Knjiga fraza

bs Prošlost 2   »   ro Trecut 2

82 [osamdeset i dva]

Prošlost 2

Prošlost 2

82 [optzeci şi doi]

Trecut 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski rumunski Igra Više
Jesi li morao / morala zvati hitnu pomoć? A -r-bu-t--ă--hem--o--a-var-? A t------ s- c---- o s------- A t-e-u-t s- c-e-i o s-l-a-e- ----------------------------- A trebuit să chemi o salvare? 0
Jesi li morao / morala zvati doktora? A-tr------să ---m--d-c--r-l? A t------ s- c---- d-------- A t-e-u-t s- c-e-i d-c-o-u-? ---------------------------- A trebuit să chemi doctorul? 0
Jesi li morao / morala zvati policiju? A-tr--uit -ă----m--p--i---? A t------ s- c---- p------- A t-e-u-t s- c-e-i p-l-ţ-a- --------------------------- A trebuit să chemi poliţia? 0
Imate li broj telefona? Upravo sam ga imao / imala. Aveţi--um---- d- t----on----i----in----- av-am---că. A---- n------ d- t------- M-- î------ î- a---- î---- A-e-i n-m-r-l d- t-l-f-n- M-i î-a-n-e î- a-e-m î-c-. ---------------------------------------------------- Aveţi numărul de telefon? Mai înainte îl aveam încă. 0
Imate li adresu? Upravo sam je imao / imala. A-eţi -dres-? --i----i-t- - --e-m-în-ă. A---- a------ M-- î------ o a---- î---- A-e-i a-r-s-? M-i î-a-n-e o a-e-m î-c-. --------------------------------------- Aveţi adresa? Mai înainte o aveam încă. 0
Imate li plan grada? Upravo sam ga imao / imala. A--ţ--ha--- o-aş--ui? -a- în-i-t- o ave-- în-ă. A---- h---- o-------- M-- î------ o a---- î---- A-e-i h-r-a o-a-u-u-? M-i î-a-n-e o a-e-m î-c-. ----------------------------------------------- Aveţi harta oraşului? Mai înainte o aveam încă. 0
Da li je došao na vrijeme? On nije mogao doći na vrijeme. A veni l--t-m-- E- -u-- --t-t-ven- l--t-mp. A v--- l- t---- E- n- a p---- v--- l- t---- A v-n- l- t-m-? E- n- a p-t-t v-n- l- t-m-. ------------------------------------------- A veni la timp? El nu a putut veni la timp. 0
Je li pronašao put? On nije mogao pronaći put. A--ăs-t d--mul?-E- n- ----tu- ---i dr----. A g---- d------ E- n- a p---- g--- d------ A g-s-t d-u-u-? E- n- a p-t-t g-s- d-u-u-. ------------------------------------------ A găsit drumul? El nu a putut găsi drumul. 0
Da li te je on razumio? On me nije mogao razumjeti. Te---înţe---- -l nu-m-a-p---t---ţeleg-. T--- î------- E- n- m-- p---- î-------- T--- î-ţ-l-s- E- n- m-a p-t-t î-ţ-l-g-. --------------------------------------- Te-a înţeles? El nu m-a putut înţelege. 0
Zašto nisi mogao / mogla doći na vrijeme? De c- -u-a- p-tut---n---- ---p? D- c- n- a- p---- v--- l- t---- D- c- n- a- p-t-t v-n- l- t-m-? ------------------------------- De ce nu ai putut veni la timp? 0
Zašto nisi mogao / mogla pronaći put? De--e n- ---p-t-t----i dr---l? D- c- n- a- p---- g--- d------ D- c- n- a- p-t-t g-s- d-u-u-? ------------------------------ De ce nu ai putut găsi drumul? 0
Zašto ga nisi mogao / mogla razumjeti? D- ce ---l-a- ---u- ---el-ge? D- c- n- l--- p---- î-------- D- c- n- l-a- p-t-t î-ţ-l-g-? ----------------------------- De ce nu l-ai putut înţelege? 0
Ja nisam mogao / mogla doći na vrijeme, jer nije bilo autobusa. N- -- p-tu--ve-i -a-t----de----c----------cu--t-n-ci--- a-to--z. N- a- p---- v--- l- t--- d------- n- a c------- n--- u- a------- N- a- p-t-t v-n- l- t-m- d-o-r-c- n- a c-r-u-a- n-c- u- a-t-b-z- ---------------------------------------------------------------- Nu am putut veni la timp deoarece nu a circulat nici un autobuz. 0
Ja nisam mogao / mogla pronaći put, jer nisam imao plan grada. Nu a- -u--t--ă-- dr--u- ---arec- -- a--av---- -a----a-o-------. N- a- p---- g--- d----- d------- n- a- a--- o h---- a o-------- N- a- p-t-t g-s- d-u-u- d-o-r-c- n- a- a-u- o h-r-ă a o-a-u-u-. --------------------------------------------------------------- Nu am putut găsi drumul deoarece nu am avut o hartă a oraşului. 0
Ja ga nisam mogao / mogla razumjeti, jer je muzika bila preglasna. Nu---am-p---t--nţ----e--eoa---e m---c--era-aş- -e ta-e. N- l--- p---- î------- d------- m----- e-- a-- d- t---- N- l-a- p-t-t î-ţ-l-g- d-o-r-c- m-z-c- e-a a-a d- t-r-. ------------------------------------------------------- Nu l-am putut înţelege deoarece muzica era aşa de tare. 0
Ja sam morao / morala uzeti taksi. A--r-b--- -ă---- ----ax-. A t------ s- i-- u- t---- A t-e-u-t s- i-u u- t-x-. ------------------------- A trebuit să iau un taxi. 0
Ja sam morao / morala kupiti plan grada. A tr----t -----mp---- --r-- a--raşu--i. A t------ s- c----- o h---- a o-------- A t-e-u-t s- c-m-ă- o h-r-ă a o-a-u-u-. --------------------------------------- A trebuit să cumpăr o hartă a oraşului. 0
Ja sam morao / morala isključiti radio. A-tr-bu-t ---opre-c-------l. A t------ s- o----- r------- A t-e-u-t s- o-r-s- r-d-o-l- ---------------------------- A trebuit să opresc radioul. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Strane jezike je bolje učiti u inostranstvu!

