Рјечник

sr У пошти   »   bg В пощата

59 [педесет и девет]

У пошти

У пошти

59 [петдесет и девет]

59 [petdeset i devet]

В пощата

[V poshchata]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски бугарски Игра Више
Где је најближа пошта? Къ---е -а---лизк-т----ще--ка-----б-? Къде е най-близката пощенска служба? К-д- е н-й-б-и-к-т- п-щ-н-к- с-у-б-? ------------------------------------ Къде е най-близката пощенска служба? 0
Kyde-ye-------iz-ata-po-hchenska slu----? Kyde ye nay-blizkata poshchenska sluzhba? K-d- y- n-y-b-i-k-t- p-s-c-e-s-a s-u-h-a- ----------------------------------------- Kyde ye nay-blizkata poshchenska sluzhba?
Је ли далеко најближа пошта? Да-еч -- - до ----б-из--та п-щ-нск- сл-ж-а? Далеч ли е до най-близката пощенска служба? Д-л-ч л- е д- н-й-б-и-к-т- п-щ-н-к- с-у-б-? ------------------------------------------- Далеч ли е до най-близката пощенска служба? 0
Da-ech l- ye do -ay---i-k-t- p-s--h------sl---b-? Dalech li ye do nay-blizkata poshchenska sluzhba? D-l-c- l- y- d- n-y-b-i-k-t- p-s-c-e-s-a s-u-h-a- ------------------------------------------------- Dalech li ye do nay-blizkata poshchenska sluzhba?
Где је најближе поштанско сандуче? Къ-е-е най--лизк--- -о-ен-ка кут--? Къде е най-близката пощенска кутия? К-д- е н-й-б-и-к-т- п-щ-н-к- к-т-я- ----------------------------------- Къде е най-близката пощенска кутия? 0
K--- -e -----liz---a --shc--nska-----y-? Kyde ye nay-blizkata poshchenska kutiya? K-d- y- n-y-b-i-k-t- p-s-c-e-s-a k-t-y-? ---------------------------------------- Kyde ye nay-blizkata poshchenska kutiya?
Требам неколико поштанских маркица. Т----ат--и-някол-о--о-енски-мар--. Трябват ми няколко пощенски марки. Т-я-в-т м- н-к-л-о п-щ-н-к- м-р-и- ---------------------------------- Трябват ми няколко пощенски марки. 0
T-----a--mi --ako-----os-c-------mar--. Tryabvat mi nyakolko poshchenski marki. T-y-b-a- m- n-a-o-k- p-s-c-e-s-i m-r-i- --------------------------------------- Tryabvat mi nyakolko poshchenski marki.
За разгледницу и писмо. За-е-на -а--и----и----- --смо. За една картичка и едно писмо. З- е-н- к-р-и-к- и е-н- п-с-о- ------------------------------ За една картичка и едно писмо. 0
Za -ed-a ---t-ch---i-yed-o--ism-. Za yedna kartichka i yedno pismo. Z- y-d-a k-r-i-h-a i y-d-o p-s-o- --------------------------------- Za yedna kartichka i yedno pismo.
Колика је поштарина за Америку? Кол-о-- -о---ск-т--т--са-д- --е-ик-? Колко е пощенската такса до Америка? К-л-о е п-щ-н-к-т- т-к-а д- А-е-и-а- ------------------------------------ Колко е пощенската такса до Америка? 0
Ko--o -- pos-c-en-ka---t-ks---o A--r--a? Kolko ye poshchenskata taksa do Amerika? K-l-o y- p-s-c-e-s-a-a t-k-a d- A-e-i-a- ---------------------------------------- Kolko ye poshchenskata taksa do Amerika?
Колико је тежак пакет? Кол-о теж- ---е---? Колко тежи колетът? К-л-о т-ж- к-л-т-т- ------------------- Колко тежи колетът? 0
K---o--ez-i k-le---? Kolko tezhi koletyt? K-l-o t-z-i k-l-t-t- -------------------- Kolko tezhi koletyt?
Могу ли га послати ваздушном поштом? М-га ли да ----зп------ --здушн- -о-а? Мога ли да го изпратя с въздушна поща? М-г- л- д- г- и-п-а-я с в-з-у-н- п-щ-? -------------------------------------- Мога ли да го изпратя с въздушна поща? 0
Mo-- -- -- go---p-at-- --v--du--n--po-hc--? Moga li da go izpratya s vyzdushna poshcha? M-g- l- d- g- i-p-a-y- s v-z-u-h-a p-s-c-a- ------------------------------------------- Moga li da go izpratya s vyzdushna poshcha?
За колико времена стиже? За ----- в-еме ще -р-с-иг--? За колко време ще пристигне? З- к-л-о в-е-е щ- п-и-т-г-е- ---------------------------- За колко време ще пристигне? 0
Z- ko-k--v-e-e----he-pr----g-e? Za kolko vreme shche pristigne? Z- k-l-o v-e-e s-c-e p-i-t-g-e- ------------------------------- Za kolko vreme shche pristigne?
Где могу телефонирати? Къд- мо---да се о------- -елефо-? Къде мога да се обадя по телефон? К-д- м-г- д- с- о-а-я п- т-л-ф-н- --------------------------------- Къде мога да се обадя по телефон? 0
K--e m-g- ---se o-a--- po--ele--n? Kyde moga da se obadya po telefon? K-d- m-g- d- s- o-a-y- p- t-l-f-n- ---------------------------------- Kyde moga da se obadya po telefon?
Где је најближа телефонска говорница? К----е най-б--зка-- т-леф---- -аби--? Къде е най-близката телефонна кабина? К-д- е н-й-б-и-к-т- т-л-ф-н-а к-б-н-? ------------------------------------- Къде е най-близката телефонна кабина? 0
Ky-e----n-y--l---at--t------n- k----a? Kyde ye nay-blizkata telefonna kabina? K-d- y- n-y-b-i-k-t- t-l-f-n-a k-b-n-? -------------------------------------- Kyde ye nay-blizkata telefonna kabina?
Имате ли телефонске картице? Им--- л- ф--окарт-? Имате ли фонокарти? И-а-е л- ф-н-к-р-и- ------------------- Имате ли фонокарти? 0
I-a-- l- fonokart-? Imate li fonokarti? I-a-e l- f-n-k-r-i- ------------------- Imate li fonokarti?
Имате ли телефонски именик? И-а----и теле---е- у--за---? Имате ли телефонен указател? И-а-е л- т-л-ф-н-н у-а-а-е-? ---------------------------- Имате ли телефонен указател? 0
Imate-------efo-en-uk---te-? Imate li telefonen ukazatel? I-a-e l- t-l-f-n-n u-a-a-e-? ---------------------------- Imate li telefonen ukazatel?
Знате ли позивни број за Аустрију? Знаете-ли -е-ефонн-я-к-д н- А-ст---? Знаете ли телефонния код на Австрия? З-а-т- л- т-л-ф-н-и- к-д н- А-с-р-я- ------------------------------------ Знаете ли телефонния код на Австрия? 0
Znae-- -i t-l-f--niya-ko- ----v----ya? Znaete li telefonniya kod na Avstriya? Z-a-t- l- t-l-f-n-i-a k-d n- A-s-r-y-? -------------------------------------- Znaete li telefonniya kod na Avstriya?
Моменат, погледаћу. М-ме--, щ- -ро-е-я. Момент, ще проверя. М-м-н-, щ- п-о-е-я- ------------------- Момент, ще проверя. 0
M---nt------- p---er-a. Moment, shche proverya. M-m-n-, s-c-e p-o-e-y-. ----------------------- Moment, shche proverya.
Линија је увек заузета. Тел-ф--н-та л---- -остоя-но---з-е-а. Телефонната линия постоянно е заета. Т-л-ф-н-а-а л-н-я п-с-о-н-о е з-е-а- ------------------------------------ Телефонната линия постоянно е заета. 0
T----on-at- ---i---po---yan-o--e zaet-. Telefonnata liniya postoyanno ye zaeta. T-l-f-n-a-a l-n-y- p-s-o-a-n- y- z-e-a- --------------------------------------- Telefonnata liniya postoyanno ye zaeta.
Који сте број бирали? Кой ----р из-ра--е? Кой номер избрахте? К-й н-м-р и-б-а-т-? ------------------- Кой номер избрахте? 0
Koy no--r---b--k--e? Koy nomer izbrakhte? K-y n-m-r i-b-a-h-e- -------------------- Koy nomer izbrakhte?
Морате прво бирати нулу! П---о тр-бв- д---з----------а! Първо трябва да изберете нула! П-р-о т-я-в- д- и-б-р-т- н-л-! ------------------------------ Първо трябва да изберете нула! 0
Py--o-t---b-a da iz------ nu-a! Pyrvo tryabva da izberete nula! P-r-o t-y-b-a d- i-b-r-t- n-l-! ------------------------------- Pyrvo tryabva da izberete nula!

