Knjiga fraza

bs Prisvojne zamjenice 2   »   nl Possessief pronomen 2

67 [šezdeset i sedam]

Prisvojne zamjenice 2

Prisvojne zamjenice 2

67 [zevenenzestig]

Possessief pronomen 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski nizozemski Igra Više
naočale de--ril d- b--- d- b-i- ------- de bril 0
On je zaboravio svoje naočale. Hij--s-zi-n--r-l verge--n. H-- i- z--- b--- v-------- H-j i- z-j- b-i- v-r-e-e-. -------------------------- Hij is zijn bril vergeten. 0
Ma gdje su mu naočale? Wa---lig- -----bril -a-? W--- l--- z--- b--- d--- W-a- l-g- z-j- b-i- d-n- ------------------------ Waar ligt zijn bril dan? 0
sat de -lok d- k--- d- k-o- ------- de klok 0
Njegov sat je pokvaren. Z-jn h--l--e--- ---ot. Z--- h------ i- k----- Z-j- h-r-o-e i- k-p-t- ---------------------- Zijn horloge is kapot. 0
Sat visi na zidu. De -l-- ---g--a-n--- -uu-. D- k--- h---- a-- d- m---- D- k-o- h-n-t a-n d- m-u-. -------------------------- De klok hangt aan de muur. 0
pasoš het-p-s-o--t h-- p------- h-t p-s-o-r- ------------ het paspoort 0
On je izgubio svoj pasoš. Hi- -s zi-n--a--------erlo-e-. H-- i- z--- p------- v-------- H-j i- z-j- p-s-o-r- v-r-o-e-. ------------------------------ Hij is zijn paspoort verloren. 0
Gdje je onda njegov pasoš? Wa-r h-ef- hi---i---p-s--ort-da-? W--- h---- h-- z--- p------- d--- W-a- h-e-t h-j z-j- p-s-o-r- d-n- --------------------------------- Waar heeft hij zijn paspoort dan? 0
oni – njihov / njihova / njihovo zi- –-h-n z-- – h-- z-j – h-n --------- zij – hun 0
Djeca ne mogu naći njihove roditelje. D- k-nde-en ----e- -un o-der---iet-v--den. D- k------- k----- h-- o----- n--- v------ D- k-n-e-e- k-n-e- h-n o-d-r- n-e- v-n-e-. ------------------------------------------ De kinderen kunnen hun ouders niet vinden. 0
Ali eto dolaze njihovi roditelji! Ma-- daar-k---n-h-- ou--r- -l-a--! M--- d--- k---- h-- o----- a- a--- M-a- d-a- k-m-n h-n o-d-r- a- a-n- ---------------------------------- Maar daar komen hun ouders al aan! 0
Vi – Vaš / Vaša / Vaše u-–-uw u – u- u – u- ------ u – uw 0
Kakvo je bilo Vaše putovanje, gospodine Miler? H-e---s-uw r-i-,--e-eer-M--l-r? H-- w-- u- r---- m----- M------ H-e w-s u- r-i-, m-n-e- M-l-e-? ------------------------------- Hoe was uw reis, meneer Müller? 0
Gdje je Vaša žena, gospodine Miler? Wa-r i---w-v-ouw- --neer----le-? W--- i- u- v----- m----- M------ W-a- i- u- v-o-w- m-n-e- M-l-e-? -------------------------------- Waar is uw vrouw, meneer Müller? 0
Vi – Vaš / Vaša / Vaše u --uw u – u- u – u- ------ u – uw 0
Kakvo je bilo Vaše putovanje, gospođo Schmidt? H----as ----e-s, mev--uw -chm-d-? H-- w-- u- r---- m------ S------- H-e w-s u- r-i-, m-v-o-w S-h-i-t- --------------------------------- Hoe was uw reis, mevrouw Schmidt? 0
Gdje je Vaš muž, gospođo Schmidt? Waa--i---w-man- ---r-uw S--m-d-? W--- i- u- m--- m------ S------- W-a- i- u- m-n- m-v-o-w S-h-i-t- -------------------------------- Waar is uw man, mevrouw Schmidt? 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Genetska mutacija omogućava govor

Od svih živih bića na svijetu jedino čovjek može govoriti. Po tome se razlikuje od životinja i biljaka. Naravno da i životinje i biljke međusobno komuniciraju. Međutim, oni ne govore složeni jezik u slogovima. Zašto onda čovjek može govoriti? Za govor su potrebna određena organska obilježja. Ta tjelesna obilježja ima samo čovjek. Međutim, to ne znači nužno da ih je on razvio. U istoriji evolucije se ništa ne dešava bez razloga. Čovjek je jednom samo počeo govoriti. Ne zna se kad se to tačno desilo. Međutim, nešto se moralo dogoditi što je čovjeku dalo sposobnost govora. Istraživači smatraju da je za to zaslužna genetska mutacija. Antropolozi su usporedili nasljedne osobine različitih živih bića. Poznato je da jedan određeni gen utječe na jezik. Ljudi kod kojih je on oštećen imaju probleme s jezikom. Ne mogu se dobro izraziti te slabije razumiju riječi. Taj gen se ispitivao kod ljudi, majmuna i miševa. Kod ljudi i čimpanzi je jako sličan. Mogu se primijetiti samo dvije male razlike. Te razlike su uočljive u mozgu. Zajedno s ostalim genima one utječu na određene moždane aktivnosti. Na taj način čovjek može govoriti, dok majmun ne može. Međutim, zagonetka ljudskog jezika time još nije riješena. Pošto genetska mutacija nije dovoljna da bi se moglo govoriti. Istraživači su miševima usadili genetsku varijantu. To im nije dalo sposobnost govora... No njihovo cičenje je imalo drugačiji zvuk!