Рјечник

sr У таксију   »   mk Во такси

38 [тридесет и осам]

У таксију

У таксију

38 [триесет и осум]

38 [triyesyet i osoom]

Во такси

[Vo taksi]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски македонски Игра Више
Молимо Вас позовите такси. Ве------ п--икајте --но --к-и. Ве молам повикајте едно такси. В- м-л-м п-в-к-ј-е е-н- т-к-и- ------------------------------ Ве молам повикајте едно такси. 0
V-- ----- p---k-ј-ye --d------s-. Vye molam povikaјtye yedno taksi. V-e m-l-m p-v-k-ј-y- y-d-o t-k-i- --------------------------------- Vye molam povikaјtye yedno taksi.
Колико кошта до железничке станице? Кол-- ч--и д----л----ч-а-а ст--иц-? Колку чини до железничката станица? К-л-у ч-н- д- ж-л-з-и-к-т- с-а-и-а- ----------------------------------- Колку чини до железничката станица? 0
K---oo-c--n- -o-ʐyely-z--chkata st---tza? Kolkoo chini do ʐyelyeznichkata stanitza? K-l-o- c-i-i d- ʐ-e-y-z-i-h-a-a s-a-i-z-? ----------------------------------------- Kolkoo chini do ʐyelyeznichkata stanitza?
Колико кошта до аеродрома? Ко-----ин--д----родро---? Колку чини до аеродромот? К-л-у ч-н- д- а-р-д-о-о-? ------------------------- Колку чини до аеродромот? 0
Ko--o----ini--o ay--od-omot? Kolkoo chini do ayerodromot? K-l-o- c-i-i d- a-e-o-r-m-t- ---------------------------- Kolkoo chini do ayerodromot?
Право, молим. П---о -а-ред, --ла-. Право напред, молам. П-а-о н-п-е-, м-л-м- -------------------- Право напред, молам. 0
Prav- nap-y-d,-mo-am. Pravo napryed, molam. P-a-o n-p-y-d- m-l-m- --------------------- Pravo napryed, molam.
Овде десно, молим. Овд- десно, м-ла-. Овде десно, молам. О-д- д-с-о- м-л-м- ------------------ Овде десно, молам. 0
O-dy-------o----l-m. Ovdye dyesno, molam. O-d-e d-e-n-, m-l-m- -------------------- Ovdye dyesno, molam.
Тамо на углу лево, молим. Т--- -а-аг-----на--е--,-мола-. Таму на аголот на лево, молам. Т-м- н- а-о-о- н- л-в-, м-л-м- ------------------------------ Таму на аголот на лево, молам. 0
Ta--- -a--gu-lot----l---o--mola-. Tamoo na aguolot na lyevo, molam. T-m-o n- a-u-l-t n- l-e-o- m-l-m- --------------------------------- Tamoo na aguolot na lyevo, molam.
Мени се жури. Бр--м. Брзам. Б-з-м- ------ Брзам. 0
Brza-. Brzam. B-z-m- ------ Brzam.
Ја имам времена. Ја---м-- вре-е. Јас имам време. Ј-с и-а- в-е-е- --------------- Јас имам време. 0
Ј-s---am --y-m--. Јas imam vryemye. Ј-s i-a- v-y-m-e- ----------------- Јas imam vryemye.
Молим Вас, возите спорије. Ве -о----возе------ол--а. Ве молам возете пополека. В- м-л-м в-з-т- п-п-л-к-. ------------------------- Ве молам возете пополека. 0
V-----l-m-v-z-e-y- --p--ye-a. Vye molam vozyetye popolyeka. V-e m-l-m v-z-e-y- p-p-l-e-a- ----------------------------- Vye molam vozyetye popolyeka.
Станите овде, молим. Заст-нете------м-л--. Застанете овде молам. З-с-а-е-е о-д- м-л-м- --------------------- Застанете овде молам. 0
Zas-an-et-e--vdy- mol--. Zastanyetye ovdye molam. Z-s-a-y-t-e o-d-e m-l-m- ------------------------ Zastanyetye ovdye molam.
Сачекајте моменат, молим Вас. П-------е -д-- моме-- -е-мо-ам. Почекајте еден момент Ве молам. П-ч-к-ј-е е-е- м-м-н- В- м-л-м- ------------------------------- Почекајте еден момент Ве молам. 0
P-c----a-t---y-dy---m-m-e-t--ye-m---m. Pochyekaјtye yedyen momyent Vye molam. P-c-y-k-ј-y- y-d-e- m-m-e-t V-e m-l-m- -------------------------------------- Pochyekaјtye yedyen momyent Vye molam.
Одмах се враћам. Јас в--наш ---с--вр-там. Јас веднаш ќе се вратам. Ј-с в-д-а- ќ- с- в-а-а-. ------------------------ Јас веднаш ќе се вратам. 0
Ј-s ---dn--h-k-ye-----vra---. Јas vyednash kjye sye vratam. Ј-s v-e-n-s- k-y- s-e v-a-a-. ----------------------------- Јas vyednash kjye sye vratam.
Дајте ми рачун молим. Да-ет--м------ п-изн-н-ца -е мо-ам. Дадете ми една признаница Ве молам. Д-д-т- м- е-н- п-и-н-н-ц- В- м-л-м- ----------------------------------- Дадете ми една признаница Ве молам. 0
D-dye-y- -- ---n- p-izn--itz- V-- m---m. Dadyetye mi yedna priznanitza Vye molam. D-d-e-y- m- y-d-a p-i-n-n-t-a V-e m-l-m- ---------------------------------------- Dadyetye mi yedna priznanitza Vye molam.
Немам ситно. Ја--нем-м-с-тн---а--. Јас немам ситни пари. Ј-с н-м-м с-т-и п-р-. --------------------- Јас немам ситни пари. 0
Јas-ny-ma--s---- pa-i. Јas nyemam sitni pari. Ј-s n-e-a- s-t-i p-r-. ---------------------- Јas nyemam sitni pari.
У реду је, остатак је за Вас. В-ка-е-доб-о, -стат--о--- за-В-с. Вака е добро, остатокот е за Вас. В-к- е д-б-о- о-т-т-к-т е з- В-с- --------------------------------- Вака е добро, остатокот е за Вас. 0
Vak--y--do-r---os---o-ot y- -- V-s. Vaka ye dobro, ostatokot ye za Vas. V-k- y- d-b-o- o-t-t-k-t y- z- V-s- ----------------------------------- Vaka ye dobro, ostatokot ye za Vas.
Одвезите ме до ове адресе. В-з-т--м- -а ---- а-р-с-. Возете ме на оваа адреса. В-з-т- м- н- о-а- а-р-с-. ------------------------- Возете ме на оваа адреса. 0
V-zy--ye my--na -----a-r-esa. Vozyetye mye na ovaa adryesa. V-z-e-y- m-e n- o-a- a-r-e-a- ----------------------------- Vozyetye mye na ovaa adryesa.
Одвезите ме до мог хотела. Возе-е-ме -------- -о--л. Возете ме до мојот хотел. В-з-т- м- д- м-ј-т х-т-л- ------------------------- Возете ме до мојот хотел. 0
Voz-e-ye--ye-do --јot kh-t--l. Vozyetye mye do moјot khotyel. V-z-e-y- m-e d- m-ј-t k-o-y-l- ------------------------------ Vozyetye mye do moјot khotyel.
Одвезите ме до плаже. Возет---- н--п-а--та. Возете ме на плажата. В-з-т- м- н- п-а-а-а- --------------------- Возете ме на плажата. 0
Vo---ty---y--na-----at-. Vozyetye mye na plaʐata. V-z-e-y- m-e n- p-a-a-a- ------------------------ Vozyetye mye na plaʐata.

