Zbirka izraza

hr U restoranu 3   »   nl In het restaurant 3

31 [trideset i jedan]

U restoranu 3

U restoranu 3

31 [eenendertig]

In het restaurant 3

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski nizozemski igra Više
Htio / htjela bih predjelo. I------graag-e-n-v-o-ger--ht. Ik wil graag een voorgerecht. I- w-l g-a-g e-n v-o-g-r-c-t- ----------------------------- Ik wil graag een voorgerecht. 0
Htio / htjela bih salatu. Ik--i- -r-----e- -a--d-. Ik wil graag een salade. I- w-l g-a-g e-n s-l-d-. ------------------------ Ik wil graag een salade. 0
Htio / htjela bih juhu. I--wi- graa--so-p. Ik wil graag soep. I- w-l g-a-g s-e-. ------------------ Ik wil graag soep. 0
Htio / htjela bih desert. Ik w-l -r-a- e-- -o---e. Ik wil graag een toetje. I- w-l g-a-g e-n t-e-j-. ------------------------ Ik wil graag een toetje. 0
Htio / htjela bih sladoled s vrhnjem. I- wil-----g -j- --- sl--ro-m. Ik wil graag ijs met slagroom. I- w-l g-a-g i-s m-t s-a-r-o-. ------------------------------ Ik wil graag ijs met slagroom. 0
Htio / htjela bih voće ili sir. I- wi--g-a---f--it ------s. Ik wil graag fruit of kaas. I- w-l g-a-g f-u-t o- k-a-. --------------------------- Ik wil graag fruit of kaas. 0
Htjeli / htjele bismo doručkovati. W-j -il--- g-aa--ontbijt--. Wij willen graag ontbijten. W-j w-l-e- g-a-g o-t-i-t-n- --------------------------- Wij willen graag ontbijten. 0
Htjeli / htjele bismo ručati. W-----ll-n-gr--g---nc---. Wij willen graag lunchen. W-j w-l-e- g-a-g l-n-h-n- ------------------------- Wij willen graag lunchen. 0
Htjeli / htjele bismo večerati. Wi----l-----raa- d--e-en. Wij willen graag dineren. W-j w-l-e- g-a-g d-n-r-n- ------------------------- Wij willen graag dineren. 0
Što biste htjeli / htjele za doručak? W-t-w--t---a-s-ont--jt? Wat wilt u als ontbijt? W-t w-l- u a-s o-t-i-t- ----------------------- Wat wilt u als ontbijt? 0
Pecivo s marmeladom i medom? B-o--j-s--et ----e---on--g? Broodjes met jam en honing? B-o-d-e- m-t j-m e- h-n-n-? --------------------------- Broodjes met jam en honing? 0
Тоst s kobasicom i sirom? Toa-t-met-w------n ----? Toast met worst en kaas? T-a-t m-t w-r-t e- k-a-? ------------------------ Toast met worst en kaas? 0
Kuhano jaje? Ee- g-k-----ei? Een gekookt ei? E-n g-k-o-t e-? --------------- Een gekookt ei? 0
Jaje na oko? E-- s-i------? Een spiegelei? E-n s-i-g-l-i- -------------- Een spiegelei? 0
Omlet? Ee- o----t? Een omelet? E-n o-e-e-? ----------- Een omelet? 0
Molim još jedan jogurt. No- e-n---g-ur-, --stub---ft. Nog een yoghurt, alstublieft. N-g e-n y-g-u-t- a-s-u-l-e-t- ----------------------------- Nog een yoghurt, alstublieft. 0
Molim još soli i papra. G-a-- --g zout--- peper. Graag nog zout en peper. G-a-g n-g z-u- e- p-p-r- ------------------------ Graag nog zout en peper. 0
Molim još jednu čašu vode. Nog een glas --te----lst--l--ft. Nog een glas water, alstublieft. N-g e-n g-a- w-t-r- a-s-u-l-e-t- -------------------------------- Nog een glas water, alstublieft. 0

Uspješno korištenje jezika se može naučiti!

Govoriti je prilično jednostavno. Uspješno govoriti je, međutim, puno teže. Naime, način na koji nešto kažemo je važniji od onog što kažemo. To su pokazala mnoga istraživanja. Slušatelji nesvjesno obraćaju pozornost na određene karakteristike govornika. Stoga možemo utjecati na to hoće li naš jezik biti dobro prihvaćen. Uvijek moramo samo paziti na to kako govorimo. To također uključuje i naš govor tijela. On mora biti autentičan i u skladu s našom osobnosti. Glas također igra ulogu jer se uvijek vrednuje. Kod muškaraca je, primjerice, pogodniji dublji glas. Njime govornik djeluje pouzdano i kompetentno. S druge strane, promjene u glasu nemaju nikakvog učinka. Kod govorenja je posebno važna brzina. U eksperimentima se ispitivala uspješnost razgovora. Uspješno govoriti znači imati sposobnost uvjeravanja drugih. Tko želi druge uvjeriti, ne smije prebrzo govoriti. Inače odaje dojam neiskrenosti. Međutim, presporo govorenje također nije korisno. Ljudi koji jako sporo govore djeluju manje inteligentno. Najbolje je stoga govoriti umjerenom brzinom. Idealno je izreći 3,5 riječi u sekundi. Stanke su također bitne kod govora. One čine naš govor prirodnim i uvjerljivim. Na taj način nam slušatelji vjeruju. Optimalno je napraviti 4 do 5 stanki u minuti. Stoga pokušajte kontrolirati svoj govor! Zatim može uslijediti sljedeći razgovor za posao...
Dali si znao?
Norveški je sjevernogermanski jezik. To je materinski jezik oko 5 miliona ljudi. Posebna odlika norveškog je da se sastoji od dva standardna varijeteta: bokmåla i nynorska. To znači da postoje dva priznata norveška jezika. Oba se ravnopravno koriste u upravi, u školama i u medijima. Zbog razuđenosti zemlje dugo se nije mogao stvoriti standardni jezik. Tako su se održali dijalekti i razvili su se nezavisno jedan od drugog. Ali svaki Norvežanin razumije sve lokalne dijalekte i oba službena jezika. Za izgovor norveškog jezika nema utvrđenih pravila. Razlog tome je što se obje inačice pretežno pišu. Većinom se govori lokalni dijalekt. Norveški je veoma sličan danskom i švedskom. Govornici ovih jezika razumiju se međusobno bez većih problema. Norveški je, znači, interesantan jezik... A svatko može odabrati koji norveški želi učiti!