Рјечник

sr У пошти   »   hu A postán

59 [педесет и девет]

У пошти

У пошти

59 [ötvenkilenc]

A postán

Изаберите како желите да видите превод:   
српски мађарски Игра Више
Где је најближа пошта? Ho--va- ---egk-----b---po-t---v----? H-- v-- a l----------- p------------ H-l v-n a l-g-ö-e-e-b- p-s-a-i-a-a-? ------------------------------------ Hol van a legközelebbi postahivatal? 0
Је ли далеко најближа пошта? Me-s-e-van a -eg-öz---b-i-post--iva-al? M----- v-- a l----------- p------------ M-s-z- v-n a l-g-ö-e-e-b- p-s-a-i-a-a-? --------------------------------------- Messze van a legközelebbi postahivatal? 0
Где је најближе поштанско сандуче? Hol--a- --l---öz-le--- p----l--a? H-- v-- a l----------- p--------- H-l v-n a l-g-ö-e-e-b- p-s-a-á-a- --------------------------------- Hol van a legközelebbi postaláda? 0
Требам неколико поштанских маркица. S----ég------ e----á- bél--g-e. S-------- v-- e-- p-- b-------- S-ü-s-g-m v-n e-y p-r b-l-e-r-. ------------------------------- Szükségem van egy pár bélyegre. 0
За разгледницу и писмо. E-y --p-sl-p-a ---egy-l-v----. E-- k--------- é- e-- l------- E-y k-p-s-a-r- é- e-y l-v-l-e- ------------------------------ Egy képeslapra és egy levélre. 0
Колика је поштарина за Америку? M---yi-e-ke----- --stadíj-Am-ri----? M------- k---- a p------- A--------- M-n-y-b- k-r-l a p-s-a-í- A-e-i-á-a- ------------------------------------ Mennyibe kerül a postadíj Amerikába? 0
Колико је тежак пакет? M-l-e- -e-é- a-cso-a-? M----- n---- a c------ M-l-e- n-h-z a c-o-a-? ---------------------- Milyen nehéz a csomag? 0
Могу ли га послати ваздушном поштом? Kül-h-t-m--égip-st-v--? K-------- l------------ K-l-h-t-m l-g-p-s-á-a-? ----------------------- Küldhetem légipostával? 0
За колико времена стиже? M-dd-g------mí--me-------k? M----- t--- m-- m---------- M-d-i- t-r- m-g m-g-r-e-i-? --------------------------- Meddig tart míg megérkezik? 0
Где могу телефонирати? Hol--u-o--tel-fon----? H-- t---- t----------- H-l t-d-k t-l-f-n-l-i- ---------------------- Hol tudok telefonálni? 0
Где је најближа телефонска говорница? Ho- -a- a l-g-öz---bbi-t-le-on--l--? H-- v-- a l----------- t------------ H-l v-n a l-g-ö-e-e-b- t-l-f-n-ü-k-? ------------------------------------ Hol van a legközelebbi telefonfülke? 0
Имате ли телефонске картице? Va-----efon---t-á--? V-- t--------------- V-n t-l-f-n-á-t-á-a- -------------------- Van telefonkártyája? 0
Имате ли телефонски именик? V---eg- tele-onkö--v-? V-- e-- t------------- V-n e-y t-l-f-n-ö-y-e- ---------------------- Van egy telefonkönyve? 0
Знате ли позивни број за Аустрију? I-mer---n Ausztria h-vósz--á-? I----- ö- A------- h---------- I-m-r- ö- A-s-t-i- h-v-s-á-á-? ------------------------------ Ismeri ön Ausztria hívószámát? 0
Моменат, погледаћу. Eg--p--lan-t, u-ána-n--e-. E-- p-------- u---- n----- E-y p-l-a-a-, u-á-a n-z-k- -------------------------- Egy pillanat, utána nézek. 0
Линија је увек заузета. A -ona-----d-- -o-la--. A v---- m----- f------- A v-n-l m-n-i- f-g-a-t- ----------------------- A vonal mindig foglalt. 0
Који сте број бирали? M-ly-k--z---t --v-a? M----- s----- h----- M-l-i- s-á-o- h-v-a- -------------------- Melyik számot hívta? 0
Морате прво бирати нулу! E-ős----a-n-ll-t-k-l- vál-s--a-i-! E------ a n----- k--- v----------- E-ő-z-r a n-l-á- k-l- v-l-s-t-n-a- ---------------------------------- Először a nullát kell választania! 0

И емоције говоре различите језике!

На свету се говри многобројним језицима. Не постоји један универзалан људски језик. Али шта је са изразом лица? Да ли је језик емоција универзалан? Не, и овде постоје разлике! Дуго времена се веровало да сви људи на исти начин изражавају своје емоције. Сматрало се да је језик израза лица универзалан и да га сви разумеју. Чарлс Дарвин је веровао да су емоције изузетно важне за људска бића. Зато их је у свим културама подједнако требало разумети. Али новија истрживања су дошла до сасвим другачијих резулата. Показале су да и у језику емоција има великих разлика. То значи да култура из које потичемо утиче на нашу мимику. Зато и људи из различитих крајева емоције изражавају и интерпретирају на различит начин. Наука разликује шест примарних емоција. Срећу, тугу, љутњу, гађење, страх и изненађење. Мимика европских народа разликује се од мимике Азијата. Такође с истих лица читају друге ствари. Ово је доказано бројним експериментима. У њима су се испитаницима путем компјутера приказивали различити изрази лица. Онда се од испитаника тражило да протумаче шта су видели. Многи су разлози зашто су се резултати разликовали. У неким културама се емоције радије приказују него у другим. Зато се интензитет израза лица не тумачи свуда исто. Припадници различитих култура такође обраћају пажњу на различите ствари. Кад тумаче мимику, Азијати обраћају већу пажњу очима. Европљани и Американци гледају првенствено уста. Ипак, један израз лица се у свим културама тумачи на исти начин ... У питању је љубазан осмех!