Knjiga fraza

bs Kupovina   »   hy Shopping

54 [pedeset i četiri]

Kupovina

Kupovina

54 [հիսունչորս]

54 [hisunch’vors]

Shopping

[gnumner]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski armenski Igra Više
Ja želim kupiti poklon. Ես ո-զո-- ----- ն--ր-գն--: Ե- ո----- ե- մ- ն--- գ---- Ե- ո-զ-ւ- ե- մ- ն-ե- գ-ե-: -------------------------- Ես ուզում եմ մի նվեր գնել: 0
Y----z-m--e---- -ver gnel Y-- u--- y-- m- n--- g--- Y-s u-u- y-m m- n-e- g-e- ------------------------- Yes uzum yem mi nver gnel
Ali ništa previše skupo. Բ--ց-ո--թ--կ: Բ--- ո- թ---- Բ-յ- ո- թ-ն-: ------------- Բայց ոչ թանկ: 0
Ba---’ -o-h- --a-k B----- v---- t---- B-y-s- v-c-’ t-a-k ------------------ Bayts’ voch’ t’ank
Imate li možda tašnu? Միգու-- մ--պա-ո--ա՞կ: Մ------ մ- պ--------- Մ-գ-ւ-ե մ- պ-յ-ւ-ա-կ- --------------------- Միգուցե մի պայուսա՞կ: 0
M-gu-s-ye----p-yusa-k M-------- m- p------- M-g-t-’-e m- p-y-s-՞- --------------------- Miguts’ye mi payusa՞k
Koju boju želite? Ո-ր գ----ն -ք--ւզ-ւմ: Ո-- գ----- ե- ո------ Ո-ր գ-ւ-ն- ե- ո-զ-ւ-: --------------------- Ո՞ր գույնն եք ուզում: 0
V--r gu--n-yek----um V--- g---- y--- u--- V-՞- g-y-n y-k- u-u- -------------------- VO՞r guynn yek’ uzum
Crnu, braon ili bijelu? Սև՞---ոխր--ու-յն, թ-՞ ս-իտա-: Ս--- մ----------- թ-- ս------ Ս-՞- մ-խ-ա-ո-՞-ն- թ-՞ ս-ի-ա-: ----------------------------- Սև՞, մոխրագու՞յն, թե՞ սպիտակ: 0
Se-՞,---kh--g---n- -’-e---p---k S---- m----------- t---- s----- S-v-, m-k-r-g-՞-n- t-y-՞ s-i-a- ------------------------------- Sev՞, mokhragu՞yn, t’ye՞ spitak
Veliku ili malu? Փո-քր -- մ-՞-: Փ---- թ- մ---- Փ-՞-ր թ- մ-՞-: -------------- Փո՞քր թե մե՞ծ: 0
P’-o՞k’r-t’ye me--s P------- t--- m---- P-v-՞-’- t-y- m-՞-s ------------------- P’vo՞k’r t’ye me՞ts
Mogu li vidjeti ovu? Կարել-՞ է ս--տ--նե-: Կ------ է ս- տ------ Կ-ր-լ-՞ է ս- տ-ս-ե-: -------------------- Կարելի՞ է սա տեսնեմ: 0
K-rel---e s---e---m K------ e s- t----- K-r-l-՞ e s- t-s-e- ------------------- Kareli՞ e sa tesnem
Je li ona od kože? Սա կ-շ-ի՞ց-է: Ս- կ------ է- Ս- կ-շ-ի-ց է- ------------- Սա կաշվի՞ց է: 0
Sa--a---------e S- k--------- e S- k-s-v-՞-s- e --------------- Sa kashvi՞ts’ e
Ili je od vještačkog materijala? Թ-՞ --հ--տակ---կ-----: Թ-- ա--------- կ------ Թ-՞ ա-հ-ս-ա-ա- կ-շ-ի-: ---------------------- Թե՞ արհեստական կաշվից: 0
T’ye՞-ar-------- -ash----’ T---- a--------- k-------- T-y-՞ a-h-s-a-a- k-s-v-t-’ -------------------------- T’ye՞ arhestakan kashvits’
Naravno, od kože. Կ---- ի-արկե: Կ---- ի------ Կ-շ-ե ի-ա-կ-: ------------- Կաշվե իհարկե: 0
K---v- ---rke K----- i----- K-s-v- i-a-k- ------------- Kashve iharke
To je naročito dobar kvalitet. Ս---ա---պես լ-- որ--ի-է: Ս- հ------- լ-- ո---- է- Ս- հ-տ-ա-ե- լ-վ ո-ա-ի է- ------------------------ Սա հատկապես լավ որակի է: 0
Sa ---k-----lav -o-a-i e S- h------- l-- v----- e S- h-t-a-e- l-v v-r-k- e ------------------------ Sa hatkapes lav voraki e
A tašna ja zaista povoljna. Ե--պ-յ-ւս-կը --կ-պես շ-տ--ժան -: Ե- պ-------- ի------ շ-- է--- է- Ե- պ-յ-ւ-ա-ը ի-կ-պ-ս շ-տ է-ա- է- -------------------------------- Եվ պայուսակը իսկապես շատ էժան է: 0
Yev -ay-sa-y iska--s-sh-t ------e Y-- p------- i------ s--- e---- e Y-v p-y-s-k- i-k-p-s s-a- e-h-n e --------------------------------- Yev payusaky iskapes shat ezhan e
Ova mi se sviđa. Ս- ին--դ-ւր-- -ալ--: Ս- ի-- դ--- է գ----- Ս- ի-ձ դ-ւ- է գ-լ-ս- -------------------- Սա ինձ դուր է գալիս: 0
S--in-z-du--e--al-s S- i--- d-- e g---- S- i-d- d-r e g-l-s ------------------- Sa indz dur e galis
Ovu ću uzeti. Ս- --ր-ն--մ --: Ս- վ------- ե-- Ս- վ-ր-ն-ւ- ե-: --------------- Սա վերցնում եմ: 0
Sa-v---s’n----em S- v-------- y-- S- v-r-s-n-m y-m ---------------- Sa verts’num yem
Mogu li je eventualno zamijeniti? Կ--ո՞ղ եմ -ոխա-ա-ել: Կ----- ե- փ--------- Կ-ր-՞- ե- փ-խ-ն-կ-լ- -------------------- Կարո՞ղ եմ փոխանակել: 0
K---՞-h---m--’v--han-kel K------ y-- p----------- K-r-՞-h y-m p-v-k-a-a-e- ------------------------ Karo՞gh yem p’vokhanakel
Podrazumijeva se. Ի----ե: Ի------ Ի-ա-կ-: ------- Իհարկե: 0
Iharke I----- I-a-k- ------ Iharke
Zapakovaćemo je kao poklon. Մ----որպ---ն-եր --աթե-ա---են-: Մ--- ո---- ն--- կ------------- Մ-ն- ո-պ-ս ն-ե- կ-ա-ե-ա-ո-ե-ք- ------------------------------ Մենք որպես նվեր կփաթեթավորենք: 0
M-nk- v---es ---r kp-at-yet-av--enk’ M---- v----- n--- k----------------- M-n-’ v-r-e- n-e- k-’-t-y-t-a-o-e-k- ------------------------------------ Menk’ vorpes nver kp’at’yet’avorenk’
Tamo preko je blagajna. Ա------դր--ար-ղ---: Ա----- դ-------- է- Ա-ն-ե- դ-ա-ա-կ-ն է- ------------------- Այնտեղ դրամարկղն է: 0
A---e---d-amar-----e A------ d--------- e A-n-e-h d-a-a-k-h- e -------------------- Ayntegh dramarkghn e

