Рјечник

sr Прошлост модалних глагола 2   »   lt Modaliniai veiksmažodžiai praeityje 2

88 [осамдесет и осам]

Прошлост модалних глагола 2

Прошлост модалних глагола 2

88 [aštuoniasdešimt aštuoni]

Modaliniai veiksmažodžiai praeityje 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски литвански Игра Више
Мој син не хтеде се играти са лутком. M-----------enor-j--ža-s-- su -ėle. Mano sūnus nenorėjo žaisti su lėle. M-n- s-n-s n-n-r-j- ž-i-t- s- l-l-. ----------------------------------- Mano sūnus nenorėjo žaisti su lėle. 0
Моја ћерка не хтеде играти фудбал. M----du-t- ne-orėj- žai-ti ----o-o. Mano duktė nenorėjo žaisti futbolo. M-n- d-k-ė n-n-r-j- ž-i-t- f-t-o-o- ----------------------------------- Mano duktė nenorėjo žaisti futbolo. 0
Моја жена не хтеде играти шах са мном. M-n- žm----n-norė-- s- --n--i-ža---i -a----ta-s. Mano žmona nenorėjo su manimi žaisti šachmatais. M-n- ž-o-a n-n-r-j- s- m-n-m- ž-i-t- š-c-m-t-i-. ------------------------------------------------ Mano žmona nenorėjo su manimi žaisti šachmatais. 0
Моја деца не хтедоше ићи у шетњу. Ma----a-ka---e-o-ėjo -i---pa--va-kščio--. Mano vaikai nenorėjo eiti pasivaikščioti. M-n- v-i-a- n-n-r-j- e-t- p-s-v-i-š-i-t-. ----------------------------------------- Mano vaikai nenorėjo eiti pasivaikščioti. 0
Они не хтедоше поспремити собу. J------orė----vark-t- ---b-rio. Jie nenorėjo tvarkyti kambario. J-e n-n-r-j- t-a-k-t- k-m-a-i-. ------------------------------- Jie nenorėjo tvarkyti kambario. 0
Они не хтедоше ићи у кревет. Ji- n-norėj- ei-i -ie-o--. Jie nenorėjo eiti miegoti. J-e n-n-r-j- e-t- m-e-o-i- -------------------------- Jie nenorėjo eiti miegoti. 0
Он не смеде јести сладолед. Jam---v--ne---i-a-v-l-y-- le--. Jam buvo negalima valgyti ledų. J-m b-v- n-g-l-m- v-l-y-i l-d-. ------------------------------- Jam buvo negalima valgyti ledų. 0
Он не смеде јести чоколаду. J-m-b--o --ga--ma--a--yt--š---la-o. Jam buvo negalima valgyti šokolado. J-m b-v- n-g-l-m- v-l-y-i š-k-l-d-. ----------------------------------- Jam buvo negalima valgyti šokolado. 0
Он не смеде јести бомбоне. J----uvo -e-al-----algy-- -a-dain--. Jam buvo negalima valgyti saldainių. J-m b-v- n-g-l-m- v-l-y-i s-l-a-n-ų- ------------------------------------ Jam buvo negalima valgyti saldainių. 0
Ја смедох нешто зажелети. Aš -a--ja-----a---uvo l-is-------ors pag-------. Aš galėjau / man buvo leista ko nors pageidauti. A- g-l-j-u / m-n b-v- l-i-t- k- n-r- p-g-i-a-t-. ------------------------------------------------ Aš galėjau / man buvo leista ko nors pageidauti. 0
Ја смедох купити себи хаљину. Aš-ga--jau / m-n -----le--ta-n-si--rkti-sukn--ę. Aš galėjau / man buvo leista nusipirkti suknelę. A- g-l-j-u / m-n b-v- l-i-t- n-s-p-r-t- s-k-e-ę- ------------------------------------------------ Aš galėjau / man buvo leista nusipirkti suknelę. 0
Ја смедох узети себи једну пралину. A--galė-au-/---n-buv--le-sta----mti-sa--a--į. Aš galėjau / man buvo leista paimti saldainį. A- g-l-j-u / m-n b-v- l-i-t- p-i-t- s-l-a-n-. --------------------------------------------- Aš galėjau / man buvo leista paimti saldainį. 0
Смеде ли ти пушити у авиону? Ar ------ėja- / a- ta- bu----eis-- -ū-yti --k--v-? Ar tu galėjai / ar tau buvo leista rūkyti lėktuve? A- t- g-l-j-i / a- t-u b-v- l-i-t- r-k-t- l-k-u-e- -------------------------------------------------- Ar tu galėjai / ar tau buvo leista rūkyti lėktuve? 0
Смеде ли ти пити пиво у болници? Ar tu ---ėja- - ar -au -uvo--e-s-a--ig-nin--e --rti--l-? Ar tu galėjai / ar tau buvo leista ligoninėje gerti alų? A- t- g-l-j-i / a- t-u b-v- l-i-t- l-g-n-n-j- g-r-i a-ų- -------------------------------------------------------- Ar tu galėjai / ar tau buvo leista ligoninėje gerti alų? 0
Смеде ли ти повести пса у хотел? Ar -u--alėja- / a- -a--b--o le--ta-p---imti--unį-- -ie-but-? Ar tu galėjai / ar tau buvo leista pasiimti šunį į viešbutį? A- t- g-l-j-i / a- t-u b-v- l-i-t- p-s-i-t- š-n- į v-e-b-t-? ------------------------------------------------------------ Ar tu galėjai / ar tau buvo leista pasiimti šunį į viešbutį? 0
На распусту деца смедоше остати дуже вани. Per-atos-og-s v-ikai----ėj- /----------uv--l-ista i---i -ū-i la--e. Per atostogas vaikai galėjo / vaikams buvo leista ilgai būti lauke. P-r a-o-t-g-s v-i-a- g-l-j- / v-i-a-s b-v- l-i-t- i-g-i b-t- l-u-e- ------------------------------------------------------------------- Per atostogas vaikai galėjo / vaikams buvo leista ilgai būti lauke. 0
Они смедоше дуго се играти у дворишту. Jie ----jo-- -ie-s -------is-a------ ž--st- --em-. Jie galėjo / jiems buvo leista ilgai žaisti kieme. J-e g-l-j- / j-e-s b-v- l-i-t- i-g-i ž-i-t- k-e-e- -------------------------------------------------- Jie galėjo / jiems buvo leista ilgai žaisti kieme. 0
Они смедоше дуго остати будни. Jie--al--- - j--ms-buv- -e-------ga- ---ti-mi-goti. Jie galėjo / jiems buvo leista ilgai neiti miegoti. J-e g-l-j- / j-e-s b-v- l-i-t- i-g-i n-i-i m-e-o-i- --------------------------------------------------- Jie galėjo / jiems buvo leista ilgai neiti miegoti. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Савети против заборављања

