Рјечник

sr Прошлост модалних глагола 2   »   be Прошлы час мадальных дзеясловаў 2

88 [осамдесет и осам]

Прошлост модалних глагола 2

Прошлост модалних глагола 2

88 [восемдзесят восем]

88 [vosemdzesyat vosem]

Прошлы час мадальных дзеясловаў 2

[Proshly chas madal’nykh dzeyaslovau 2]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски белоруски Игра Више
Мој син не хтеде се играти са лутком. Мо---ы- -е х---- г-л--ь з ---ь-а-. М-- с-- н- х---- г----- з л------- М-й с-н н- х-ц-ў г-л-ц- з л-л-к-й- ---------------------------------- Мой сын не хацеў гуляць з лялькай. 0
Mo- --- ne--h-t-eu g--yat-- z ---l---y. M-- s-- n- k------ g------- z l-------- M-y s-n n- k-a-s-u g-l-a-s- z l-a-’-a-. --------------------------------------- Moy syn ne khatseu gulyats’ z lyal’kay.
Моја ћерка не хтеде играти фудбал. М-я -ачк---е -а-----гуля--------б--. М-- д---- н- х----- г----- у ф------ М-я д-ч-а н- х-ц-л- г-л-ц- у ф-т-о-. ------------------------------------ Мая дачка не хацела гуляць у футбол. 0
Ma-a ---h-a -e--hat-e---gul-a--’ - futbol. M--- d----- n- k------- g------- u f------ M-y- d-c-k- n- k-a-s-l- g-l-a-s- u f-t-o-. ------------------------------------------ Maya dachka ne khatsela gulyats’ u futbol.
Моја жена не хтеде играти шах са мном. Ма- ж--ка-не-хац--а г-ляць--а--но-------мат-. М-- ж---- н- х----- г----- с- м--- у ш------- М-я ж-н-а н- х-ц-л- г-л-ц- с- м-о- у ш-х-а-ы- --------------------------------------------- Мая жонка не хацела гуляць са мной у шахматы. 0
May----o-ka -e ---tse-a--u-yat----a------u s-ak-mat-. M--- z----- n- k------- g------- s- m--- u s--------- M-y- z-o-k- n- k-a-s-l- g-l-a-s- s- m-o- u s-a-h-a-y- ----------------------------------------------------- Maya zhonka ne khatsela gulyats’ sa mnoy u shakhmaty.
Моја деца не хтедоше ићи у шетњу. М-е-----і -е---ц------ц---а-уля-ь. М-- д---- н- х----- і--- п-------- М-е д-е-і н- х-ц-л- і-ц- п-г-л-ц-. ---------------------------------- Мае дзеці не хацелі ісці пагуляць. 0
M-e-d--t-і -e-k-a--el- -stsі-p--uly-t-’. M-- d----- n- k------- і---- p---------- M-e d-e-s- n- k-a-s-l- і-t-і p-g-l-a-s-. ---------------------------------------- Mae dzetsі ne khatselі іstsі pagulyats’.
Они не хтедоше поспремити собу. Я---не---ц--і --ы--ра-ца-- ---о-. Я-- н- х----- п--------- ў п----- Я-ы н- х-ц-л- п-ы-і-а-ц- ў п-к-і- --------------------------------- Яны не хацелі прыбірацца ў пакоі. 0
Yan- -e -----e-- ----іr--sts- u pak--. Y--- n- k------- p----------- u p----- Y-n- n- k-a-s-l- p-y-і-a-s-s- u p-k-і- -------------------------------------- Yany ne khatselі prybіratstsa u pakoі.
Они не хтедоше ићи у кревет. Яны--е -ац----кл-с-------а-ь. Я-- н- х----- к------- с----- Я-ы н- х-ц-л- к-а-ц-с- с-а-ь- ----------------------------- Яны не хацелі класціся спаць. 0
Y--y ne---at-e---klas-sі-ya -p--s-. Y--- n- k------- k--------- s------ Y-n- n- k-a-s-l- k-a-t-і-y- s-a-s-. ----------------------------------- Yany ne khatselі klastsіsya spats’.
Он не смеде јести сладолед. Я-у--е-ьг- -ы-о-е-ц- --рожанае. Я-- н----- б--- е--- м--------- Я-у н-л-г- б-л- е-ц- м-р-ж-н-е- ------------------------------- Яму нельга было есці марожанае. 0
Y-m- nel-g- b-lo y-stsі mar--han--. Y--- n----- b--- y----- m---------- Y-m- n-l-g- b-l- y-s-s- m-r-z-a-a-. ----------------------------------- Yamu nel’ga bylo yestsі marozhanae.
Он не смеде јести чоколаду. Я-у----ьг- был- е-ці-ш-калад. Я-- н----- б--- е--- ш------- Я-у н-л-г- б-л- е-ц- ш-к-л-д- ----------------------------- Яму нельга было есці шакалад. 0
Y-m--ne-’----y-o-ye--s- sha-a-ad. Y--- n----- b--- y----- s-------- Y-m- n-l-g- b-l- y-s-s- s-a-a-a-. --------------------------------- Yamu nel’ga bylo yestsі shakalad.
Он не смеде јести бомбоне. Яму ------ бы-о есці ---ерк-. Я-- н----- б--- е--- ц------- Я-у н-л-г- б-л- е-ц- ц-к-р-і- ----------------------------- Яму нельга было есці цукеркі. 0
Y--- n----a-bylo ---ts--tsu-----. Y--- n----- b--- y----- t-------- Y-m- n-l-g- b-l- y-s-s- t-u-e-k-. --------------------------------- Yamu nel’ga bylo yestsі tsukerkі.
Ја смедох нешто зажелети. М-е--р----ав----в--ра--,--то-- п-жад--. М-- п---------- в------- ш-- я п------- М-е п-а-а-а-а-і в-б-а-ь- ш-о я п-ж-д-ю- --------------------------------------- Мне прапанавалі выбраць, што я пажадаю. 0
