Рјечник

sr У таксију   »   uk У таксі

38 [тридесет и осам]

У таксију

У таксију

38 [тридцять вісім]

38 [trydtsyatʹ visim]

У таксі

[U taksi]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски украјински Игра Више
Молимо Вас позовите такси. В-к-и--е- будь-ласк------сі. В________ б__________ т_____ В-к-и-т-, б-д---а-к-, т-к-і- ---------------------------- Викличте, будь-ласка, таксі. 0
V--lycht-,-bud-----ka,--aksi. V_________ b__________ t_____ V-k-y-h-e- b-d---a-k-, t-k-i- ----------------------------- Vyklychte, budʹ-laska, taksi.
Колико кошта до железничке станице? Ск-л-ки к-ш--є -о -о-за-у? С______ к_____ д_ в_______ С-і-ь-и к-ш-у- д- в-к-а-у- -------------------------- Скільки коштує до вокзалу? 0
Sk-l--y-k-sh-uye-d- -o-zal-? S______ k_______ d_ v_______ S-i-ʹ-y k-s-t-y- d- v-k-a-u- ---------------------------- Skilʹky koshtuye do vokzalu?
Колико кошта до аеродрома? С--льк- ко-т-є -о--е--пор--? С______ к_____ д_ а_________ С-і-ь-и к-ш-у- д- а-р-п-р-у- ---------------------------- Скільки коштує до аеропорту? 0
S-ilʹ-----s--u----o-ae--por--? S______ k_______ d_ a_________ S-i-ʹ-y k-s-t-y- d- a-r-p-r-u- ------------------------------ Skilʹky koshtuye do aeroportu?
Право, молим. Б--ь-л--к-- пря--. Б__________ п_____ Б-д---а-к-, п-я-о- ------------------ Будь-ласка, прямо. 0
Budʹ-l--ka,---y---. B__________ p______ B-d---a-k-, p-y-m-. ------------------- Budʹ-laska, pryamo.
Овде десно, молим. Бу---л-с-а,-т-т -р-вору-. Б__________ т__ п________ Б-д---а-к-, т-т п-а-о-у-. ------------------------- Будь-ласка, тут праворуч. 0
B--ʹ-las--- tu-----vo---h. B__________ t__ p_________ B-d---a-k-, t-t p-a-o-u-h- -------------------------- Budʹ-laska, tut pravoruch.
Тамо на углу лево, молим. Бу---л--к---та--н- -озі-лі-ору-. Б__________ т__ н_ р___ л_______ Б-д---а-к-, т-м н- р-з- л-в-р-ч- -------------------------------- Будь-ласка, там на розі ліворуч. 0
B-dʹ---ska, tam-n- ---i---v-ruch. B__________ t__ n_ r___ l________ B-d---a-k-, t-m n- r-z- l-v-r-c-. --------------------------------- Budʹ-laska, tam na rozi livoruch.
Мени се жури. Я--о--і-аю. Я п________ Я п-с-і-а-. ----------- Я поспішаю. 0
Y- po--i-h---. Y_ p__________ Y- p-s-i-h-y-. -------------- YA pospishayu.
Ја имам времена. Я м-ю-ч--. Я м__ ч___ Я м-ю ч-с- ---------- Я маю час. 0
Y---a-u ----. Y_ m___ c____ Y- m-y- c-a-. ------------- YA mayu chas.
Молим Вас, возите спорије. Їд-т-,---дь-л-с-а- пов-л-н--е. Ї_____ б__________ п__________ Ї-ь-е- б-д---а-к-, п-в-л-н-ш-. ------------------------------ Їдьте, будь-ласка, повільніше. 0
I--ʹte, budʹ--aska,-po---ʹ---h-. Ï_____ b__________ p___________ I-d-t-, b-d---a-k-, p-v-l-n-s-e- -------------------------------- Ïdʹte, budʹ-laska, povilʹnishe.
Станите овде, молим. З-пиніт--я----,-б--ь--аск-. З_________ т___ б__________ З-п-н-т-с- т-т- б-д---а-к-. --------------------------- Зупиніться тут, будь-ласка. 0
Zup-nitʹ-y------ -ud--lask-. Z__________ t___ b__________ Z-p-n-t-s-a t-t- b-d---a-k-. ---------------------------- Zupynitʹsya tut, budʹ-laska.
Сачекајте моменат, молим Вас. З-че--й-е х--линку, ---ь--а-ка. З________ х________ б__________ З-ч-к-й-е х-и-и-к-, б-д---а-к-. ------------------------------- Зачекайте хвилинку, будь-ласка. 0
Zac--k--̆t- kh--l--ku, b-dʹ---ska. Z_________ k_________ b__________ Z-c-e-a-̆-e k-v-l-n-u- b-d---a-k-. ---------------------------------- Zachekay̆te khvylynku, budʹ-laska.
Одмах се враћам. Я-з--аз пов----с-. Я з____ п_________ Я з-р-з п-в-р-у-я- ------------------ Я зараз повернуся. 0
Y- zaraz-pov-r--s-a. Y_ z____ p__________ Y- z-r-z p-v-r-u-y-. -------------------- YA zaraz povernusya.
Дајте ми рачун молим. Дайт- --н-,--уд--ласк------. Д____ м____ б__________ ч___ Д-й-е м-н-, б-д---а-к-, ч-к- ---------------------------- Дайте мені, будь-ласка, чек. 0
Da-̆t- me--, budʹ--a---- c---. D____ m____ b__________ c____ D-y-t- m-n-, b-d---a-k-, c-e-. ------------------------------ Day̆te meni, budʹ-laska, chek.
Немам ситно. В-м-не-нема- дрі--их-гро-е-. В м___ н____ д______ г______ В м-н- н-м-є д-і-н-х г-о-е-. ---------------------------- В мене немає дрібних грошей. 0
V--e-- ---a-- -ri-ny-- -r----y̆. V m___ n_____ d_______ h_______ V m-n- n-m-y- d-i-n-k- h-o-h-y-. -------------------------------- V mene nemaye dribnykh hroshey̆.
У реду је, остатак је за Вас. Д-стат---, --ш-- -ля-в--. Д_________ р____ д__ в___ Д-с-а-н-о- р-ш-а д-я в-с- ------------------------- Достатньо, решта для вас. 0
D-s---n-o, re--ta-d-ya-v-s. D_________ r_____ d___ v___ D-s-a-n-o- r-s-t- d-y- v-s- --------------------------- Dostatnʹo, reshta dlya vas.
Одвезите ме до ове адресе. Відве-і-ь -ен- -а-ц-єю --рес-ю. В________ м___ з_ ц___ а_______ В-д-е-і-ь м-н- з- ц-є- а-р-с-ю- ------------------------------- Відвезіть мене за цією адресою. 0
V--vez--- -en---- -s--e----dre----. V________ m___ z_ t______ a________ V-d-e-i-ʹ m-n- z- t-i-e-u a-r-s-y-. ----------------------------------- Vidvezitʹ mene za tsiyeyu adresoyu.
Одвезите ме до мог хотела. В--ве--ть-------- -о-о г--елю. В________ м___ д_ м___ г______ В-д-е-і-ь м-н- д- м-г- г-т-л-. ------------------------------ Відвезіть мене до мого готелю. 0
V-d--z-tʹ--e---d--moho--otelyu. V________ m___ d_ m___ h_______ V-d-e-i-ʹ m-n- d- m-h- h-t-l-u- ------------------------------- Vidvezitʹ mene do moho hotelyu.
Одвезите ме до плаже. Ві-в--іт--------- -л-ж. В________ м___ н_ п____ В-д-е-і-ь м-н- н- п-я-. ----------------------- Відвезіть мене на пляж. 0
Vidve---ʹ -----na ----zh. V________ m___ n_ p______ V-d-e-i-ʹ m-n- n- p-y-z-. ------------------------- Vidvezitʹ mene na plyazh.

