Рјечник

sr У таксију   »   fa ‫در تاکسی‬

38 [тридесет и осам]

У таксију

У таксију

‫38 [سی و هشت]‬

38 [see-o-hasht]

‫در تاکسی‬

[dar tâxi]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски персијски Игра Више
Молимо Вас позовите такси. ‫-طفاً یک ت--س---د---نی-.‬ ‫----- ی- ت---- ص-- ک----- ‫-ط-ا- ی- ت-ک-ی ص-ا ک-ی-.- -------------------------- ‫لطفاً یک تاکسی صدا کنید.‬ 0
lotf-- yek--âx---e-â-k-nid. l----- y-- t--- s--- k----- l-t-a- y-k t-x- s-d- k-n-d- --------------------------- lotfan yek tâxi sedâ konid.
Колико кошта до железничке станице? ‫-- ای-تگاه------کر--- --د--می---د؟‬ ‫-- ا------ ق--- ک---- چ--- م------- ‫-ا ا-س-گ-ه ق-ا- ک-ا-ه چ-د- م-‌-و-؟- ------------------------------------ ‫تا ایستگاه قطار کرایه چقدر می‌شود؟‬ 0
tâ --tg--e gha----ke--y- -heg-a-r--s-? t- i------ g----- k----- c------- a--- t- i-t-â-e g-a-â- k-r-y- c-e-h-d- a-t- -------------------------------------- tâ istgâhe ghatâr kerâye cheghadr ast?
Колико кошта до аеродрома? ‫---ف--دگاه ---ی- چق---م-‌شود؟‬ ‫-- ف------ ک---- چ--- م------- ‫-ا ف-و-گ-ه ک-ا-ه چ-د- م-‌-و-؟- ------------------------------- ‫تا فرودگاه کرایه چقدر می‌شود؟‬ 0
t--fo--dg----e--y---h---ad- ---? t- f------- k----- c------- a--- t- f-r-d-â- k-r-y- c-e-h-d- a-t- -------------------------------- tâ forudgâh kerâye cheghadr ast?
Право, молим. ‫ل-ف-ً-م--قی---روید-‬ ‫----- م----- ب------ ‫-ط-ا- م-ت-ی- ب-و-د-‬ --------------------- ‫لطفاً مستقیم بروید.‬ 0
lo-f-n -o-ta---- b-rav--. l----- m-------- b------- l-t-a- m-s-a-h-m b-r-v-d- ------------------------- lotfan mostaghim beravid.
Овде десно, молим. ‫-طفاً-ا--جا --- راست -پ----.‬ ‫----- ا---- س-- ر--- ب------- ‫-ط-ا- ا-ن-ا س-ت ر-س- ب-ی-ی-.- ------------------------------ ‫لطفاً اینجا سمت راست بپیچید.‬ 0
l--f-n--njâ -am-- r----bera-i-. l----- i--- s---- r--- b------- l-t-a- i-j- s-m-e r-s- b-r-v-d- ------------------------------- lotfan injâ samte râst beravid.
Тамо на углу лево, молим. ‫ل-ف-ً آ-ج- سر ن-ش- -مت چپ -پی--د.‬ ‫----- آ--- س- ن--- س-- چ- ب------- ‫-ط-ا- آ-ج- س- ن-ش- س-ت چ- ب-ی-ی-.- ----------------------------------- ‫لطفاً آنجا سر نبش، سمت چپ بپیچید.‬ 0
l----- â--â---re ---sh --mte-ch-p -er--i-. l----- â--- s--- n---- s---- c--- b------- l-t-a- â-j- s-r- n-b-h s-m-e c-a- b-r-v-d- ------------------------------------------ lotfan ânjâ sare nabsh samte chap beravid.
Мени се жури. ‫من-عج-ه -ارم-‬ ‫-- ع--- د----- ‫-ن ع-ل- د-ر-.- --------------- ‫من عجله دارم.‬ 0
ma- a--l- -----. m-- a---- d----- m-n a-a-e d-r-m- ---------------- man ajale dâram.
Ја имам времена. ‫من ----دا-م.‬ ‫-- و-- د----- ‫-ن و-ت د-ر-.- -------------- ‫من وقت دارم.‬ 0
man --gh--dâr--. m-- v---- d----- m-n v-g-t d-r-m- ---------------- man vaght dâram.
Молим Вас, возите спорије. ‫----- ------تر -را-ید.‬ ‫----- آ---- ت- ب------- ‫-ط-ا- آ-س-ه ت- ب-ا-ی-.- ------------------------ ‫لطفاً آهسته تر برانید.‬ 0
l-tfan-â-es-e--a---er-n-d. l----- â--------- b------- l-t-a- â-e-t---a- b-r-n-d- -------------------------- lotfan âheste-tar berânid.