Odrasli jezike više ne uče tako lako kao djeca. Njihov mozak je potpuno razvijen. Stoga više ne može tako lako uspostavljati nove mreže. No svejedno odrasli mogu jako dobro naučiti jezik! Stoga treba otići u zemlju u kojoj se taj jezik govori. Strani jezik se posebno učinkovito uči u inostranstvu. To zna svako tko je već bio na jezičkom putovanju. U prirodnom se okruženju strani jezik uči puno brže. Novo istraživanje je nedavno došlo do zanimljivog rezultata. Ono pokazuje da se strani jezik u inostranstvu takođe uči drugačije! Mozak može strani jezik obrađivati kao maternji. Istraživači su dugo vjerovali da postoje različiti procesi učenja. Sada je eksperiment to i dokazao. Grupa ispitanika morala je naučiti izmišljeni jezik. Jedan dio ispitanika pohađao je nastavu. Drugi dio ispitanika učio je jezik u simuliranoj situaciji u inostranstvu. Ti ispitanici su se morali orijentirati u stranom okruženju. Svi ljudi s kojima su stupali u kontakt govorili su novi jezik. Ispitanici te grupe, dakle, nisu pripadali standardnim učenicima jezika. Pripadali su stranoj zajednici govornika. Tako su bili prisiljeni da se koriste novim jezikom. Nakon nekog vremena ispitanike se testiralo. Obje grupe su odmah pokazale dobro znanje novog jezika. Njihov mozak je obradio strani jezik, ali na različit način! Oni koji su jezik učili u “inostranstvu” pokazali su upadljivu aktivnost mozga. Njihov mozak je obrađivao stranu gramatiku kao gramatiku maternjeg jezika. Identificirani su isti mehanizmi kao i kod izvornih govornika. Jezičko putovanje je najljepši i najučinkovitiji oblik učenja!