Zbirka izraza

hr Boje   »   fi Värejä

14 [četrnaest]

Boje

Boje

14 [neljätoista]

Värejä

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski finski igra Više
Snijeg je bijel. Lu-i--n---lko-n-n. L___ o_ v_________ L-m- o- v-l-o-n-n- ------------------ Lumi on valkoinen. 0
Sunce je žuto. Auri-k---n -el---n-n. A______ o_ k_________ A-r-n-o o- k-l-a-n-n- --------------------- Aurinko on keltainen. 0
Naranča je narančasta. Appels-i---on or--s-i. A_________ o_ o_______ A-p-l-i-n- o- o-a-s-i- ---------------------- Appelsiini on oranssi. 0
Trešnja je crvena. K-rs------n-p-naine-. K_______ o_ p________ K-r-i-k- o- p-n-i-e-. --------------------- Kirsikka on punainen. 0
Nebo je plavo. Tai-as ----in-n--. T_____ o_ s_______ T-i-a- o- s-n-n-n- ------------------ Taivas on sininen. 0
Trava je zelena. Ru-ho o- -ih---ä. R____ o_ v_______ R-o-o o- v-h-e-ä- ----------------- Ruoho on vihreää. 0
Zemlja je smeđa. M-l-a--n r-skea-. M____ o_ r_______ M-l-a o- r-s-e-a- ----------------- Multa on ruskeaa. 0
Oblak je siv. Pilvi -n---r-a-. P____ o_ h______ P-l-i o- h-r-a-. ---------------- Pilvi on harmaa. 0
Gume su crne. R-n-a-t-o--t-m-s-i-. R______ o___ m______ R-n-a-t o-a- m-s-i-. -------------------- Renkaat ovat mustia. 0
Koje boje je snijeg? Bijele. M--k---ärinen-lu-i-on--V-lk--nen. M____ v______ l___ o__ V_________ M-n-ä v-r-n-n l-m- o-? V-l-o-n-n- --------------------------------- Minkä värinen lumi on? Valkoinen. 0
Koje boje je sunce? Žute. M--kä ---in-- --r-n---o-? ---ta-ne-. M____ v______ a______ o__ K_________ M-n-ä v-r-n-n a-r-n-o o-? K-l-a-n-n- ------------------------------------ Minkä värinen aurinko on? Keltainen. 0
Koje boje je naranča? Narančaste. M--k--v--ine--a-p-ls-------- Ora-s--. M____ v______ a_________ o__ O_______ M-n-ä v-r-n-n a-p-l-i-n- o-? O-a-s-i- ------------------------------------- Minkä värinen appelsiini on? Oranssi. 0
Koje boje je trešnja? Crvene. M---ä vä-i-e- --r-ikk--on- -una---n. M____ v______ k_______ o__ P________ M-n-ä v-r-n-n k-r-i-k- o-? P-n-i-e-. ------------------------------------ Minkä värinen kirsikka on? Punainen. 0
Koje boje je nebo? Plave. M-n-ä vä-i-e--ta--a- on- -i--nen. M____ v______ t_____ o__ S_______ M-n-ä v-r-n-n t-i-a- o-? S-n-n-n- --------------------------------- Minkä värinen taivas on? Sininen. 0
Koje boje je trava? Zelene. M-n-- -äri-tä r-oho---- -ih----. M____ v______ r____ o__ V_______ M-n-ä v-r-s-ä r-o-o o-? V-h-e-ä- -------------------------------- Minkä väristä ruoho on? Vihreää. 0
Koje boje je zemlja? Smeđe. Mi-k--vä--st--m-l-- -n- --s-e-a. M____ v______ m____ o__ R_______ M-n-ä v-r-s-ä m-l-a o-? R-s-e-a- -------------------------------- Minkä väristä multa on? Ruskeaa. 0
Koje boje je oblak? Sive. M--k- --rinen -i-vi-o------maa. M____ v______ p____ o__ H______ M-n-ä v-r-n-n p-l-i o-? H-r-a-. ------------------------------- Minkä värinen pilvi on? Harmaa. 0
Koje boje su gume? Crne. Min-- -ä-is-t -e-ka-t-ov--? M-stat. M____ v______ r______ o____ M______ M-n-ä v-r-s-t r-n-a-t o-a-? M-s-a-. ----------------------------------- Minkä väriset renkaat ovat? Mustat. 0

Žene govore drugačije od muškaraca

Svi znamo da se žene i muškarci razlikuju. Ali jeste li znali da i različito govore? To je pokazalo više istraživanja. Žene koriste drugačiji jezični obrazac od muškaraca. Često se izražavaju neizravno i suzdržano. Muškarci se, s druge strane, koriste izravnim i jasnim jezikom. Također se razlikuju i teme kojima se bave. Muškarci puno pričaju o vijestima, gospodarstvu ili sportu. Ženama su draže društvene teme poput obitelji ili zdravlja. Muškarci dakle radije pričaju o činjenicama. Žene radije pričaju o ljudima. Neobično je da žene nastoje komunicirati “slabijim” jezikom. To znači da se izražavaju opreznije ili pristojnije. Žene također postavljaju više pitanja. Vjerojatno na taj način nastoje održati sklad i izbjeći svađu. Štoviše, žene imaju puno veći vokabular za izražavanje osjećaja. Za muškarce je razgovor često jedna vrsta natjecanja. Njihov jezik je vidljivo provokativniji i agresivniji. Muškarci dnevno izgovore manje riječi od žena. Neki istraživači tvrde da je za to zaslužna struktura mozga. Budući da se mozak žena i muškaraca razlikuje. To znači da su i njihovi centri za govor drugačije građeni. Vjerojatno na naš jezik utječu još i drugi čimbenici. Znanost ovu oblast još nije dovoljno proučila. Žene i muškarci ipak ne govore sasvim različite jezike. Dakle, nesporazumi ne moraju nastajati. Postoji puno strategija za uspješnu komunikaciju. Najjednostavnija je: Pozornije slušati!
Dali si znao?
Francuski spada u romanske jezike. To znači da se razvio iz latinskog. Srodan je s drugim romanskim jezicima kao što su španski ili italijanski. Francuski se danas govori na svim kontinentima. Za više od 110 milijuna ljudi to je materinski jezik. Ukupno oko 220 milijuna ljudi govori francuski. Zato je francuski svjetski jezik. Puno međunarodnih organizacija koristi francuski kao službeni jezik. Francuski je prije bio također jezik diplomatije. Danas je tu ulogu velikim dijelom preuzeo engleski. Ipak je francuski kao i prije jedan od najvažnijih jezika sporazumijevanja među različitim narodima (lingua franca). A broj govornika već godinama stalno raste! Razlog tomu je snažan priraštaj stanovništva u afričkom i arapskom području. I na Karipskim otocima ili u Južnom Pacifiku se govori francuski. Tko rado putuje, treba obvezno učiti francuski!