Рјечник

sr У таксију   »   mk Во такси

38 [тридесет и осам]

У таксију

У таксију

38 [триесет и осум]

38 [triyesyet i osoom]

Во такси

[Vo taksi]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски македонски Игра Више
Молимо Вас позовите такси. Ве-мола--по---а--е -дно-т--си. В- м---- п-------- е--- т----- В- м-л-м п-в-к-ј-е е-н- т-к-и- ------------------------------ Ве молам повикајте едно такси. 0
Vye--ol-- -o--k--t---yedno t-k--. V-- m---- p--------- y---- t----- V-e m-l-m p-v-k-ј-y- y-d-o t-k-i- --------------------------------- Vye molam povikaјtye yedno taksi.
Колико кошта до железничке станице? Ко-к- чи---до ж--е-ни----- ---ни-а? К---- ч--- д- ж----------- с------- К-л-у ч-н- д- ж-л-з-и-к-т- с-а-и-а- ----------------------------------- Колку чини до железничката станица? 0
Ko-ko- ----i--o -y-l-ezn-chk--- --a-----? K----- c---- d- ʐ-------------- s-------- K-l-o- c-i-i d- ʐ-e-y-z-i-h-a-a s-a-i-z-? ----------------------------------------- Kolkoo chini do ʐyelyeznichkata stanitza?
Колико кошта до аеродрома? К-лку-чин- д- --р-д-о-о-? К---- ч--- д- а---------- К-л-у ч-н- д- а-р-д-о-о-? ------------------------- Колку чини до аеродромот? 0
Kolkoo---i-i -- ---ro-r-m--? K----- c---- d- a----------- K-l-o- c-i-i d- a-e-o-r-m-t- ---------------------------- Kolkoo chini do ayerodromot?
Право, молим. Прав--на---д, м----. П---- н------ м----- П-а-о н-п-е-, м-л-м- -------------------- Право напред, молам. 0
P-av---a------ mol--. P---- n------- m----- P-a-o n-p-y-d- m-l-m- --------------------- Pravo napryed, molam.
Овде десно, молим. О--е--е-н-, --ла-. О--- д----- м----- О-д- д-с-о- м-л-м- ------------------ Овде десно, молам. 0
O-dye d-e-----m--am. O---- d------ m----- O-d-e d-e-n-, m-l-m- -------------------- Ovdye dyesno, molam.
Тамо на углу лево, молим. Та-- -а-аго----н- -ев-, -ол--. Т--- н- а----- н- л---- м----- Т-м- н- а-о-о- н- л-в-, м-л-м- ------------------------------ Таму на аголот на лево, молам. 0
Ta-o---a--g-o-o---- -yevo,-m---m. T---- n- a------ n- l----- m----- T-m-o n- a-u-l-t n- l-e-o- m-l-m- --------------------------------- Tamoo na aguolot na lyevo, molam.
Мени се жури. Бр---. Б----- Б-з-м- ------ Брзам. 0
B----. B----- B-z-m- ------ Brzam.
Ја имам времена. Ј-с -м-м -р--е. Ј-- и--- в----- Ј-с и-а- в-е-е- --------------- Јас имам време. 0
Ј-s i-a- vryem-e. Ј-- i--- v------- Ј-s i-a- v-y-m-e- ----------------- Јas imam vryemye.
Молим Вас, возите спорије. В- ---ам-в-з-те--о---ек-. В- м---- в----- п-------- В- м-л-м в-з-т- п-п-л-к-. ------------------------- Ве молам возете пополека. 0
V----ola- --zyetye po--lyek-. V-- m---- v------- p--------- V-e m-l-m v-z-e-y- p-p-l-e-a- ----------------------------- Vye molam vozyetye popolyeka.
Станите овде, молим. Заст----- ---е-----м. З-------- о--- м----- З-с-а-е-е о-д- м-л-м- --------------------- Застанете овде молам. 0
Z------et----v-y- m-l-m. Z---------- o---- m----- Z-s-a-y-t-e o-d-e m-l-m- ------------------------ Zastanyetye ovdye molam.
Сачекајте моменат, молим Вас. Поч----те--ден-м----т--е-молам. П-------- е--- м----- В- м----- П-ч-к-ј-е е-е- м-м-н- В- м-л-м- ------------------------------- Почекајте еден момент Ве молам. 0
P----e--ј--e--e-y---mom---- --e --lam. P----------- y----- m------ V-- m----- P-c-y-k-ј-y- y-d-e- m-m-e-t V-e m-l-m- -------------------------------------- Pochyekaјtye yedyen momyent Vye molam.
Одмах се враћам. Јас в--наш ќ--се--р--ам. Ј-- в----- ќ- с- в------ Ј-с в-д-а- ќ- с- в-а-а-. ------------------------ Јас веднаш ќе се вратам. 0
Ј-- vy-dna-h k-ye --- v-atam. Ј-- v------- k--- s-- v------ Ј-s v-e-n-s- k-y- s-e v-a-a-. ----------------------------- Јas vyednash kjye sye vratam.
Дајте ми рачун молим. Д---те-ми----а --из----ца-В- м--ам. Д----- м- е--- п--------- В- м----- Д-д-т- м- е-н- п-и-н-н-ц- В- м-л-м- ----------------------------------- Дадете ми една признаница Ве молам. 0
Dady-tye m- y-d-- --i---ni--a --- mol--. D------- m- y---- p---------- V-- m----- D-d-e-y- m- y-d-a p-i-n-n-t-a V-e m-l-m- ---------------------------------------- Dadyetye mi yedna priznanitza Vye molam.
Немам ситно. Ја--нем----и-н----ри. Ј-- н---- с---- п---- Ј-с н-м-м с-т-и п-р-. --------------------- Јас немам ситни пари. 0
Јa--n-e--- s-t-i p--i. Ј-- n----- s---- p---- Ј-s n-e-a- s-t-i p-r-. ---------------------- Јas nyemam sitni pari.
У реду је, остатак је за Вас. Вак--е-д----, ос--то----е з--Вас. В--- е д----- о-------- е з- В--- В-к- е д-б-о- о-т-т-к-т е з- В-с- --------------------------------- Вака е добро, остатокот е за Вас. 0
V--- -e -o-ro,--s-at-k---ye z---as. V--- y- d----- o-------- y- z- V--- V-k- y- d-b-o- o-t-t-k-t y- z- V-s- ----------------------------------- Vaka ye dobro, ostatokot ye za Vas.
Одвезите ме до ове адресе. Во--т- м- н--------дре--. В----- м- н- о--- а------ В-з-т- м- н- о-а- а-р-с-. ------------------------- Возете ме на оваа адреса. 0
V-----y- m-e--a-o--a -dr--s-. V------- m-- n- o--- a------- V-z-e-y- m-e n- o-a- a-r-e-a- ----------------------------- Vozyetye mye na ovaa adryesa.
Одвезите ме до мог хотела. В----е--е -о-м-јо- х-тел. В----- м- д- м---- х----- В-з-т- м- д- м-ј-т х-т-л- ------------------------- Возете ме до мојот хотел. 0
V------e m-e ---m--ot-kho--el. V------- m-- d- m---- k------- V-z-e-y- m-e d- m-ј-t k-o-y-l- ------------------------------ Vozyetye mye do moјot khotyel.
Одвезите ме до плаже. Во-ете м---а плаж--а. В----- м- н- п------- В-з-т- м- н- п-а-а-а- --------------------- Возете ме на плажата. 0
Vo-y--ye---e n- ---ʐa-a. V------- m-- n- p------- V-z-e-y- m-e n- p-a-a-a- ------------------------ Vozyetye mye na plaʐata.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језички генији

