Рјечник

sr У таксију   »   ad Таксиим

38 [тридесет и осам]

У таксију

У таксију

38 [щэкIырэ ирэ]

38 [shhjekIyrje irje]

Таксиим

[Taksiim]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски адигхе Игра Више
Молимо Вас позовите такси. Таксии- къ-с--дж,---у-тм-. Т------ к-------- х------- Т-к-и-м к-ы-ф-д-, х-у-т-э- -------------------------- Таксиим къысфедж, хъущтмэ. 0
Ta---i--k-s-e-zh,-h--h--m--. T------ k-------- h--------- T-k-i-m k-s-e-z-, h-s-h-m-e- ---------------------------- Taksiim kysfedzh, hushhtmje.
Колико кошта до железничке станице? В----л-м нэс т-ь-п----фэ--ыр? В------- н-- т----- т-------- В-к-а-ы- н-с т-ь-п- т-ф-щ-ы-? ----------------------------- Вокзалым нэс тхьапш тефэщтыр? 0
V--zal-m--je--t--apsh-te-------yr? V------- n--- t------ t----------- V-k-a-y- n-e- t-'-p-h t-f-e-h-t-r- ---------------------------------- Vokzalym njes th'apsh tefjeshhtyr?
Колико кошта до аеродрома? Аэро-ор-ым н-с ---апш т-фэщ--р? А--------- н-- т----- т-------- А-р-п-р-ы- н-с т-ь-п- т-ф-щ-ы-? ------------------------------- Аэропортым нэс тхьапш тефэщтыр? 0
Aj-r-p--t---n-------a--h te---s-h-yr? A---------- n--- t------ t----------- A-e-o-o-t-m n-e- t-'-p-h t-f-e-h-t-r- ------------------------------------- Ajeroportym njes th'apsh tefjeshhtyr?
Право, молим. Зан-Iэу, --у-т-э. З------- х------- З-н-I-у- х-у-т-э- ----------------- ЗанкIэу, хъущтмэ. 0
Zank-jeu, h--hh---e. Z-------- h--------- Z-n-I-e-, h-s-h-m-e- -------------------- ZankIjeu, hushhtmje.
Овде десно, молим. М---д-жьы- д-а-г----I-,----щт-э. М-- д----- д----------- х------- М-щ д-ж-ы- д-а-г-у-к-э- х-у-т-э- -------------------------------- Мыщ дэжьым джабгъумкIэ, хъущтмэ. 0
M-shh -j-zh--m--z---gum-I-----us-----e. M---- d------- d------------ h--------- M-s-h d-e-h-y- d-h-b-u-k-j-, h-s-h-m-e- --------------------------------------- Myshh djezh'ym dzhabgumkIje, hushhtmje.
Тамо на углу лево, молим. М-дэ м--к-у-пэ- ---ь, х--щ--э, ---э-у-кI-. М--- м- к------ д---- х------- с---------- М-д- м- к-у-п-м д-ж-, х-у-т-э- с-м-г-м-I-. ------------------------------------------ Модэ мо къуапэм дэжь, хъущтмэ, сэмэгумкIэ. 0
M-d-- m- ku---em---e-h-,---sh--mj-- --emj-gu-k---. M---- m- k------ d------ h--------- s------------- M-d-e m- k-a-j-m d-e-h-, h-s-h-m-e- s-e-j-g-m-I-e- -------------------------------------------------- Modje mo kuapjem djezh', hushhtmje, sjemjegumkIje.
Мени се жури. С- сэгу-ажъо. С- с--------- С- с-г-з-ж-о- ------------- Сэ сэгузажъо. 0
Sje sj---z--ho. S-- s---------- S-e s-e-u-a-h-. --------------- Sje sjeguzazho.
Ја имам времена. С---а------иI. С- у----- с--- С- у-х-т- с-I- -------------- Сэ уахътэ сиI. 0
Sje-ua-t-e -i-. S-- u----- s--- S-e u-h-j- s-I- --------------- Sje uahtje siI.
Молим Вас, возите спорије. Х--щ-мэ---а-----ажъ-у--Iо. Х------- н--- ж------ к--- Х-у-т-э- н-х- ж-а-ъ-у к-о- -------------------------- Хъущтмэ, нахь жъажъэу кIо. 0
Hus-h---e, -----z-az---u k--. H--------- n--- z------- k--- H-s-h-m-e- n-h- z-a-h-e- k-o- ----------------------------- Hushhtmje, nah' zhazhjeu kIo.
Станите овде, молим. М-щ----ьым-къы----у,----щтмэ. М-- д----- к-------- х------- М-щ д-ж-ы- к-ы-ы-ц-, х-у-т-э- ----------------------------- Мыщ дэжьым къыщыуцу, хъущтмэ. 0
M-sh-----z-'-- ky----ucu,---shht--e. M---- d------- k--------- h--------- M-s-h d-e-h-y- k-s-h-u-u- h-s-h-m-e- ------------------------------------ Myshh djezh'ym kyshhyucu, hushhtmje.
Сачекајте моменат, молим Вас. Т-э---рэ----с-ж---ъу-тм-. Т------- к------ х------- Т-э-I-р- к-ы-а-, х-у-т-э- ------------------------- ТIэкIурэ къысаж, хъущтмэ. 0
TI--kI--j- ky--z-,-h-s-h-mj-. T--------- k------ h--------- T-j-k-u-j- k-s-z-, h-s-h-m-e- ----------------------------- TIjekIurje kysazh, hushhtmje.
Одмах се враћам. Пс----эу-къ----------щ-. П------- к-------------- П-ы-к-э- к-э-г-э-э-ь-щ-. ------------------------ ПсынкIэу къэзгъэзэжьыщт. 0
Psyn----u-k----jez---h-y----. P-------- k------------------ P-y-k-j-u k-e-g-e-j-z-'-s-h-. ----------------------------- PsynkIjeu kjezgjezjezh'yshht.
Дајте ми рачун молим. Сч-т-р къы-фитх-кI- -ъ---м-. С----- к----------- х------- С-ё-ы- к-ы-ф-т-ы-I- х-у-т-э- ---------------------------- Счётыр къысфитхыкI, хъущтмэ. 0
Sc-jot-r ---fi-hykI, -u-------. S------- k---------- h--------- S-h-o-y- k-s-i-h-k-, h-s-h-m-e- ------------------------------- Schjotyr kysfithykI, hushhtmje.
Немам ситно. Ж--ъ---си-э-. Ж----- с----- Ж-г-э- с-I-п- ------------- Жъгъэй сиIэп. 0
Z----- s-I-e-. Z----- s------ Z-g-e- s-I-e-. -------------- Zhgjej siIjep.
У реду је, остатак је за Вас. Т-рэз---ъе--ж---р - къы-----ъэнэж-. Т----- к--------- о к-------------- Т-р-з- к-е-ы-ь-э- о к-ы-ы-э-ъ-н-ж-. ----------------------------------- Тэрэз, къелыжьрэр о къызыфэгъэнэжь. 0
Tje---z,----y-h'---r o--yzy-j-gje---z-'. T------- k---------- o k---------------- T-e-j-z- k-l-z-'-j-r o k-z-f-e-j-n-e-h-. ---------------------------------------- Tjerjez, kelyzh'rjer o kyzyfjegjenjezh'.
Одвезите ме до ове адресе. М--адре-ы- --щ. М- а------ с--- М- а-р-с-м с-щ- --------------- Мы адресым сыщ. 0
My -d-e-y- -yshh. M- a------ s----- M- a-r-s-m s-s-h- ----------------- My adresym syshh.
Одвезите ме до мог хотела. Сихь---эщ сы-э---с---. С-------- с----------- С-х-а-I-щ с-н-г-э-ы-ь- ---------------------- СихьакIэщ сынэгъэсыжь. 0
S--'--I----h-s---eg---y-h-. S----------- s------------- S-h-a-I-e-h- s-n-e-j-s-z-'- --------------------------- Sih'akIjeshh synjegjesyzh'.
Одвезите ме до плаже. Т-г---е------эм--ы-. Т-------------- с--- Т-г-э-е-ъ-у-I-м с-щ- -------------------- ТыгъэзегъэупIэм сыщ. 0
T---e-eg-eupI-em-s---h. T--------------- s----- T-g-e-e-j-u-I-e- s-s-h- ----------------------- TygjezegjeupIjem syshh.

