Рјечник

sr Прошлост модалних глагола 2   »   ro Trecutul cu verbe modale 2

88 [осамдесет и осам]

Прошлост модалних глагола 2

Прошлост модалних глагола 2

88 [optzeci şi opt]

Trecutul cu verbe modale 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски румунски Игра Више
Мој син не хтеде се играти са лутком. Fi-l-m-- nu a-v-u- s--se-------c- p--u-a. F--- m-- n- a v--- s- s- j---- c- p------ F-u- m-u n- a v-u- s- s- j-a-e c- p-p-ş-. ----------------------------------------- Fiul meu nu a vrut să se joace cu păpuşa. 0
Моја ћерка не хтеде играти фудбал. Fii-a mea--u-a-vr-- -ă-j-a-- fotb-l----mine. F---- m-- n- a v--- s- j---- f----- c- m---- F-i-a m-a n- a v-u- s- j-a-e f-t-a- c- m-n-. -------------------------------------------- Fiica mea nu a vrut să joace fotbal cu mine. 0
Моја жена не хтеде играти шах са мном. S--i- m-a n- --vrut s--jo-c- -a- c- m-n-. S---- m-- n- a v--- s- j---- ş-- c- m---- S-ţ-a m-a n- a v-u- s- j-a-e ş-h c- m-n-. ----------------------------------------- Soţia mea nu a vrut să joace şah cu mine. 0
Моја деца не хтедоше ићи у шетњу. Copi-i --- -u a- --ut ----e p---be. C----- m-- n- a- v--- s- s- p------ C-p-i- m-i n- a- v-u- s- s- p-i-b-. ----------------------------------- Copiii mei nu au vrut să se plimbe. 0
Они не хтедоше поспремити собу. Nu--- -----s- str-n-ă ----a---ă. N- a- v--- s- s------ î- c------ N- a- v-u- s- s-r-n-ă î- c-m-r-. -------------------------------- Nu au vrut să strângă în cameră. 0
Они не хтедоше ићи у кревет. N---u---ut s---ea--- în ---. N- a- v--- s- m----- î- p--- N- a- v-u- s- m-a-g- î- p-t- ---------------------------- Nu au vrut să meargă în pat. 0
Он не смеде јести сладолед. N- a----t-voie s--mă--n-e ---he-at-. N- a a--- v--- s- m------ î--------- N- a a-u- v-i- s- m-n-n-e î-g-e-a-ă- ------------------------------------ Nu a avut voie să mănânce îngheţată. 0
Он не смеде јести чоколаду. N--a -vu- vo-- ---mă-â-ce-cio-----ă. N- a a--- v--- s- m------ c--------- N- a a-u- v-i- s- m-n-n-e c-o-o-a-ă- ------------------------------------ Nu a avut voie să mănânce ciocolată. 0
Он не смеде јести бомбоне. Nu-a--vu- v-i--să ---ânc---om-o-n-. N- a a--- v--- s- m------ b-------- N- a a-u- v-i- s- m-n-n-e b-m-o-n-. ----------------------------------- Nu a avut voie să mănânce bomboane. 0
Ја смедох нешто зажелети. A- --u---o-e ---m- -o-esc c-v-. A- a--- v--- s---- d----- c---- A- a-u- v-i- s---i d-r-s- c-v-. ------------------------------- Am avut voie să-mi doresc ceva. 0
Ја смедох купити себи хаљину. A- -v-t----------- c-mp-- o r-ch--. A- a--- v--- s---- c----- o r------ A- a-u- v-i- s---i c-m-ă- o r-c-i-. ----------------------------------- Am avut voie să-mi cumpăr o rochie. 0
Ја смедох узети себи једну пралину. Am --ut--oie-să-mi i-------al--ă. A- a--- v--- s---- i-- o p------- A- a-u- v-i- s---i i-u o p-a-i-ă- --------------------------------- Am avut voie să-mi iau o pralină. 0
Смеде ли ти пушити у авиону? A---v-- voie să f--ez- î- -vi-n? A- a--- v--- s- f----- î- a----- A- a-u- v-i- s- f-m-z- î- a-i-n- -------------------------------- Ai avut voie să fumezi în avion? 0
Смеде ли ти пити пиво у болници? A--a-ut voi- s- bei ---e î---p-tal? A- a--- v--- s- b-- b--- î- s------ A- a-u- v-i- s- b-i b-r- î- s-i-a-? ----------------------------------- Ai avut voie să bei bere în spital? 0
Смеде ли ти повести пса у хотел? A--a-ut vo---să-ie- ---n-l- cu t-ne-în---tel? A- a--- v--- s- i-- c------ c- t--- î- h----- A- a-u- v-i- s- i-i c-i-e-e c- t-n- î- h-t-l- --------------------------------------------- Ai avut voie să iei câinele cu tine în hotel? 0
На распусту деца смедоше остати дуже вани. În-vaca-ţ-------i av-a------ s- s-ea -ult a--ră. Î- v------ c----- a---- v--- s- s--- m--- a----- Î- v-c-n-e c-p-i- a-e-u v-i- s- s-e- m-l- a-a-ă- ------------------------------------------------ În vacanţe copiii aveau voie să stea mult afară. 0
Они смедоше дуго се играти у дворишту. A--a- v--e--ă-s--jo-c---ul- î- cu-te. A---- v--- s- s- j---- m--- î- c----- A-e-u v-i- s- s- j-a-e m-l- î- c-r-e- ------------------------------------- Aveau voie să se joace mult în curte. 0
Они смедоше дуго остати будни. A-ea----i---- --e-----j- -ână-t-----. A---- v--- s- s--- t---- p--- t------ A-e-u v-i- s- s-e- t-e-i p-n- t-r-i-. ------------------------------------- Aveau voie să stea treji până târziu. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Савети против заборављања

Учење није увек лака ствар. Чак и кад се при том забављамо може бити исцрпљујуће. Али, када нешто научимо - срећни смо. Поносни смо на себе и на наш прогрес. На несрећу, можемо и заборавити то што смо научили. Ово посебно важи за научене језике. Већина нас у школи учи један или више језика. Ово знање се по завршетку школе често губи. Скоро да и нисмо у стању да се служимо наученим језиком. Наш матерњи језик углавном доминира нашом свакодневицом. Многи страни језици употребљавају се само на одмору. Али, уколико се знање не активира редовно, оно се губи. Нашем мозгу потребна је вежба. Чак би могли рећи да функционише као мишић. Тај наш мишић морамо тренирати иначе ће ослабити. Али, постоје методе да се заборављање спречи. Најважније је да непрекидно примењујемо научено. У овоме нам могу помоћи утврђени ритуали. За различите дане у недељи могли би направити један мали план. Понедељком би могли читати књигу на страном језику. Средом би могли слушати радио неке стране земље. Петком би могли водити дневник на страном језику. На тај начин се са читања пребацујете на слушање, а потом на писање. Тиме се постиже да се знање језика активира на разне начине. Све ово не мора трајати дуго; пола сата дневно довољно је да се знање активира. Важно је само да редовно вежбате! Студије показују да се назучено памти деценијама. У датом тренутку га само треба извући из фијоке...