Рјечник

sr Прошлост модалних глагола 2   »   ar ‫صيغة الماضي للأفعال الواصفة للحال 2‬

88 [осамдесет и осам]

Прошлост модалних глагола 2

Прошлост модалних глагола 2

‫88[ثمانية وثمانون]‬

88[thimaniat wathamanun]

‫صيغة الماضي للأفعال الواصفة للحال 2‬

[syghat almadi lil'afeal alwasifat lilhal 2]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски арапски Игра Више
Мој син не хтеде се играти са лутком. ‫-م -ر- ا-ن---للعب م- -لد-ي--‬ ‫-- ي-- ا--- ا---- م- ا------- ‫-م ي-د ا-ن- ا-ل-ب م- ا-د-ي-.- ------------------------------ ‫لم يرد ابني اللعب مع الدمية.‬ 0
lm-y--ad- ab-------l-e- -a-----a-i---. l- y----- a----- a----- m-- a--------- l- y-r-d- a-n-y- a-l-e- m-e a-d-m-a-a- -------------------------------------- lm yuradu abnayi allaeb mae aldamiata.
Моја ћерка не хтеде играти фудбал. ‫-م-ي-د-اب-ي -لل-ب بكر- ال----‬ ‫-- ي-- ا--- ا---- ب--- ا------ ‫-م ي-د ا-ن- ا-ل-ب ب-ر- ا-ق-م-‬ ------------------------------- ‫لم يرد ابني اللعب بكرة القدم.‬ 0
lm-----du -bn----a-laeb-bukr-t-alqad--. l- y----- a----- a----- b----- a------- l- y-r-d- a-n-y- a-l-e- b-k-a- a-q-d-a- --------------------------------------- lm yuradu abnaya allaeb bukrat alqadma.
Моја жена не хтеде играти шах са мном. ‫لم-ت-د --ج-ي-أ--------لشط-ن- معي-‬ ‫-- ت-- ز---- أ- ت--- ا------ م---- ‫-م ت-د ز-ج-ي أ- ت-ع- ا-ش-ر-ج م-ي-‬ ----------------------------------- ‫لم ترد زوجتي أن تلعب الشطرنج معي.‬ 0
l----rud-za-j--- -a- ta-ea-----hatra-aj--a-ya. l- t---- z------ '-- t----- a---------- m----- l- t-r-d z-w-a-i '-n t-l-a- a-s-a-r-n-j m-e-a- ---------------------------------------------- lm tarud zawjati 'an taleab alshatranaj maeya.
Моја деца не хтедоше ићи у шетњу. ‫لم-يرغب-أ---دي-ا---ا- -نز---‬ ‫-- ي--- أ----- ا----- ب------ ‫-م ي-غ- أ-ل-د- ا-ق-ا- ب-ز-ة-‬ ------------------------------ ‫لم يرغب أولادي القيام بنزهة.‬ 0
l- ya-g-ab -awl-di a---a- b-n---at-. l- y------ '------ a----- b--------- l- y-r-h-b '-w-a-i a-q-a- b-n-z-a-a- ------------------------------------ lm yarghab 'awladi alqiam binuzhata.
Они не хтедоше поспремити собу. ‫-- -ريدوا--رتيب ا--رف--‬ ‫-- ي----- ت---- ا------- ‫-م ي-ي-و- ت-ت-ب ا-غ-ف-.- ------------------------- ‫لم يريدوا ترتيب الغرفة.‬ 0
lm-yur-----t-rt-b a-g-a-fata. l- y------ t----- a---------- l- y-r-d-u t-r-i- a-g-a-f-t-. ----------------------------- lm yuriduu tartib algharfata.
Они не хтедоше ићи у кревет. ‫لم--ري-و- الذ--ب-إ-----فراش-‬ ‫-- ي----- ا----- إ-- ا------- ‫-م ي-ي-و- ا-ذ-ا- إ-ى ا-ف-ا-.- ------------------------------ ‫لم يريدوا الذهاب إلى الفراش.‬ 0
lm -ur-d---a-----a--'---aa -lfu-ash. l- y------ a------- '----- a-------- l- y-r-d-u a-d-a-a- '-i-a- a-f-r-s-. ------------------------------------ lm yuriduu aldhahab 'iilaa alfurash.
Он не смеде јести сладолед. ‫-- يسمح-له-بت--ول-ا-بوظة-‬ ‫-- ي--- ل- ب----- ا------- ‫-م ي-م- ل- ب-ن-و- ا-ب-ظ-.- --------------------------- ‫لم يسمح له بتناول البوظة.‬ 0
l--y---a--l-- -it-n-wul--lba-zata. l- y----- l-- b-------- a--------- l- y-s-a- l-h b-t-n-w-l a-b-w-a-a- ---------------------------------- lm yasmah lah bitanawul albawzata.
Он не смеде јести чоколаду. ‫---ي-مح ل---تن----ا-شوك--ا.‬ ‫-- ي--- ل- ب----- ا--------- ‫-م ي-م- ل- ب-ن-و- ا-ش-ك-ل-.- ----------------------------- ‫لم يسمح له بتناول الشوكولا.‬ 0
l-- yasma- ----bi-a--wul ---------a. l-- y----- l-- b-------- a---------- l-m y-s-a- l-h b-t-n-w-l a-s-a-k-l-. ------------------------------------ lam yasmah lah bitanawul alshawkula.
Он не смеде јести бомбоне. ‫-م ي--- -ه-بتن-ول--لم--س-‬ ‫-- ي--- ل- ب----- ا------- ‫-م ي-م- ل- ب-ن-و- ا-م-ب-.- --------------------------- ‫لم يسمح له بتناول الملبس.‬ 0
lm-y--m-- la- -i-a--w--------b--. l- y----- l-- b-------- a-------- l- y-s-a- l-h b-t-n-w-l a-m-l-a-. --------------------------------- lm yasmah lah bitanawul almulbas.
