе и да комуницирају са другима. Зато успех зависи од њихове жеље да се интегришу. Једна друга теза тврди да се мождана маса учењем увећава. То значи да што више учимо - учимо све лакше. Слични језици се такође уче лакше. Уколико, на пример, особа говори дански, лако ће научити шведски или норвешки. Ипак, на много питања још увек није пронађен одговор. Извесно је само једно: интелигенција ту не игра никакву улогу. Неки људи, упркос ниском степену интелигенције, владају неколиким језицима. Али је и највећим лингвистичким генијима потребна дисциплина. Ово нам је мала утеха, зар не?
Да ли си знао?
Руски спада у језике који владају тржиштем књига. Велика дела светске литературе су написали руски аутори. Значи, преводи се пуно књига с руског језика. Али и Руси читају радо, тако да преводиоци увек имају пуно посла. За око 160 милиона људи руски је матерњи језик. Осим тога пуно људи у другим словенским земљама говоре руски. Тако је руски језик с највећом распрострањеношћу у Европи. У целом свијету око 280 милиона људи говори руски. Као источнослoвенски језик руски је веома сродан украjинском и белоруском. Руска граматика је веома систематично структурисана. То је предност за људе који радо размишљају аналитички и логички. У сваком случају се исплати учити руски! У науци, уметности и техници руски је веома важан језик. А зар не би било лепо да сва позната руска дела читате у оригиналу?