Mn-------na-a-і -y-ra--’, -h-- -a -a-ha--yu. M-- p---------- v-------- s--- y- p--------- M-e p-a-a-a-a-і v-b-a-s-, s-t- y- p-z-a-a-u- -------------------------------------------- Mne prapanavalі vybrats’, shto ya pazhadayu.
Ја смедох купити себи хаљину. Мне-м--н- бы-о ку-і-- -у--н--. М-- м---- б--- к----- с------- М-е м-ж-а б-л- к-п-ц- с-к-н-у- ------------------------------ Мне можна было купіць сукенку. 0
Mne--oz----b--o-kup-t---s-k-n-u. M-- m----- b--- k------ s------- M-e m-z-n- b-l- k-p-t-’ s-k-n-u- -------------------------------- Mne mozhna bylo kupіts’ sukenku.
Ја смедох узети себи једну пралину. М-е ------был---зя-- ш----а-ну- ---е-к-. М-- м---- б--- ў---- ш--------- ц------- М-е м-ж-а б-л- ў-я-ь ш-к-л-д-у- ц-к-р-у- ---------------------------------------- Мне можна было ўзяць шакаладную цукерку. 0
Mn---o--n--by-o -zy---’ shak-l-d-u-- ts-k--ku. M-- m----- b--- u------ s----------- t-------- M-e m-z-n- b-l- u-y-t-’ s-a-a-a-n-y- t-u-e-k-. ---------------------------------------------- Mne mozhna bylo uzyats’ shakaladnuyu tsukerku.
Смеде ли ти пушити у авиону? Т-бе--о-на -ыло ----ць-у-са-алёц-? Т--- м---- б--- к----- у с-------- Т-б- м-ж-а б-л- к-р-ц- у с-м-л-ц-? ---------------------------------- Табе можна было курыць у самалёце? 0
Tabe m--hna-b-lo -ury-s’ -----a---s-? T--- m----- b--- k------ u s--------- T-b- m-z-n- b-l- k-r-t-’ u s-m-l-t-e- ------------------------------------- Tabe mozhna bylo kuryts’ u samaletse?
Смеде ли ти пити пиво у болници? Т--е мо-на-было -і---пі-- ў-б-л----ы? Т--- м---- б--- п--- п--- ў б-------- Т-б- м-ж-а б-л- п-ц- п-в- ў б-л-н-ц-? ------------------------------------- Табе можна было піць піва ў бальніцы? 0
Ta-e---z-na bylo p-ts’ -----u---l---tsy? T--- m----- b--- p---- p--- u b--------- T-b- m-z-n- b-l- p-t-’ p-v- u b-l-n-t-y- ---------------------------------------- Tabe mozhna bylo pіts’ pіva u bal’nіtsy?
Смеде ли ти повести пса у хотел? Т--е м---а был--ўз-ц- -аб-ку-- са--й-у-----іні-у? Т--- м---- б--- ў---- с----- з с---- у г--------- Т-б- м-ж-а б-л- ў-я-ь с-б-к- з с-б-й у г-с-і-і-у- ------------------------------------------------- Табе можна было ўзяць сабаку з сабой у гасцініцу? 0
Tab--mozhna --l-------s--sabaku-z --b-y-- ga-ts----su? T--- m----- b--- u------ s----- z s---- u g----------- T-b- m-z-n- b-l- u-y-t-’ s-b-k- z s-b-y u g-s-s-n-t-u- ------------------------------------------------------ Tabe mozhna bylo uzyats’ sabaku z saboy u gastsіnіtsu?
На распусту деца смедоше остати дуже вани. Н- к---------дз--ям даз--лялі па-о----г---ц--на ву-і-ы. Н- к-------- д----- д-------- п------ г----- н- в------ Н- к-н-к-л-х д-е-я- д-з-а-я-і п-д-ў-у г-л-ц- н- в-л-ц-. ------------------------------------------------------- На канікулах дзецям дазвалялі падоўгу гуляць на вуліцы. 0
N- -a--k-l--- dz--s------zv-lyalі p-d---- --ly-ts’ na vulі-sy. N- k--------- d------- d--------- p------ g------- n- v------- N- k-n-k-l-k- d-e-s-a- d-z-a-y-l- p-d-u-u g-l-a-s- n- v-l-t-y- -------------------------------------------------------------- Na kanіkulakh dzetsyam dazvalyalі padougu gulyats’ na vulіtsy.
Они смедоше дуго се играти у дворишту. І- дазвал-л----до-г----ляц--на д-ар-. І- д-------- п------ г----- н- д----- І- д-з-а-я-і п-д-ў-у г-л-ц- н- д-а-ы- ------------------------------------- Ім дазвалялі падоўгу гуляць на двары. 0
І- d-zva--al---a-o--u-gu--a-----a dv---. І- d--------- p------ g------- n- d----- І- d-z-a-y-l- p-d-u-u g-l-a-s- n- d-a-y- ---------------------------------------- Іm dazvalyalі padougu gulyats’ na dvary.
Они смедоше дуго остати будни. І---а----я-- да-а-на не кла----я с---ь. І- д-------- д------ н- к------- с----- І- д-з-а-я-і д-п-з-а н- к-а-ц-с- с-а-ь- --------------------------------------- Ім дазвалялі дапазна не класціся спаць. 0
Іm---z-a---l- d-pa--a--- k-a--sіsy- -p-ts’. І- d--------- d------ n- k--------- s------ І- d-z-a-y-l- d-p-z-a n- k-a-t-і-y- s-a-s-. ------------------------------------------- Іm dazvalyalі dapazna ne klastsіsya spats’.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Савети против заборављања

