Zbirka izraza

hr Raditi   »   fi Työskennellä / tehdä töitä

55 [pedeset i pet]

Raditi

Raditi

55 [viisikymmentäviisi]

Työskennellä / tehdä töitä

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski finski igra Više
Što ste po zanimanju? M-t- t--tte-t--k-e-ne? Mitä teette työksenne? M-t- t-e-t- t-ö-s-n-e- ---------------------- Mitä teette työksenne? 0
Moj muž je liječnik po zanimanju. Mie--n- o--l-ä--r-. Mieheni on lääkäri. M-e-e-i o- l-ä-ä-i- ------------------- Mieheni on lääkäri. 0
Radim pola radnog vremena kao medicinska sestra. Min- ---skente-en o---aikais-s-i-sai------ita--n-. Minä työskentelen osa-aikaisesti sairaanhoitajana. M-n- t-ö-k-n-e-e- o-a-a-k-i-e-t- s-i-a-n-o-t-j-n-. -------------------------------------------------- Minä työskentelen osa-aikaisesti sairaanhoitajana. 0
Uskoro ćemo dobiti mirovinu. Pian--aa-m- elä-ett-. Pian saamme eläkettä. P-a- s-a-m- e-ä-e-t-. --------------------- Pian saamme eläkettä. 0
Ali porezi su visoki. M-------ro- ova- k---e---. Mutta verot ovat korkeita. M-t-a v-r-t o-a- k-r-e-t-. -------------------------- Mutta verot ovat korkeita. 0
I zdravstveno osiguranje je skupo. J- s--ra-v-ku-t-s on ------. Ja sairasvakuutus on korkea. J- s-i-a-v-k-u-u- o- k-r-e-. ---------------------------- Ja sairasvakuutus on korkea. 0
Što želiš jednom postati? Mik-i-s--ä---l-a---o--u- -ul--? Miksi sinä haluat joskus tulla? M-k-i s-n- h-l-a- j-s-u- t-l-a- ------------------------------- Miksi sinä haluat joskus tulla? 0
Želim biti inženjer. Ha--an-----a -n-i-ö---ks-. Haluan tulla insinööriksi. H-l-a- t-l-a i-s-n-ö-i-s-. -------------------------- Haluan tulla insinööriksi. 0
Želim studirati na sveučilištu. H-l--n opisk-l-a-y-io-i----sa. Haluan opiskella yliopistossa. H-l-a- o-i-k-l-a y-i-p-s-o-s-. ------------------------------ Haluan opiskella yliopistossa. 0
Ja sam pripravnik. Ol-- ha-j--tte--ja. Olen harjoittelija. O-e- h-r-o-t-e-i-a- ------------------- Olen harjoittelija. 0
Ne zarađujem puno. E- ti-n-a-p-l-o-. En tienaa paljon. E- t-e-a- p-l-o-. ----------------- En tienaa paljon. 0
Odrađujem pripravnički staž u inozemstvu. Mi----a-on---ö-arjo-ttel- ul-om-i---. Minulla on työharjoittelu ulkomailla. M-n-l-a o- t-ö-a-j-i-t-l- u-k-m-i-l-. ------------------------------------- Minulla on työharjoittelu ulkomailla. 0
Ovo je moj šef. T-o -n--om---. Tuo on pomoni. T-o o- p-m-n-. -------------- Tuo on pomoni. 0
Imam drage kolege. M-nul--------k-v---työkavere--a. Minulla on mukavia työkavereita. M-n-l-a o- m-k-v-a t-ö-a-e-e-t-. -------------------------------- Minulla on mukavia työkavereita. 0
U podne uvijek idemo u kantinu. Lou----ikaan-kä-----aina r-ok--a---. Lounasaikaan käymme aina ruokalassa. L-u-a-a-k-a- k-y-m- a-n- r-o-a-a-s-. ------------------------------------ Lounasaikaan käymme aina ruokalassa. 0
Tražim radno mjesto. Et--n ------k--a. Etsin työpaikkaa. E-s-n t-ö-a-k-a-. ----------------- Etsin työpaikkaa. 0
Ja sam već godinu dana nezaposlen / -a. O-en-oll---t-ö---mä-ä-j- vu-d--. Olen ollut työttömänä jo vuoden. O-e- o-l-t t-ö-t-m-n- j- v-o-e-. -------------------------------- Olen ollut työttömänä jo vuoden. 0
U ovoj zemlji ima previše nezaposlenih. T-s-ä -a-s---------a- mon-a-työtöntä. Tässä maassa on liian monta työtöntä. T-s-ä m-a-s- o- l-i-n m-n-a t-ö-ö-t-. ------------------------------------- Tässä maassa on liian monta työtöntä. 0

Pamćenju je potreban jezik

Većina ljudi se sjeća svog prvog dana u školi. Međutim, ne sjećaju se više onog što se desilo prije. Svoje prve godine života se gotovo uopće ne sjećamo. Zašto je to tako? Zašto se ne možemo sjetiti onog što smo proživjeli kao bebe? Razlog tomu leži u našem razvoju. Jezik i pamćenje razvijaju se otprilike u isto vrijeme. Kako bismo se nečega mogli sjetiti potreban nam je jezik. Odnosno, potrebne su nam riječi za ono što smo proživjeli. Znanstvenici su proveli različita ispitivanja s djecom. Pritom su došli do zanimljivog otkrića. Čim djeca nauče govoriti, zaborave sve što se desilo prije toga. Početak jezika je ujedno i početak pamćenja. Djeca nauče jako puno u svoje prve tri godine. Svakoga dana doživljavaju nove stvari. U tim godinama dolaze također do mnogo važnih otkrića. Pa ipak sve to nestane. Psiholozi taj fenomen nazivaju infantilnom amnezijom. Ostaju samo one stvari za koje djeca imaju naziv. Autobiografsko pamćenje pohranjuje osobna iskustva. Ono funkcionira kao dnevnik. U njemu se sprema sve što je važno za naš život. Na taj način autobiografsko pamćenje oblikuje naš identitet. No njegov razvitak ovisi o usvajanju materinjeg jezika. Svoje pamćenje možemo jedino aktivirati svojim jezikom. Naravno da stvari koje smo doživjeli kao dijete nikad potpuno ne nestanu. One su pohranjene negdje u našem mozgu. Samo ih se više ne možemo sjetiti... - Zaista šteta, zar ne?