Ја смедох нешто зажелети. ‫-----ي أ- أتمن- -يئاً.‬ ‫--- ل- أ- أ---- ش------ ‫-م- ل- أ- أ-م-ى ش-ئ-ً-‬ ------------------------ ‫سمح لي أن أتمنى شيئاً.‬ 0
i-m---li-'a--'at-m-naa s---aan. i---- l- '-- '-------- s------- i-m-h l- '-n '-t-m-n-a s-y-a-n- ------------------------------- ismah li 'an 'atamanaa shyyaan.
Ја смедох купити себи хаљину. ‫-م- لي بش-اء ----‬ ‫--- ل- ب---- ث---- ‫-م- ل- ب-ر-ء ث-ب-‬ ------------------- ‫سمح لي بشراء ثوب.‬ 0
s-a- ---bi-ha-aa--thaw-an. s--- l- b-------- t------- s-a- l- b-s-a-a-' t-a-b-n- -------------------------- smah li bisharaa' thawban.
Ја смедох узети себи једну пралину. ‫س-ح ل----نا-ل -بة--وكو---‬ ‫--- ل- ب----- ح-- ش------- ‫-م- ل- ب-ن-و- ح-ة ش-ك-ل-.- --------------------------- ‫سمح لي بتناول حبة شوكولا.‬ 0
s-a--li b-tana--l--abat--h-w--u-ana. s--- l- b-------- h---- s----------- s-a- l- b-t-n-w-l h-b-t s-a-a-u-a-a- ------------------------------------ smah li bitanawal habat shawakulana.
Смеде ли ти пушити у авиону? ‫هل سم- ل--بال------ف---ل-ا--ة؟‬ ‫-- س-- ل- ب------- ف- ا-------- ‫-ل س-ح ل- ب-ل-د-ي- ف- ا-ط-ئ-ة-‬ -------------------------------- ‫هل سمح لك بالتدخين في الطائرة؟‬ 0
hl -a--- lak bia-t--khi--f---l--yr? h- s---- l-- b---------- f- a------ h- s-m-h l-k b-a-t-d-h-n f- a-t-y-? ----------------------------------- hl samah lak bialtadkhin fi altayr?
Смеде ли ти пити пиво у болници? ‫-ل -م- ---ب-ر- ---يرة----ا--شفى؟‬ ‫-- س-- ل- ب--- ا----- ف- ا------- ‫-ل س-ح ل- ب-ر- ا-ب-ر- ف- ا-م-ف-؟- ---------------------------------- ‫هل سمح لك بشرب البيرة في المشفى؟‬ 0
hl sama--lak b---ar- albir---f- alm-s---a؟ h- s---- l-- b------ a------ f- a--------- h- s-m-h l-k b-s-a-b a-b-r-t f- a-m-s-f-a- ------------------------------------------ hl samah lak bisharb albirat fi almashfaa؟
Смеде ли ти повести пса у хотел? ‫---س----ك-ب-دخ-ل---كلب--لى-ا--ن--؟‬ ‫-- س-- ل- ب----- ا---- إ-- ا------- ‫-ل س-ح ل- ب-د-ا- ا-ك-ب إ-ى ا-ف-د-؟- ------------------------------------ ‫هل سمح لك بإدخال الكلب إلى الفندق؟‬ 0
h- s-------k---'-i---al-a----- --ilaa-alfn-q? h- s---- l-- b--------- a----- '----- a------ h- s-m-h l-k b-'-i-k-a- a-k-l- '-i-a- a-f-d-? --------------------------------------------- hl samah lak bi'iidkhal alkalb 'iilaa alfndq?
На распусту деца смедоше остати дуже вани. ‫-----ا-ع--ة-ا-مد--ي--س-ح-لأ-فا- ال-قاء-ف--الخا-----ترة-ط---ة-‬ ‫---- ا----- ا------- س-- ل----- ا----- ف- ا----- ل---- ط------ ‫-ل-ل ا-ع-ل- ا-م-ر-ي- س-ح ل-ط-ا- ا-ب-ا- ف- ا-خ-ر- ل-ت-ة ط-ي-ة-‬ --------------------------------------------------------------- ‫خلال العطلة المدرسية سمح لأطفال البقاء في الخارج لفترة طويلة.‬ 0
k-l---al---l---a-m-drasia---a-ah -i'at-a---lb--a'-fi-a------j--i-a-rat--aw-l-t. k---- a------- a---------- s---- l------- a------ f- a------- l------- t------- k-l-l a-e-t-a- a-m-d-a-i-t s-m-h l-'-t-a- a-b-q-' f- a-k-a-i- l-f-t-a- t-w-l-t- ------------------------------------------------------------------------------- khlal aleutlat almadrasiat samah li'atfal albaqa' fi alkharij lifatrat tawilat.
Они смедоше дуго се играти у дворишту. ‫-ق- سم----م -ل-----ي -ح- --د---‬ ‫--- س-- ل-- ا---- ف- ص-- ا------ ‫-ق- س-ح ل-م ا-ل-ب ف- ص-ن ا-د-ر-‬ --------------------------------- ‫وقد سمح لهم اللعب في صحن الدار.‬ 0
w-a-----ah-l-hu----lae---i----n aldaa-. w--- s---- l---- a----- f- s--- a------ w-a- s-m-h l-h-m a-l-e- f- s-h- a-d-a-. --------------------------------------- wqad samah lahum allaeb fi sihn aldaar.
Они смедоше дуго остати будни. ‫ك---سمح ل---الس---طو--ا--‬ ‫--- س-- ل-- ا---- ط------- ‫-م- س-ح ل-م ا-س-ر ط-ي-ا-.- --------------------------- ‫كما سمح لهم السهر طويلاً.‬ 0
k-a --ma- l------lsa-- t---a-n. k-- s---- l---- a----- t------- k-a s-m-h l-h-m a-s-h- t-y-a-n- ------------------------------- kma samah lahum alsahr twylaan.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Савети против заборављања