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

И емоције говоре различите језике!

На свету се говри многобројним језицима. Не постоји један универзалан људски језик. Али шта је са изразом лица? Да ли је језик емоција универзалан? Не, и овде постоје разлике! Дуго времена се веровало да сви људи на исти начин изражавају своје емоције. Сматрало се да је језик израза лица универзалан и да га сви разумеју. Чарлс Дарвин је веровао да су емоције изузетно важне за људска бића. Зато их је у свим културама подједнако требало разумети. Али новија истрживања су дошла до сасвим другачијих резулата. Показале су да и у језику емоција има великих разлика. То значи да култура из које потичемо утиче на нашу мимику. Зато и људи из различитих крајева емоције изражавају и интерпретирају на различит начин. Наука разликује шест примарних емоција. Срећу, тугу, љутњу, гађење, страх и изненађење. Мимика европских народа разликује се од мимике Азијата. Такође с истих лица читају друге ствари. Ово је доказано бројним експериментима. У њима су се испитаницима путем компјутера приказивали различити изрази лица. Онда се од испитаника тражило да протумаче шта су видели. Многи су разлози зашто су се резултати разликовали. У неким културама се емоције радије приказују него у другим. Зато се интензитет израза лица не тумачи свуда исто. Припадници различитих култура такође обраћају пажњу на различите ствари. Кад тумаче мимику, Азијати обраћају већу пажњу очима. Европљани и Американци гледају првенствено уста. Ипак, један израз лица се у свим културама тумачи на исти начин ... У питању је љубазан осмех!