Knjiga fraza

bs Orijentacija   »   el Προσανατολισμός

41 [četrdeset i jedan]

Orijentacija

Orijentacija

41 [σαράντα ένα]

41 [saránta éna]

Προσανατολισμός

[Prosanatolismós]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski grčki Igra Više
Gdje je turistička agencija? Πού -ίνα--το-γραφ-ί- το-ρ-σμ-ύ; Π-- ε---- τ- γ------ τ--------- Π-ύ ε-ν-ι τ- γ-α-ε-ο τ-υ-ι-μ-ύ- ------------------------------- Πού είναι το γραφείο τουρισμού; 0
Po- -í--i-to--r--h--o --u-ism--? P-- e---- t- g------- t--------- P-ú e-n-i t- g-a-h-í- t-u-i-m-ú- -------------------------------- Poú eínai to grapheío tourismoú?
Imate li plan grada za mene? Μπ-ρε--ε--- μ-υ δώ-ετε ένα- χ---- -ης π-λης; Μ------- ν- μ-- δ----- έ--- χ---- τ-- π----- Μ-ο-ε-τ- ν- μ-υ δ-σ-τ- έ-α- χ-ρ-η τ-ς π-λ-ς- -------------------------------------------- Μπορείτε να μου δώσετε έναν χάρτη της πόλης; 0
Mp-r--t--n- m-- ----t--én-n-c-ár-----s--ó--s? M------- n- m-- d----- é--- c----- t-- p----- M-o-e-t- n- m-u d-s-t- é-a- c-á-t- t-s p-l-s- --------------------------------------------- Mporeíte na mou dṓsete énan chártē tēs pólēs?
Može li se ovdje rezervisati hotelska soba? Μπο--- κ--είς--α--ρα---ε---ν---ω-ά-ιο ---; Μ----- κ----- ν- κ------- έ-- δ------ ε--- Μ-ο-ε- κ-ν-ί- ν- κ-α-ή-ε- έ-α δ-μ-τ-ο ε-ώ- ------------------------------------------ Μπορεί κανείς να κρατήσει ένα δωμάτιο εδώ; 0
Mp--------e-s na -ra--se- --a -ō--ti-----? M----- k----- n- k------- é-- d------ e--- M-o-e- k-n-í- n- k-a-ḗ-e- é-a d-m-t-o e-ṓ- ------------------------------------------ Mporeí kaneís na kratḗsei éna dōmátio edṓ?
Gdje je stari grad? Π-- -ί-αι - -αλιά -όλη; Π-- ε---- η π---- π---- Π-ύ ε-ν-ι η π-λ-ά π-λ-; ----------------------- Πού είναι η παλιά πόλη; 0
Poú-e-n-i-ē--al-- -ó-ē? P-- e---- ē p---- p---- P-ú e-n-i ē p-l-á p-l-? ----------------------- Poú eínai ē paliá pólē?
Gdje je katedrala? Πού---ν-----καθ--ρ---- ---ς; Π-- ε---- ο κ--------- ν---- Π-ύ ε-ν-ι ο κ-θ-δ-ι-ό- ν-ό-; ---------------------------- Πού είναι ο καθεδρικός ναός; 0
Po- --nai --k-t--d--kós naó-? P-- e---- o k---------- n---- P-ú e-n-i o k-t-e-r-k-s n-ó-? ----------------------------- Poú eínai o kathedrikós naós?
Gdje je muzej? Π-ύ--ί--- τ- --υ-είο; Π-- ε---- τ- μ------- Π-ύ ε-ν-ι τ- μ-υ-ε-ο- --------------------- Πού είναι το μουσείο; 0
P----ín--------u---o? P-- e---- t- m------- P-ú e-n-i t- m-u-e-o- --------------------- Poú eínai to mouseío?
Gdje se mogu kupiti poštanske markice? Πο--μπορ-ί -α-αγο--σε--κ---ίς γρα-μ-τόσημα; Π-- μ----- ν- α------- κ----- γ------------ Π-ύ μ-ο-ε- ν- α-ο-ά-ε- κ-ν-ί- γ-α-μ-τ-σ-μ-; ------------------------------------------- Πού μπορεί να αγοράσει κανείς γραμματόσημα; 0
Po- --o-e- na ---rásei -an--s --a----ós--a? P-- m----- n- a------- k----- g------------ P-ú m-o-e- n- a-o-á-e- k-n-í- g-a-m-t-s-m-? ------------------------------------------- Poú mporeí na agorásei kaneís grammatósēma?
Gdje se može kupiti cvijeće? Πού μ---ε--να α-ορ-------ν-ίς--ο-λ-ύ-ι-; Π-- μ----- ν- α------- κ----- λ--------- Π-ύ μ-ο-ε- ν- α-ο-ά-ε- κ-ν-ί- λ-υ-ο-δ-α- ---------------------------------------- Πού μπορεί να αγοράσει κανείς λουλούδια; 0
Po- m----í na-a-or-s-i-k---í- lou--úd--? P-- m----- n- a------- k----- l--------- P-ú m-o-e- n- a-o-á-e- k-n-í- l-u-o-d-a- ---------------------------------------- Poú mporeí na agorásei kaneís louloúdia?