Језички генији

Већина људи је задовољна уколико зна један страни језик. Али, има и таквих који говоре и до седамдесет језика. Они све те језике говоре течно и пишу на њима без грешке. Овакве људе могли би назвати хипер-полиглотама. Овај феномен вишејезичности је човечанству познат већ неколико векова. О људима с таквим даром постоје многи записи. Откуд оваква надареност још увек није откривено. С тим у вези постоје многе теорије. Неки су мишљења да мозак оваквих људи има другачију структуру. Разлика се најјасније види у центру брока. У том делу мозга се производи говор. Код вишејезичних људи су ћелије ове области структуиране на другачији начин. Могуће је да они због тога боље прерађују информације. Ипак, недостају студије које би ову тврдњу доказале. Можда је само изузетна мотивација од одлучујућег значаја. Деца врло брзо уче стране језике од друге деце. Зато што желе да се у игри интегришу. Желе да постану део групе и да комуницирају са другима. Зато успех зависи од њихове жеље да се интегришу. Једна друга теза тврди да се мождана маса учењем увећава. То значи да што више учимо - учимо све лакше. Слични језици се такође уче лакше. Уколико, на пример, особа говори дански, лако ће научити шведски или норвешки. Ипак, на много питања још увек није пронађен одговор. Извесно је само једно: интелигенција ту не игра никакву улогу. Неки људи, упркос ниском степену интелигенције, владају неколиким језицима. Али је и највећим лингвистичким генијима потребна дисциплина. Ово нам је мала утеха, зар не?
Да ли си знао?
Руски спада у језике који владају тржиштем књига. Велика дела светске литературе су написали руски аутори. Значи, преводи се пуно књига с руског језика. Али и Руси читају радо, тако да преводиоци увек имају пуно посла. За око 160 милиона људи руски је матерњи језик. Осим тога пуно људи у другим словенским земљама говоре руски. Тако је руски језик с највећом распрострањеношћу у Европи. У целом свијету око 280 милиона људи говори руски. Као источнослoвенски језик руски је веома сродан украjинском и белоруском. Руска граматика је веома систематично структурисана. То је предност за људе који радо размишљају аналитички и логички. У сваком случају се исплати учити руски! У науци, уметности и техници руски је веома важан језик. А зар не би било лепо да сва позната руска дела читате у оригиналу?