Zbirka izraza

hr Negacija 2   »   fi Kieltomuoto 2

65 [šezdeset i pet]

Negacija 2

Negacija 2

65 [kuusikymmentäviisi]

Kieltomuoto 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski finski igra Više
Je li prsten skup? O-ko tä-ä so---s kal-is? O--- t--- s----- k------ O-k- t-m- s-r-u- k-l-i-? ------------------------ Onko tämä sormus kallis? 0
Ne, košta samo stotinu eura. E-,--- mak--a vain sat---ur--. E-- s- m----- v--- s--- e----- E-, s- m-k-a- v-i- s-t- e-r-a- ------------------------------ Ei, se maksaa vain sata euroa. 0
Ali ja imam samo pedeset. M-tt- m-nu--- -- -a-n v---i-y--e-t-. M---- m------ o- v--- v------------- M-t-a m-n-l-a o- v-i- v-i-i-y-m-n-ä- ------------------------------------ Mutta minulla on vain viisikymmentä. 0
Jesi li već gotov / gotova? Ole-----o-v---is? O----- j- v------ O-e-k- j- v-l-i-? ----------------- Oletko jo valmis? 0
Ne, još ne. Ei- en-viel-. E-- e- v----- E-, e- v-e-ä- ------------- Ei, en vielä. 0
Ali sam uskoro gotov / gotova. M--t- ole--ko----valmi-. M---- o--- k---- v------ M-t-a o-e- k-h-a v-l-i-. ------------------------ Mutta olen kohta valmis. 0
Želiš li još juhe? Ha-ua-s-tk--vi-l--k-----a? H---------- v---- k------- H-l-a-s-t-o v-e-ä k-i-t-a- -------------------------- Haluaisitko vielä keittoa? 0
Ne, ne želim više. E-,-----al-- ---ä. E-- e- h---- e---- E-, e- h-l-a e-ä-. ------------------ Ei, en halua enää. 0
Ali još jedan sladoled. M-tta-ha-u----n-vie----ä-t---n. M---- h-------- v---- j-------- M-t-a h-l-a-s-n v-e-ä j-ä-e-ö-. ------------------------------- Mutta haluaisin vielä jäätelön. 0
Stanuješ li već dugo ovdje? Oletk- ---nut --ua--täällä? O----- a----- k---- t------ O-e-k- a-u-u- k-u-n t-ä-l-? --------------------------- Oletko asunut kauan täällä? 0
Ne, tek mjesec dana. E-,--a--a -u-kau---. E-- v---- k--------- E-, v-s-a k-u-a-d-n- -------------------- En, vasta kuukauden. 0
Ali već poznajem puno ljudi. M-tta ----en--- --l--n ih-i--ä. M---- t----- j- p----- i------- M-t-a t-n-e- j- p-l-o- i-m-s-ä- ------------------------------- Mutta tunnen jo paljon ihmisiä. 0
Putuješ li sutra kući? Lä---t---h--m--n- -otii-? L------- h------- k------ L-h-e-k- h-o-e-n- k-t-i-? ------------------------- Lähdetkö huomenna kotiin? 0
Ne, tek za vikend. E-- v-s----i-konlo-p--a. E-- v---- v------------- E-, v-s-a v-i-o-l-p-u-a- ------------------------ En, vasta viikonloppuna. 0
Ali se vraćam već u nedjelju. Mut---tu-e- ---su-nu-tain------isin. M---- t---- j- s---------- t-------- M-t-a t-l-n j- s-n-u-t-i-a t-k-i-i-. ------------------------------------ Mutta tulen jo sunnuntaina takaisin. 0
Je li tvoja kćerka već odrasla? On-o t------s- jo -------n? O--- t-------- j- a-------- O-k- t-t-ä-e-i j- a-k-i-e-? --------------------------- Onko tyttäresi jo aikuinen? 0
Ne, ona ima tek sedamnaest godina. Ei--hä---- vas-a-s--ts-mä-tois--. E-- h-- o- v---- s--------------- E-, h-n o- v-s-a s-i-s-m-n-o-s-a- --------------------------------- Ei, hän on vasta seitsemäntoista. 0
Ali ona već ima dečka. Mu--a--ä--ll- on-j- --i--y-tä--. M---- h------ o- j- p----------- M-t-a h-n-l-ä o- j- p-i-a-s-ä-ä- -------------------------------- Mutta hänellä on jo poikaystävä. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Što nam riječi govore

U svijetu postoje milijuni knjiga. Ne zna se koliko ih je do danas napisano. U tim knjigama je pohranjeno jako puno znanja. Kad bismo mogli sve pročitati, znali bismo mnogo o životu. Budući da nam knjige pokazuju kako se mijenja naš svijet. Svako doba ima svoje knjige. Iz njih se može saznati što je ljudima važno. Nitko, nažalost, ne može pročitati sve knjige. Međutim, moderna tehnologija nam može pomoći analizirati knjige. Knjige se pomoću digitalizacije mogu pohraniti kao i podaci. Nakon toga sadržaj se može analizirati. Na taj način lingvisti vide kako se naš jezik mijenjao. Međutim, još je zanimljivije brojati učestalost riječi. Tako se može identificirati značenje određenih stvari. Znanstvenici su istražili preko 5 milijuna knjiga. To su knjige napisane u posljednjih pet stoljeća. Ukupno je analizirano oko 500 milijarda riječi. Učestalost riječi pokazuje kako su ljudi živjeli prije i danas. Jezik reflektira ideje i trendove. Riječ muškarci je, na primjer, izgubila na značenju. Danas se koristi rjeđe nego prije. S druge strane, učestalost riječi žene se znatno povećala. Po riječima također možemo vidjeti što rado jedemo. Riječ sladoled je u 50-ima bila jako važna. Nakon toga su postale popularne riječi pizza i pasta . U zadnjih nekoliko godina prevladava riječ sushi . Postoji dobra vijest za sve prijatelje jezika... Naš jezik je svake godine bogatiji za sve više riječi!