Gdje se mogu kupiti vozne karte? Π-ύ--π------- -γ--άσ-ι-κ-νε-ς --σ-τήρ-α; Π-- μ----- ν- α------- κ----- ε--------- Π-ύ μ-ο-ε- ν- α-ο-ά-ε- κ-ν-ί- ε-σ-τ-ρ-α- ---------------------------------------- Πού μπορεί να αγοράσει κανείς εισιτήρια; 0
Poú -poreí na---o-á-ei k----s -is----ia? P-- m----- n- a------- k----- e--------- P-ú m-o-e- n- a-o-á-e- k-n-í- e-s-t-r-a- ---------------------------------------- Poú mporeí na agorásei kaneís eisitḗria?
Gdje je luka? Π----ίν-ι ----ιμάν-; Π-- ε---- τ- λ------ Π-ύ ε-ν-ι τ- λ-μ-ν-; -------------------- Πού είναι το λιμάνι; 0
Po- ---a--to------i? P-- e---- t- l------ P-ú e-n-i t- l-m-n-? -------------------- Poú eínai to limáni?
Gdje je pijaca? Πού ε-ναι - --ο-ά; Π-- ε---- η α----- Π-ύ ε-ν-ι η α-ο-ά- ------------------ Πού είναι η αγορά; 0
P-- e---i-ē --o-á? P-- e---- ē a----- P-ú e-n-i ē a-o-á- ------------------ Poú eínai ē agorá?
Gdje je dvorac? Π-ύ-----ι-τ--πα----; Π-- ε---- τ- π------ Π-ύ ε-ν-ι τ- π-λ-τ-; -------------------- Πού είναι το παλάτι; 0
Po- e--a--to -a-á-i? P-- e---- t- p------ P-ú e-n-i t- p-l-t-? -------------------- Poú eínai to paláti?
Kada počinje (turistički) obilazak? Π-τ--αρχ--ε- - ξ--άγ---; Π--- α------ η ξ-------- Π-τ- α-χ-ζ-ι η ξ-ν-γ-σ-; ------------------------ Πότε αρχίζει η ξενάγηση; 0
Pó-----ch--ei-- ---á--s-? P--- a------- ē x-------- P-t- a-c-í-e- ē x-n-g-s-? ------------------------- Póte archízei ē xenágēsē?
Kada se završava (turistički) obilazak? Π-τε τε--ιών-ι---ξ--ά-ησ-; Π--- τ-------- η ξ-------- Π-τ- τ-λ-ι-ν-ι η ξ-ν-γ-σ-; -------------------------- Πότε τελειώνει η ξενάγηση; 0
Pó-e-te-e-ṓ----- -en-gē-ē? P--- t-------- ē x-------- P-t- t-l-i-n-i ē x-n-g-s-? -------------------------- Póte teleiṓnei ē xenágēsē?
Koliko dugo traje (turistički) obilazak? Πόσ- -ια--ε--η -ε-ά-ησ-; Π--- δ------ η ξ-------- Π-σ- δ-α-κ-ί η ξ-ν-γ-σ-; ------------------------ Πόσο διαρκεί η ξενάγηση; 0
P-s--diar-e----xe-á--sē? P--- d------ ē x-------- P-s- d-a-k-í ē x-n-g-s-? ------------------------ Póso diarkeí ē xenágēsē?
Ja želim vodiča koji govori njemački. Θ- --ελα έ-α- -ερ---όφωνο-ξεν--ό. Θ- ή---- έ--- γ---------- ξ------ Θ- ή-ε-α έ-α- γ-ρ-α-ό-ω-ο ξ-ν-γ-. --------------------------------- Θα ήθελα έναν γερμανόφωνο ξεναγό. 0
Tha--thela-é------r-a-ó-h--o -ena-ó. T-- ḗ----- é--- g----------- x------ T-a ḗ-h-l- é-a- g-r-a-ó-h-n- x-n-g-. ------------------------------------ Tha ḗthela énan germanóphōno xenagó.
Ja želim vodiča koji govori italijanski. Θα --ελ- ---ν --αλ-φ-ν- -ε-α-ό. Θ- ή---- έ--- ι-------- ξ------ Θ- ή-ε-α έ-α- ι-α-ό-ω-ο ξ-ν-γ-. ------------------------------- Θα ήθελα έναν ιταλόφωνο ξεναγό. 0
T-a--t--l- -n-n-ita-óph-no-x-n-g-. T-- ḗ----- é--- i--------- x------ T-a ḗ-h-l- é-a- i-a-ó-h-n- x-n-g-. ---------------------------------- Tha ḗthela énan italóphōno xenagó.
Ja želim vodiča koji govori francuski. Θ- -θ-λα----ν-γ--λόφω-ο ξ-ν-γό Θ- ή---- έ--- γ-------- ξ----- Θ- ή-ε-α έ-α- γ-λ-ό-ω-ο ξ-ν-γ- ------------------------------ Θα ήθελα έναν γαλλόφωνο ξεναγό 0
T-------l-----n g-lló---n- xen--ó T-- ḗ----- é--- g--------- x----- T-a ḗ-h-l- é-a- g-l-ó-h-n- x-n-g- --------------------------------- Tha ḗthela énan gallóphōno xenagó

