Рјечник

sr Прошлост модалних глагола 2   »   kk Past tense of modal verbs 2

88 [осамдесет и осам]

Прошлост модалних глагола 2

Прошлост модалних глагола 2

88 [сексен сегіз]

88 [seksen segiz]

Past tense of modal verbs 2

[Modaldi etistiktiñ ötken şağı 2]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски казахстански Игра Више
Мој син не хтеде се играти са лутком. Ұ-ы---ң-қу--ш--п-н -йна-ы-- --л-еді. Ұ------ қ--------- о------- к------- Ұ-ы-н-ң қ-ы-ш-қ-е- о-н-ғ-с- к-л-е-і- ------------------------------------ Ұлымның қуыршақпен ойнағысы келмеді. 0
U-ı-----qw-----pen------ı-----l----. U------ q--------- o------- k------- U-ı-n-ñ q-ı-ş-q-e- o-n-ğ-s- k-l-e-i- ------------------------------------ Ulımnıñ qwırşaqpen oynağısı kelmedi.
Моја ћерка не хтеде играти фудбал. Қы--мның -ут-ол---н-ғ--ы-кел-е--. Қ------- ф----- о------- к------- Қ-з-м-ы- ф-т-о- о-н-ғ-с- к-л-е-і- --------------------------------- Қызымның футбол ойнағысы келмеді. 0
Qız-m--- --t-ol-oyn-ğ-sı kel--di. Q------- f----- o------- k------- Q-z-m-ı- f-t-o- o-n-ğ-s- k-l-e-i- --------------------------------- Qızımnıñ fwtbol oynağısı kelmedi.
Моја жена не хтеде играти шах са мном. Әйе--мн-ң---нім-н-ш--м-т -й--ғ-с- -е--е-і. Ә-------- м------ ш----- о------- к------- Ә-е-і-н-ң м-н-м-н ш-х-а- о-н-ғ-с- к-л-е-і- ------------------------------------------ Әйелімнің менімен шахмат ойнағысы келмеді. 0
Äy-l---iñ--en-men-ş---at oy---ı-ı-kelmed-. Ä-------- m------ ş----- o------- k------- Ä-e-i-n-ñ m-n-m-n ş-x-a- o-n-ğ-s- k-l-e-i- ------------------------------------------ Äyelimniñ menimen şaxmat oynağısı kelmedi.
Моја деца не хтедоше ићи у шетњу. Ба-а-ары-ны- се-у-н----с- --л--ді. Б----------- с----------- к------- Б-л-л-р-м-ы- с-р-е-д-г-с- к-л-е-і- ---------------------------------- Балаларымның серуендегісі келмеді. 0
Balal---mn-ñ ---wend-g--- kelme--. B----------- s----------- k------- B-l-l-r-m-ı- s-r-e-d-g-s- k-l-e-i- ---------------------------------- Balalarımnıñ serwendegisi kelmedi.
Они не хтедоше поспремити собу. Ол---ың-б-л-ені жинағы-ы кел--д-. О------ б------ ж------- к------- О-а-д-ң б-л-е-і ж-н-ғ-с- к-л-е-і- --------------------------------- Олардың бөлмені жинағысы келмеді. 0
O-a-d-ñ---lmen----nağ-sı -e-m---. O------ b------ j------- k------- O-a-d-ñ b-l-e-i j-n-ğ-s- k-l-e-i- --------------------------------- Olardıñ bölmeni jïnağısı kelmedi.
Они не хтедоше ићи у кревет. О-ард-----тқы-- -е---ді. О------ ж------ к------- О-а-д-ң ж-т-ы-ы к-л-е-і- ------------------------ Олардың жатқысы келмеді. 0
Ola---- ---qı-ı----me--. O------ j------ k------- O-a-d-ñ j-t-ı-ı k-l-e-i- ------------------------ Olardıñ jatqısı kelmedi.
Он не смеде јести сладолед. Оғ----а--ұз-ақ ж------о----ты-. О--- б-------- ж---- б--------- О-а- б-л-ұ-д-қ ж-у-е б-л-а-т-н- ------------------------------- Оған балмұздақ жеуге болмайтын. 0
O--- bal-uz--- j-wg- bo-m-yt-n. O--- b-------- j---- b--------- O-a- b-l-u-d-q j-w-e b-l-a-t-n- ------------------------------- Oğan balmuzdaq jewge bolmaytın.
Он не смеде јести чоколаду. Оға----ко-----е-ге-б-л-айты-. О--- ш------ ж---- б--------- О-а- ш-к-л-д ж-у-е б-л-а-т-н- ----------------------------- Оған шоколад жеуге болмайтын. 0
O-an ş--ola- ---ge ---m-----. O--- ş------ j---- b--------- O-a- ş-k-l-d j-w-e b-l-a-t-n- ----------------------------- Oğan şokolad jewge bolmaytın.
Он не смеде јести бомбоне. О--- к-м--- же--е --л-ай--н. О--- к----- ж---- б--------- О-а- к-м-и- ж-у-е б-л-а-т-н- ---------------------------- Оған кәмпит жеуге болмайтын. 0
O-a--k--pï- je--e b-l-----n. O--- k----- j---- b--------- O-a- k-m-ï- j-w-e b-l-a-t-n- ---------------------------- Oğan kämpït jewge bolmaytın.
Ја смедох нешто зажелети. М-ғ-н-----е-- қа----ал-ға-бол----. М---- б------ қ---- а---- б------- М-ғ-н б-р-е-е қ-л-п а-у-а б-л-т-н- ---------------------------------- Маған бірдеңе қалап алуға болатын. 0