Учење није увек лака ствар. Чак и кад се при том забављамо може бити исцрпљујуће. Али, када нешто научимо - срећни смо. Поносни смо на себе и на наш прогрес. На несрећу, можемо и заборавити то што смо научили. Ово посебно важи за научене језике. Већина нас у школи учи један или више језика. Ово знање се по завршетку школе често губи. Скоро да и нисмо у стању да се служимо наученим језиком. Наш матерњи језик углавном доминира нашом свакодневицом. Многи страни језици употребљавају се само на одмору. Али, уколико се знање не активира редовно, оно се губи. Нашем мозгу потребна је вежба. Чак би могли рећи да функционише као мишић. Тај наш мишић морамо тренирати иначе ће ослабити. Али, постоје методе да се заборављање спречи. Најважније је да непрекидно примењујемо научено. У овоме нам могу помоћи утврђени ритуали. За различите дане у недељи могли би направити један мали план. Понедељком би могли читати књигу на страном језику. Средом би могли слушати радио неке стране земље. Петком би могли водити дневник на страном језику. На тај начин се са читања пребацујете на слушање, а потом на писање. Тиме се постиже да се знање језика активира на разне начине. Све ово не мора трајати дуго; пола сата дневно довољно је да се знање активира. Важно је само да редовно вежбате! Студије показују да се назучено памти деценијама. У датом тренутку га само треба извући из фијоке...