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Svjetski jezik – Engleski

Engleski je najrašireniji jezik na svijetu. No mandarinski ili standardni kineski ima najviše izvornih govornika. Engleski kao maternji jezik govori “samo” 350 milijuna ljudi. Međutim, engleski ima velik utjecaj na druge jezike. Od sredine 20. vijeka je uveliko dobio na važnosti. To je prije svega zbog toga što je SAD postao supersila. U mnogim zemljama engleski je prvi strani jezik u školama. Međunarodne organizacije koriste engleski kao službeni jezik. Engleski je takođe u mnogim zemljama službeni jezik ili lingua franca. Moguće je međutim da će drugi jezici uskoro preuzeti tu funkciju. Engleski jezik spada u grupu zapadnogermanskih jezika. Stoga je vrlo srodan jezicima kao što je njemački. U zadnjih 1.000 godina jezik se značajno promijenio. Prije su se u engleskom jeziku koristili nastavci Međutim, većina nastavaka s gramatičkkom funkcijom je otpala. Stoga se engleski danas može uvrstiti u izolirajuće jezike. Dakle, engleski više liči kineskom nego njemačkom. U budućnosti će engleski jezik postati još jednostavniji. Nepravilni glagoli će vjerovatno nestati. U poređenju s ostalim indoevropskim jezicima engleski je jednostavan. Međutim, engleski pravopis je jako težak. Jer da se izgovor i pravopis dosta razlikuju jedan od drugog. Engleski pravopis je već stoljećima isti. Međutim, izgovor se prilično promijenio. Zato se danas još uvijek piše kao i 1400. godine. Takođe postoji jako puno nepravilnosti kod izgovora. Postoji 6 varijanti za kombinaciju slova ough ! Isprobajte sami! - thorough, thought, through, rough, bough, cough
Da li ste to znali?
Slovački spada u zapadnoslavenske jezike. To je maternji jezik za više od 5 miliona ljudi. U uskom je srodstvu sa susjednim češkim. Razlog tome je zajednička prošlost u bivšoj Čehoslovačkoj. Leksički fond obaju jezika je većinom identičan. Razlike se odnose prije svega na glasovni sistem. Slovački je nastao u 10. vijeku u vidu više dijalekata. Međutim, dugo vremena je bio pod utjecajem susjednih jezika. Zato je današnji književni slovački dobio svoj oblik tek u 19. vijeku. Tako su se mogli pojednostaviti neki elementi u poređenju sa češkim. Ali mnogi različiti dijalekti su se održali do danas. U slovačkom jeziku se koristi latinično pismo. To je jezik koji drugi slavenski govornici najlakše razumiju... Moglo bi se reći da je slovački neka vrsta međujezika u slavenskom prostoru. Dobar razlog da se pozabavite ovim lijepim jezikom.