Језички генији

Већина људи је задовољна уколико зна један страни језик. Али, има и таквих који говоре и до седамдесет језика. Они све те језике говоре течно и пишу на њима без грешке. Овакве људе могли би назвати хипер-полиглотама. Овај феномен вишејезичности је човечанству познат већ неколико векова. О људима с таквим даром постоје многи записи. Откуд оваква надареност још увек није откривено. С тим у вези постоје многе теорије. Неки су мишљења да мозак оваквих људи има другачију структуру. Разлика се најјасније види у центру брока. У том делу мозга се производи говор. Код вишејезичних људи су ћелије ове области структуиране на другачији начин. Могуће је да они због тога боље прерађују информације. Ипак, недостају студије које би ову тврдњу доказале. Можда је само изузетна мотивација од одлучујућег значаја. Деца врло брзо уче стране језике од друге деце. Зато што желе да се у игри интегришу. Желе да постану део групе и да комуницирају са другима. Зато успех зависи од њихове жеље да се интегришу. Једна друга теза тврди да се мождана маса учењем увећава. То значи да што више учимо - учимо све лакше. Слични језици се такође уче лакше. Уколико, на пример, особа говори дански, лако ће научити шведски или норвешки. Ипак, на много питања још увек није пронађен одговор. Извесно је само једно: интелигенција ту не игра никакву улогу. Неки људи, упркос ниском степену интелигенције, владају неколиким језицима. Али је и највећим лингвистичким генијима потребна дисциплина. Ово нам је мала утеха, зар не?
Да ли си знао?
Руски спада у језике који владају тржиштем књига. Велика дела светске литературе су написали руски аутори. Значи, преводи се пуно књига с руског језика. Али и Руси читају радо, тако да преводиоци увек имају пуно посла. За око 160 милиона људи руски је матерњи језик. Осим тога пуно људи у другим словенским земљама говоре руски. Тако је руски језик с највећом распрострањеношћу у Европи. У целом свијету око 280 милиона људи говори руски. Као источнослoвенски језик руски је веома сродан украjинском и белоруском. Руска граматика је веома систематично структурисана. То је предност за људе који радо размишљају аналитички и логички. У сваком случају се исплати учити руски! У науци, уметности и техници руски је веома важан језик. А зар не би било лепо да сва позната руска дела читате у оригиналу?