Језички генији

Већина људи је задовољна уколико зна један страни језик. Али, има и таквих који говоре и до седамдесет језика. Они све те језике говоре течно и пишу на њима без грешке. Овакве људе могли би назвати хипер-полиглотама. Овај феномен вишејезичности је човечанству познат већ неколико векова. О људима с таквим даром постоје многи записи. Откуд оваква надареност још увек није откривено. С тим у вези постоје многе теорије. Неки су мишљења да мозак оваквих људи има другачију структуру. Разлика се најјасније види у центру брока. У том делу мозга се производи говор. Код вишејезичних људи су ћелије ове области структуиране на другачији начин. Могуће је да они због тога боље прерађују информације. Ипак, недостају студије које би ову тврдњу доказале. Можда је само изузетна мотивација од одлучујућег значаја. Деца врло брзо уче стране језике од друге деце. Зато што желе да се у игри интегришу. Желе да постану део групе и да комуницирају са другима. Зато успех зависи од њихове жеље да се интегришу. Једна друга теза тврди да се мождана маса учењем увећава. То значи да што више учимо - учимо све лакше. Слични језици се такође уче лакше. Уколико, на пример, особа говори дански, лако ће научити шведски или норвешки. Ипак, на много питања још увек није пронађен одговор. Извесно је само једно: интелигенција ту не игра никакву улогу. Неки људи, упркос ниском степену интелигенције, владају неколиким језицима. Али је и највећим лингвистичким генијима потребна дисциплина. Ово нам је мала утеха, зар не?
Да ли си знао?
Руски спада у језике који владају тржиштем књига. Велика дела светске литературе су написали руски аутори. Значи, преводи се пуно књига с руског језика. Али и Руси читају радо, тако да преводиоци увек имају пуно посла. За око 160 милиона људи руски је матерњи језик. Осим тога пуно људи у другим словенским земљама говоре руски. Тако је руски језик с највећом распрострањеношћу у Европи. У целом свијету око 280 милиона људи говори руски. Као источнослoвенски језик руски је веома сродан украjинском и белоруском. Руска граматика је веома систематично структурисана. То је предност за људе који радо размишљају аналитички и логички. У сваком случају се исплати учити руски! У науци, уметности и техници руски је веома важан језик. А зар не би било лепо да сва позната руска дела читате у оригиналу?