Учење није увек лака ствар. Чак и кад се при том забављамо може бити исцрпљујуће. Али, када нешто научимо - срећни смо. Поносни смо на себе и на наш прогрес. На несрећу, можемо и заборавити то што смо научили. Ово посебно важи за научене језике. Већина нас у школи учи један или више језика. Ово знање се по завршетку школе често губи. Скоро да и нисмо у стању да се служимо наученим језиком. Наш матерњи језик углавном доминира нашом свакодневицом. Многи страни језици употребљавају се само на одмору. Али, уколико се знање не активира редовно, оно се губи. Нашем мозгу потребна је вежба. Чак би могли рећи да функционише као мишић. Тај наш мишић морамо тренирати иначе ће ослабити. Али, постоје методе да се заборављање спречи. Најважније је да непрекидно примењујемо научено. У овоме нам могу помоћи утврђени ритуали. За различите дане у недељи могли би направити један мали план. Понедељком би могли читати књигу на страном језику. Средом би могли слушати радио неке стране земље. Петком би могли водити дневник на страном језику. На тај начин се са читања пребацујете на слушање, а потом на писање. Тиме се постиже да се знање језика активира на разне начине. Све ово не мора трајати дуго; пола сата дневно довољно је да се знање активира. Важно је само да редовно вежбате! Студије показују да се назучено памти деценијама. У датом тренутку га само треба извући из фијоке...