Станите овде, молим. ‫-ط-اً-ای-ج--توقف--نی--‬ ‫----- ا---- ت--- ک----- ‫-ط-ا- ا-ن-ا ت-ق- ک-ی-.- ------------------------ ‫لطفاً اینجا توقف کنید.‬ 0
l----n-in-- t-vagho-----id. l----- i--- t------- k----- l-t-a- i-j- t-v-g-o- k-n-d- --------------------------- lotfan injâ tavaghof konid.
Сачекајте моменат, молим Вас. ‫ل-----ی- -حظ- ص-ر--نید-‬ ‫----- ی- ل--- ص-- ک----- ‫-ط-ا- ی- ل-ظ- ص-ر ک-ی-.- ------------------------- ‫لطفاً یک لحظه صبر کنید.‬ 0
lot-----ek-la-ze sab---o-i-. l----- y-- l---- s--- k----- l-t-a- y-k l-h-e s-b- k-n-d- ---------------------------- lotfan yek lahze sabr konid.
Одмах се враћам. ‫-ن-ال-ن -ر---‌گ-دم-‬ ‫-- ا--- ب- م-------- ‫-ن ا-ا- ب- م-‌-ر-م-‬ --------------------- ‫من الان بر می‌گردم.‬ 0
m---al-â---ar---ga-da-. m-- a---- b-- m-------- m-n a---n b-r m-g-r-a-. ----------------------- man al-ân bar migardam.
Дајте ми рачун молим. ‫لطف-ً -ک--بض -سی--به م---د--د-‬ ‫----- ی- ق-- ر--- ب- م- ب------ ‫-ط-ا- ی- ق-ض ر-ی- ب- م- ب-ه-د-‬ -------------------------------- ‫لطفاً یک قبض رسید به من بدهید.‬ 0
lo-f----e---hab----e-i---e--a- --dah--. l----- y-- g----- r---- b- m-- b------- l-t-a- y-k g-a-z- r-s-d b- m-n b-d-h-d- --------------------------------------- lotfan yek ghabze resid be man bedahid.
Немам ситно. ‫-ن پ-ل-خرد------.‬ ‫-- پ-- خ-- ن------ ‫-ن پ-ل خ-د ن-ا-م-‬ ------------------- ‫من پول خرد ندارم.‬ 0
ma- po--e-khor- --dâ-a-. m-- p---- k---- n------- m-n p-o-e k-o-d n-d-r-m- ------------------------ man poole khord nadâram.
У реду је, остатак је за Вас. ‫درس- -س-، --ی--پول-بر-ی خ--تان-‬ ‫---- ا--- ب--- پ-- ب--- خ------- ‫-ر-ت ا-ت- ب-ی- پ-ل ب-ا- خ-د-ا-.- --------------------------------- ‫درست است، بقیه پول برای خودتان.‬ 0
do-o-----t- ----i---y- po-- b-râye-k---etân. d----- a--- b--------- p--- b----- k-------- d-r-s- a-t- b-g-i-e-y- p-o- b-r-y- k-o-e-â-. -------------------------------------------- dorost ast, baghi-e-ye pool barâye khodetân.
Одвезите ме до ове адресе. ‫م-ا--ه ----آد-س-ب--ی-.‬ ‫--- ب- ا-- آ--- ب------ ‫-ر- ب- ا-ن آ-ر- ب-ر-د-‬ ------------------------ ‫مرا به این آدرس ببرید.‬ 0
m-r- be i- â-r---b--ar--. m--- b- i- â---- b------- m-r- b- i- â-r-s b-b-r-d- ------------------------- marâ be in âdres bebarid.
Одвезите ме до мог хотела. ‫مرا-ب--هت-م -برید.‬ ‫--- ب- ه--- ب------ ‫-ر- ب- ه-ل- ب-ر-د-‬ -------------------- ‫مرا به هتلم ببرید.‬ 0
m-râ b- ho-elam be-a-i-. m--- b- h------ b------- m-r- b- h-t-l-m b-b-r-d- ------------------------ marâ be hotelam bebarid.
Одвезите ме до плаже. ‫-را (-- -ا---)--ه--ا----بری-.‬ ‫--- (-- م----- ب- س--- ب------ ‫-ر- (-ا م-ش-ن- ب- س-ح- ب-ر-د-‬ ------------------------------- ‫مرا (با ماشین) به ساحل ببرید.‬ 0
m-r- ----mâ---n- -e-s-h----e-a-i-. m--- (-- m------ b- s---- b------- m-r- (-â m-s-i-) b- s-h-l b-b-r-d- ---------------------------------- marâ (bâ mâshin) be sâhel bebarid.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језички генији