Ma-a---ir---e -al-- alw-- -ola---. M---- b------ q---- a---- b------- M-ğ-n b-r-e-e q-l-p a-w-a b-l-t-n- ---------------------------------- Mağan birdeñe qalap alwğa bolatın.
Ја смедох купити себи хаљину. М-ған кө--ек -ат-----уға-болат-н. М---- к----- с---- а---- б------- М-ғ-н к-й-е- с-т-п а-у-а б-л-т-н- --------------------------------- Маған көйлек сатып алуға болатын. 0
Ma-a- k---e- sa-ı---l--a -o-at-n. M---- k----- s---- a---- b------- M-ğ-n k-y-e- s-t-p a-w-a b-l-t-n- --------------------------------- Mağan köylek satıp alwğa bolatın.
Ја смедох узети себи једну пралину. М-----ш-к--а--ал--а---ла-ы-. М---- ш------ а---- б------- М-ғ-н ш-к-л-д а-у-а б-л-т-н- ---------------------------- Маған шоколад алуға болатын. 0
M---n şo-ol----l--a -------. M---- ş------ a---- b------- M-ğ-n ş-k-l-d a-w-a b-l-t-n- ---------------------------- Mağan şokolad alwğa bolatın.
Смеде ли ти пушити у авиону? С---н ұш-қта тем-к--ше-у-е-----ты--ба ед-? С---- ұ----- т----- ш----- б------ б- е--- С-ғ-н ұ-а-т- т-м-к- ш-г-г- б-л-т-н б- е-і- ------------------------------------------ Саған ұшақта темекі шегуге болатын ба еді? 0
S--a---şaqt- t-mek- ---wge--o--t-- b- --i? S---- u----- t----- ş----- b------ b- e--- S-ğ-n u-a-t- t-m-k- ş-g-g- b-l-t-n b- e-i- ------------------------------------------ Sağan uşaqta temeki şegwge bolatın ba edi?
Смеде ли ти пити пиво у болници? С-ғ-н а-р-х-нада---------ге-б-латы- -а -д-? С---- а--------- с--- і---- б------ б- е--- С-ғ-н а-р-х-н-д- с-р- і-у-е б-л-т-н б- е-і- ------------------------------------------- Саған ауруханада сыра ішуге болатын ба еді? 0
S--a- aw--xanada s--a -ş----b----ın -a--di? S---- a--------- s--- i---- b------ b- e--- S-ğ-n a-r-x-n-d- s-r- i-w-e b-l-t-n b- e-i- ------------------------------------------- Sağan awrwxanada sıra işwge bolatın ba edi?
Смеде ли ти повести пса у хотел? С--а- қо-а- -йге -з--м-- бі-г--ит-і-алу-а--о-ат----а-е--? С---- қ---- ү--- ө------ б---- и--- а---- б------ б- е--- С-ғ-н қ-н-қ ү-г- ө-і-м-н б-р-е и-т- а-у-а б-л-т-н б- е-і- --------------------------------------------------------- Саған қонақ үйге өзіңмен бірге итті алуға болатын ба еді? 0
Sağ-n-qo----ü-ge----ñ--n -i--e ---i-al--a --la-ın-ba --i? S---- q---- ü--- ö------ b---- ï--- a---- b------ b- e--- S-ğ-n q-n-q ü-g- ö-i-m-n b-r-e ï-t- a-w-a b-l-t-n b- e-i- --------------------------------------------------------- Sağan qonaq üyge öziñmen birge ïtti alwğa bolatın ba edi?
На распусту деца смедоше остати дуже вани. Дема--с-к--і--е--алалар-а-д----а-ұз-қ ---у-е------ы-. Д------ к------ б-------- д----- ұ--- ж----- б------- Д-м-л-с к-з-н-е б-л-л-р-а д-л-д- ұ-а- ж-р-г- б-л-т-н- ----------------------------------------------------- Демалыс кезінде балаларға далада ұзақ жүруге болатын. 0
Demal---kez-----b-lalar-- -ala-a-uz-q j--wge---lat-n. D------ k------ b-------- d----- u--- j----- b------- D-m-l-s k-z-n-e b-l-l-r-a d-l-d- u-a- j-r-g- b-l-t-n- ----------------------------------------------------- Demalıs kezinde balalarğa dalada uzaq jürwge bolatın.
Они смедоше дуго се играти у дворишту. Ол---а-ау-а-- -за--ой----- б----ы- е--. О----- а----- ұ--- о------ б------ е--- О-а-ғ- а-л-д- ұ-а- о-н-у-а б-л-т-н е-і- --------------------------------------- Оларға аулада ұзақ ойнауға болатын еді. 0
Olar-- -----a--za- -y--w-a -o-a-ı---d-. O----- a----- u--- o------ b------ e--- O-a-ğ- a-l-d- u-a- o-n-w-a b-l-t-n e-i- --------------------------------------- Olarğa awlada uzaq oynawğa bolatın edi.
Они смедоше дуго остати будни. О-а-ға-ұ-а- -ақ-т -й-қта---ға б-ла-ы-. О----- ұ--- у---- ұ---------- б------- О-а-ғ- ұ-а- у-қ-т ұ-ы-т-м-у-а б-л-т-н- -------------------------------------- Оларға ұзақ уақыт ұйықтамауға болатын. 0
O-a----u-aq--aq----yıqtamaw---b----ın. O----- u--- w---- u---------- b------- O-a-ğ- u-a- w-q-t u-ı-t-m-w-a b-l-t-n- -------------------------------------- Olarğa uzaq waqıt uyıqtamawğa bolatın.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Савети против заборављања