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Ko razumije koga?

Na svijetu živi oko 7 milijardi ljudi. Svi oni govore neki jezik. Nažalost, on nije uvijek isti. Da bismo komunicirali s drugim narodima, moramo učiti jezike. To je često veoma mukotrpno. Međutim, postoje jezici koji su veoma slični. Njihovi govornici se razumiju bez da su usvojili drugi jezik. Taj se fenomen naziva mutual intelligibility . Pritom se razlikuju dvije varijante. Prva varijanta je međusobnо usmeno razumijevanje. Ovdje se govornici razumiju tokom međusobne usmene komunikacije. Međutim, pisani oblik drugih jezika ne razumiju. To je zbog različitih pisama jezika. Primjer za to su jezici hindi i urdu. Međusobno pismeno razumijevanje predstavlja drugu varijantu. U tom slučaju jezik se razumije u pisanom obliku. Međutim, kad govornici međusobno pričaju, jako se loše razumiju. Razlog tome je jako različit izgovor. Primjer za to su njemački i holandski jezik. Većina srodnih jezika sadrže obje varijante. To znači da su usmeno i pismeno uzajamno razumljivi. Primjer za to su ruski i ukrajinski ili tajlandski i laoski. Takođe postoji asimetričan oblik međusobnog razmijevanja. To je slučaj kad se govornici različito razumiju. Portugalci bolje razumiju Špance nego Španci Portugalce. Austrijanci takođe bolje razumiju Njemce nego obrnuto. Kod navedenih primjera prepreku predstavljaju izgovor i dijalekt. Ko želi voditi dobre razgovore, mora naučiti nešto novo...