Рјечник

sr У таксију   »   uk У таксі

38 [тридесет и осам]

У таксију

У таксију

38 [тридцять вісім]

38 [trydtsyatʹ visim]

У таксі

[U taksi]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски украјински Игра Више
Молимо Вас позовите такси. Ви------, будь-л-ск-- т---і. Викличте, будь-ласка, таксі. В-к-и-т-, б-д---а-к-, т-к-і- ---------------------------- Викличте, будь-ласка, таксі. 0
Vy-l--h----b--ʹ--a--a- t--s-. Vyklychte, budʹ-laska, taksi. V-k-y-h-e- b-d---a-k-, t-k-i- ----------------------------- Vyklychte, budʹ-laska, taksi.
Колико кошта до железничке станице? Скіль-и-к-ш--є-д- вок-а-у? Скільки коштує до вокзалу? С-і-ь-и к-ш-у- д- в-к-а-у- -------------------------- Скільки коштує до вокзалу? 0
S---ʹ-y-ko--t-ye--- vokz---? Skilʹky koshtuye do vokzalu? S-i-ʹ-y k-s-t-y- d- v-k-a-u- ---------------------------- Skilʹky koshtuye do vokzalu?
Колико кошта до аеродрома? С--л--и кош-ує д--а--оп--т-? Скільки коштує до аеропорту? С-і-ь-и к-ш-у- д- а-р-п-р-у- ---------------------------- Скільки коштує до аеропорту? 0
S-ilʹky-kosh-----do a--o--rtu? Skilʹky koshtuye do aeroportu? S-i-ʹ-y k-s-t-y- d- a-r-p-r-u- ------------------------------ Skilʹky koshtuye do aeroportu?
Право, молим. Будь-л-ска--пр--о. Будь-ласка, прямо. Б-д---а-к-, п-я-о- ------------------ Будь-ласка, прямо. 0
Budʹ-l--ka,-pry---. Budʹ-laska, pryamo. B-d---a-k-, p-y-m-. ------------------- Budʹ-laska, pryamo.
Овде десно, молим. Бу-ь----к-- -у----а-о-уч. Будь-ласка, тут праворуч. Б-д---а-к-, т-т п-а-о-у-. ------------------------- Будь-ласка, тут праворуч. 0
Bu----a---,--u-----vor-c-. Budʹ-laska, tut pravoruch. B-d---a-k-, t-t p-a-o-u-h- -------------------------- Budʹ-laska, tut pravoruch.
Тамо на углу лево, молим. Б--ь--аск-, т-м--а----- --в-руч. Будь-ласка, там на розі ліворуч. Б-д---а-к-, т-м н- р-з- л-в-р-ч- -------------------------------- Будь-ласка, там на розі ліворуч. 0
B-dʹ-laska, -------ro-i-l-voruc-. Budʹ-laska, tam na rozi livoruch. B-d---a-k-, t-m n- r-z- l-v-r-c-. --------------------------------- Budʹ-laska, tam na rozi livoruch.
Мени се жури. Я ---пі-аю. Я поспішаю. Я п-с-і-а-. ----------- Я поспішаю. 0
YA pos-ish-yu. YA pospishayu. Y- p-s-i-h-y-. -------------- YA pospishayu.
Ја имам времена. Я-ма----с. Я маю час. Я м-ю ч-с- ---------- Я маю час. 0
YA m--u-ch-s. YA mayu chas. Y- m-y- c-a-. ------------- YA mayu chas.
Молим Вас, возите спорије. Ї--т-, --дь---ск-,---в-льн--е. Їдьте, будь-ласка, повільніше. Ї-ь-е- б-д---а-к-, п-в-л-н-ш-. ------------------------------ Їдьте, будь-ласка, повільніше. 0
Ï---e--b-------ka- --v-lʹ-i-h-. I-dʹte, budʹ-laska, povilʹnishe. I-d-t-, b-d---a-k-, p-v-l-n-s-e- -------------------------------- Ïdʹte, budʹ-laska, povilʹnishe.
Станите овде, молим. Зуп---т--я -ут, бу---ласка. Зупиніться тут, будь-ласка. З-п-н-т-с- т-т- б-д---а-к-. --------------------------- Зупиніться тут, будь-ласка. 0
Zu---i-ʹs---t-----udʹ---s--. Zupynitʹsya tut, budʹ-laska. Z-p-n-t-s-a t-t- b-d---a-k-. ---------------------------- Zupynitʹsya tut, budʹ-laska.
Сачекајте моменат, молим Вас. З-ч-ка--е -в---нку, бу-ь-ла--а. Зачекайте хвилинку, будь-ласка. З-ч-к-й-е х-и-и-к-, б-д---а-к-. ------------------------------- Зачекайте хвилинку, будь-ласка. 0
Z--hek-y-te--h-y----u, ---ʹ-la-k-. Zachekay-te khvylynku, budʹ-laska. Z-c-e-a-̆-e k-v-l-n-u- b-d---a-k-. ---------------------------------- Zachekay̆te khvylynku, budʹ-laska.
Одмах се враћам. Я--ар-з -ове-----. Я зараз повернуся. Я з-р-з п-в-р-у-я- ------------------ Я зараз повернуся. 0
YA --ra---o-e-nu--a. YA zaraz povernusya. Y- z-r-z p-v-r-u-y-. -------------------- YA zaraz povernusya.
Дајте ми рачун молим. Дай-е --ні- б-д---а---,--ек. Дайте мені, будь-ласка, чек. Д-й-е м-н-, б-д---а-к-, ч-к- ---------------------------- Дайте мені, будь-ласка, чек. 0
D--̆-- -eni--b--ʹ-l---a,-----. Day-te meni, budʹ-laska, chek. D-y-t- m-n-, b-d---a-k-, c-e-. ------------------------------ Day̆te meni, budʹ-laska, chek.
Немам ситно. В--ене н--ає-дрі---х -рошей. В мене немає дрібних грошей. В м-н- н-м-є д-і-н-х г-о-е-. ---------------------------- В мене немає дрібних грошей. 0
V--e-e----a-e dr-b---- h-o-hey̆. V mene nemaye dribnykh hroshey-. V m-n- n-m-y- d-i-n-k- h-o-h-y-. -------------------------------- V mene nemaye dribnykh hroshey̆.
У реду је, остатак је за Вас. Дос----ьо, р-шта--ля--а-. Достатньо, решта для вас. Д-с-а-н-о- р-ш-а д-я в-с- ------------------------- Достатньо, решта для вас. 0
Dos-a--ʹ-,-re-h-- d-ya-vas. Dostatnʹo, reshta dlya vas. D-s-a-n-o- r-s-t- d-y- v-s- --------------------------- Dostatnʹo, reshta dlya vas.
Одвезите ме до ове адресе. В-д--зі-- -ен--за -і----д--с-ю. Відвезіть мене за цією адресою. В-д-е-і-ь м-н- з- ц-є- а-р-с-ю- ------------------------------- Відвезіть мене за цією адресою. 0
Vi-v----ʹ -e---z- tsiy-yu -dr-s-y-. Vidvezitʹ mene za tsiyeyu adresoyu. V-d-e-i-ʹ m-n- z- t-i-e-u a-r-s-y-. ----------------------------------- Vidvezitʹ mene za tsiyeyu adresoyu.
Одвезите ме до мог хотела. Ві---з-т---е-е д- мого--оте--. Відвезіть мене до мого готелю. В-д-е-і-ь м-н- д- м-г- г-т-л-. ------------------------------ Відвезіть мене до мого готелю. 0
Vidvez-t- -ene do--o-o-hot--y-. Vidvezitʹ mene do moho hotelyu. V-d-e-i-ʹ m-n- d- m-h- h-t-l-u- ------------------------------- Vidvezitʹ mene do moho hotelyu.
Одвезите ме до плаже. Ві--е-іт--м-н---а п-яж. Відвезіть мене на пляж. В-д-е-і-ь м-н- н- п-я-. ----------------------- Відвезіть мене на пляж. 0
V----zi-ʹ---n-----p-yaz-. Vidvezitʹ mene na plyazh. V-d-e-i-ʹ m-n- n- p-y-z-. ------------------------- Vidvezitʹ mene na plyazh.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језички генији