Учење није увек лака ствар. Чак и кад се при том забављамо може бити исцрпљујуће. Али, када нешто научимо - срећни смо. Поносни смо на себе и на наш прогрес. На несрећу, можемо и заборавити то што смо научили. Ово посебно важи за научене језике. Већина нас у школи учи један или више језика. Ово знање се по завршетку школе често губи. Скоро да и нисмо у стању да се служимо наученим језиком. Наш матерњи језик углавном доминира нашом свакодневицом. Многи страни језици употребљавају се само на одмору. Али, уколико се знање не активира редовно, оно се губи. Нашем мозгу потребна је вежба. Чак би могли рећи да функционише као мишић. Тај наш мишић морамо тренирати иначе ће ослабити. Али, постоје методе да се заборављање спречи. Најважније је да непрекидно примењујемо научено. У овоме нам могу помоћи утврђени ритуали. За различите дане у недељи могли би направити један мали план. Понедељком би могли читати књигу на страном језику. Средом би могли слушати радио неке стране земље. Петком би могли водити дневник на страном језику. На тај начин се са читања пребацујете на слушање, а потом на писање. Тиме се постиже да се знање језика активира на разне начине. Све ово не мора трајати дуго; пола сата дневно довољно је да се знање активира. Важно је само да редовно вежбате! Студије показују да се назучено памти деценијама. У датом тренутку га само треба извући из фијоке...