Рјечник

sr нешто желети   »   hu valamit akarni, kedvelni, szeretni

70 [седамдесет]

нешто желети

нешто желети

70 [hetven]

valamit akarni, kedvelni, szeretni

Изаберите како желите да видите превод:   
српски мађарски Игра Више
Желите ли пушити? S--re----d----yoz-- - rágy-j-an-? Szeretne dohányozni / rágyújtani? S-e-e-n- d-h-n-o-n- / r-g-ú-t-n-? --------------------------------- Szeretne dohányozni / rágyújtani? 0
Желите ли играти? S-er-t-e---n-o---? Szeretne táncolni? S-e-e-n- t-n-o-n-? ------------------ Szeretne táncolni? 0
Желите ли шетати? Sz-----e--étá--i? Szeretne sétálni? S-e-e-n- s-t-l-i- ----------------- Szeretne sétálni? 0
Ја желим пушити. Szere-né- do--ny-zni-- r------a-i. Szeretnék dohányozni / rágyújtani. S-e-e-n-k d-h-n-o-n- / r-g-ú-t-n-. ---------------------------------- Szeretnék dohányozni / rágyújtani. 0
Желиш ли цигарету? Szere---l---y ci-are-t-t? Szeretnél egy cigarettát? S-e-e-n-l e-y c-g-r-t-á-? ------------------------- Szeretnél egy cigarettát? 0
Он жели ватру. Ő----e- szer---e. Ő tüzet szeretne. Ő t-z-t s-e-e-n-. ----------------- Ő tüzet szeretne. 0
Ја желим нешто пити. Sze---n-k --n- ----m-t. Szeretnék inni valamit. S-e-e-n-k i-n- v-l-m-t- ----------------------- Szeretnék inni valamit. 0
Ја желим нешто јести. Szere-n-k-e--i-va-a--t. Szeretnék enni valamit. S-e-e-n-k e-n- v-l-m-t- ----------------------- Szeretnék enni valamit. 0
Ја се желим мало одморити. S---e-ném-k--sit-k-p-h--ni m-g--. Szeretném kicsit kipihenni magam. S-e-e-n-m k-c-i- k-p-h-n-i m-g-m- --------------------------------- Szeretném kicsit kipihenni magam. 0
Ја Вас желим нешто питати. S-ere-----k----z-- ö---l----ami-. Szeretnék kérdezni öntől valamit. S-e-e-n-k k-r-e-n- ö-t-l v-l-m-t- --------------------------------- Szeretnék kérdezni öntől valamit. 0
Ја Вас желим за нешто замолити. Sze-et-é--ön- ---k---- v--ami-e. Szeretném önt megkérni valamire. S-e-e-n-m ö-t m-g-é-n- v-l-m-r-. -------------------------------- Szeretném önt megkérni valamire. 0
Ја Вас желим на нешто позвати. Szer-tném -nt--e---v-i-v-l---re. Szeretném önt meghívni valamire. S-e-e-n-m ö-t m-g-í-n- v-l-m-r-. -------------------------------- Szeretném önt meghívni valamire. 0
Шта желите, молим? Mi- sz-r-t-e--ké---? Mit szeretne, kérem? M-t s-e-e-n-, k-r-m- -------------------- Mit szeretne, kérem? 0
Желите ли кафу? Sze--tn- egy ---é-? Szeretne egy kávét? S-e-e-n- e-y k-v-t- ------------------- Szeretne egy kávét? 0
Или радије желите чај? V--- ink--b-e----e-t sz-r--n-? Vagy inkább egy teát szeretne? V-g- i-k-b- e-y t-á- s-e-e-n-? ------------------------------ Vagy inkább egy teát szeretne? 0
Ми се желимо возити кући. H-za-sz------n- -e-ni. Haza szeretnénk menni. H-z- s-e-e-n-n- m-n-i- ---------------------- Haza szeretnénk menni. 0
Желите ли ви такси? S--re-n-t-k-e-- tax-t? Szeretnétek egy taxit? S-e-e-n-t-k e-y t-x-t- ---------------------- Szeretnétek egy taxit? 0
Они желе телефонирати. T---fonál-- ---r-----ek. Telefonálni szeretnének. T-l-f-n-l-i s-e-e-n-n-k- ------------------------ Telefonálni szeretnének. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Два језика = два центра за говор!

Нашем мозгу није битно кад учимо један језик. Ово стога што различите језике похрањује у различитим областима. Језици које учимо не меморишу се на истом месту. Језици које учимо касније у животу биће похрањени на другом месту. То значи да мозак обрађује нова правила на другом месту. Она се не похрањују заједно са правилима матерњег језика. С друге стране, људи који су одрасли са два језика користе само један регион. До овог закључка се дошло бројним студијама. Неуролози си испитивли разне особе. Њихови испитаници су говорили два језика течно. Један део испитаника био је одрастао са два језика. Други део њих је други језик научио тек касније у животу. За време испитивања су мерене мождане активности. На тај начин се могло испитивати које су области мозга за време тестовабиле активне. Тако се и дошло до спознаје да они који су други језик научили каснијеу животу имају два центра за говор! Тиме су научници доказали своју не тако нову претпоставку. Људи чији је мозак претрпео повреду показују различите симптоме. Оштећење мозга може довести до поремећаја језика. Људи са оштећеним мозгом не могу добро изговарати или разумети речи. Код двојезичних људи са оштећењем мозга појављују се другачији симптоми. Проблеми у говору не односе се увек на оба језика. Уколико је један део мозга повређен, онај други ће још увек функционисати. Јер пацијенти говоре један језик боље од другог. Два различита језика се поново уче различитом брзином. То доказује да се оба језика не похрањују на истом месту. Захваљујући томе што нису једновремено учени, граде два центра. Како се наш мозак сналази са више језика, нејасно је. Али, нове спознаје могу за резултат имати нове стратегије учења.