Већина људи је задовољна уколико зна један страни језик. Али, има и таквих који говоре и до седамдесет језика. Они све те језике говоре течно и пишу на њима без грешке. Овакве људе могли би назвати хипер-полиглотама. Овај феномен вишејезичности је човечанству познат већ неколико векова. О људима с таквим даром постоје многи записи. Откуд оваква надареност још увек није откривено. С тим у вези постоје многе теорије. Неки су мишљења да мозак оваквих људи има другачију структуру. Разлика се најјасније види у центру брока. У том делу мозга се производи говор. Код вишејезичних људи су ћелије ове области структуиране на другачији начин. Могуће је да они због тога боље прерађују информације. Ипак, недостају студије које би ову тврдњу доказале. Можда је само изузетна мотивација од одлучујућег значаја. Деца врло брзо уче стране језике од друге деце. Зато што желе да се у игри интегришу. Желе да постану део групе и да комуницирају са другима. Зато успех зависи од њихове жеље да се интегришу. Једна друга теза тврди да се мождана маса учењем увећава. То значи да што више учимо - учимо све лакше. Слични језици се такође уче лакше. Уколико, на пример, особа говори дански, лако ће научити шведски или норвешки. Ипак, на много питања још увек није пронађен одговор. Извесно је само једно: интелигенција ту не игра никакву улогу. Неки људи, упркос ниском степену интелигенције, владају неколиким језицима. Али је и највећим лингвистичким генијима потребна дисциплина. Ово нам је мала утеха, зар не?
Да ли си знао?
Руски спада у језике који владају тржиштем књига. Велика дела светске литературе су написали руски аутори. Значи, преводи се пуно књига с руског језика. Али и Руси читају радо, тако да преводиоци увек имају пуно посла. За око 160 милиона људи руски је матерњи језик. Осим тога пуно људи у другим словенским земљама говоре руски. Тако је руски језик с највећом распрострањеношћу у Европи. У целом свијету око 280 милиона људи говори руски. Као источнослoвенски језик руски је веома сродан украjинском и белоруском. Руска граматика је веома систематично структурисана. То је предност за људе који радо размишљају аналитички и логички. У сваком случају се исплати учити руски! У науци, уметности и техници руски је веома важан језик. А зар не би било лепо да сва позната руска дела читате у оригиналу?