Већина људи је задовољна уколико зна један страни језик. Али, има и таквих који говоре и до седамдесет језика. Они све те језике говоре течно и пишу на њима без грешке. Овакве људе могли би назвати хипер-полиглотама. Овај феномен вишејезичности је човечанству познат већ неколико векова. О људима с таквим даром постоје многи записи. Откуд оваква надареност још увек није откривено. С тим у вези постоје многе теорије. Неки су мишљења да мозак оваквих људи има другачију структуру. Разлика се најјасније види у центру брока. У том делу мозга се производи говор. Код вишејезичних људи су ћелије ове области структуиране на другачији начин. Могуће је да они због тога боље прерађују информације. Ипак, недостају студије које би ову тврдњу доказале. Можда је само изузетна мотивација од одлучујућег значаја. Деца врло брзо уче стране језике од друге деце. Зато што желе да се у игри интегришу. Желе да постану део групе и да комуницирају са другима. Зато успех зависи од њихове жеље да се интегришу. Једна друга теза тврди да се мождана маса учењем увећава. То значи да што више учимо - учимо све лакше. Слични језици се такође уче лакше. Уколико, на пример, особа говори дански, лако ће научити шведски или норвешки. Ипак, на много питања још увек није пронађен одговор. Извесно је само једно: интелигенција ту не игра никакву улогу. Неки људи, упркос ниском степену интелигенције, владају неколиким језицима. Али је и највећим лингвистичким генијима потребна дисциплина. Ово нам је мала утеха, зар не?
Да ли си знао?
Руски спада у језике који владају тржиштем књига. Велика дела светске литературе су написали руски аутори. Значи, преводи се пуно књига с руског језика. Али и Руси читају радо, тако да преводиоци увек имају пуно посла. За око 160 милиона људи руски је матерњи језик. Осим тога пуно људи у другим словенским земљама говоре руски. Тако је руски језик с највећом распрострањеношћу у Европи. У целом свијету око 280 милиона људи говори руски. Као источнослoвенски језик руски је веома сродан украjинском и белоруском. Руска граматика је веома систематично структурисана. То је предност за људе који радо размишљају аналитички и логички. У сваком случају се исплати учити руски! У науци, уметности и техници руски је веома важан језик. А зар не би било лепо да сва позната руска дела читате у оригиналу?