Учење није увек лака ствар. Чак и кад се при том забављамо може бити исцрпљујуће. Али, када нешто научимо - срећни смо. Поносни смо на себе и на наш прогрес. На несрећу, можемо и заборавити то што смо научили. Ово посебно важи за научене језике. Већина нас у школи учи један или више језика. Ово знање се по завршетку школе често губи. Скоро да и нисмо у стању да се служимо наученим језиком. Наш матерњи језик углавном доминира нашом свакодневицом. Многи страни језици употребљавају се само на одмору. Али, уколико се знање не активира редовно, оно се губи. Нашем мозгу потребна је вежба. Чак би могли рећи да функционише као мишић. Тај наш мишић морамо тренирати иначе ће ослабити. Али, постоје методе да се заборављање спречи. Најважније је да непрекидно примењујемо научено. У овоме нам могу помоћи утврђени ритуали. За различите дане у недељи могли би направити један мали план. Понедељком би могли читати књигу на страном језику. Средом би могли слушати радио неке стране земље. Петком би могли водити дневник на страном језику. На тај начин се са читања пребацујете на слушање, а потом на писање. Тиме се постиже да се знање језика активира на разне начине. Све ово не мора трајати дуго; пола сата дневно довољно је да се знање активира. Важно је само да редовно вежбате! Студије показују да се назучено памти деценијама. У датом тренутку га само треба извући из фијоке...