Већина људи је задовољна уколико зна један страни језик. Али, има и таквих који говоре и до седамдесет језика. Они све те језике говоре течно и пишу на њима без грешке. Овакве људе могли би назвати хипер-полиглотама. Овај феномен вишејезичности је човечанству познат већ неколико векова. О људима с таквим даром постоје многи записи. Откуд оваква надареност још увек није откривено. С тим у вези постоје многе теорије. Неки су мишљења да мозак оваквих људи има другачију структуру. Разлика се најјасније види у центру брока. У том делу мозга се производи говор. Код вишејезичних људи су ћелије ове области структуиране на другачији начин. Могуће је да они због тога боље прерађују информације. Ипак, недостају студије које би ову тврдњу доказале. Можда је само изузетна мотивација од одлучујућег значаја. Деца врло брзо уче стране језике од друге деце. Зато што желе да се у игри интегришу. Желе да постану део групе и да комуницирају са другима. Зато успех зависи од њихове жеље да се интегришу. Једна друга теза тврди да се мождана маса учењем увећава. То значи да што више учимо - учимо све лакше. Слични језици се такође уче лакше. Уколико, на пример, особа говори дански, лако ће научити шведски или норвешки. Ипак, на много питања још увек није пронађен одговор. Извесно је само једно: интелигенција ту не игра никакву улогу. Неки људи, упркос ниском степену интелигенције, владају неколиким језицима. Али је и највећим лингвистичким генијима потребна дисциплина. Ово нам је мала утеха, зар не?
Да ли си знао?
Руски спада у језике који владају тржиштем књига. Велика дела светске литературе су написали руски аутори. Значи, преводи се пуно књига с руског језика. Али и Руси читају радо, тако да преводиоци увек имају пуно посла. За око 160 милиона људи руски је матерњи језик. Осим тога пуно људи у другим словенским земљама говоре руски. Тако је руски језик с највећом распрострањеношћу у Европи. У целом свијету око 280 милиона људи говори руски. Као источнослoвенски језик руски је веома сродан украjинском и белоруском. Руска граматика је веома систематично структурисана. То је предност за људе који радо размишљају аналитички и логички. У сваком случају се исплати учити руски! У науци, уметности и техници руски је веома важан језик. А зар не би било лепо да сва позната руска дела читате у оригиналу?