Zbirka izraza

hr Raditi   »   fi Työskennellä / tehdä töitä

55 [pedeset i pet]

Raditi

Raditi

55 [viisikymmentäviisi]

Työskennellä / tehdä töitä

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski finski igra Više
Što ste po zanimanju? Mi-- --e-t- --ök-e-n-? M___ t_____ t_________ M-t- t-e-t- t-ö-s-n-e- ---------------------- Mitä teette työksenne? 0
Moj muž je liječnik po zanimanju. M---eni--n l--kä--. M______ o_ l_______ M-e-e-i o- l-ä-ä-i- ------------------- Mieheni on lääkäri. 0
Radim pola radnog vremena kao medicinska sestra. M--ä -yö-k---e----o----i-a-se--i--a--a-n------an-. M___ t___________ o_____________ s________________ M-n- t-ö-k-n-e-e- o-a-a-k-i-e-t- s-i-a-n-o-t-j-n-. -------------------------------------------------- Minä työskentelen osa-aikaisesti sairaanhoitajana. 0
Uskoro ćemo dobiti mirovinu. Pian sa--me --äkettä. P___ s_____ e________ P-a- s-a-m- e-ä-e-t-. --------------------- Pian saamme eläkettä. 0
Ali porezi su visoki. M-----v---t ov-t ---k-i-a. M____ v____ o___ k________ M-t-a v-r-t o-a- k-r-e-t-. -------------------------- Mutta verot ovat korkeita. 0
I zdravstveno osiguranje je skupo. Ja -----svaku-t-- on ----e-. J_ s_____________ o_ k______ J- s-i-a-v-k-u-u- o- k-r-e-. ---------------------------- Ja sairasvakuutus on korkea. 0
Što želiš jednom postati? Mi--i s--ä h-lu-t --sk-s t-l-a? M____ s___ h_____ j_____ t_____ M-k-i s-n- h-l-a- j-s-u- t-l-a- ------------------------------- Miksi sinä haluat joskus tulla? 0
Želim biti inženjer. H---an tull- i-s-------si. H_____ t____ i____________ H-l-a- t-l-a i-s-n-ö-i-s-. -------------------------- Haluan tulla insinööriksi. 0
Želim studirati na sveučilištu. H-l-a--op------a-yl---i---ss-. H_____ o________ y____________ H-l-a- o-i-k-l-a y-i-p-s-o-s-. ------------------------------ Haluan opiskella yliopistossa. 0
Ja sam pripravnik. O--n -a-----te---a. O___ h_____________ O-e- h-r-o-t-e-i-a- ------------------- Olen harjoittelija. 0
Ne zarađujem puno. En---e-aa-pa---n. E_ t_____ p______ E- t-e-a- p-l-o-. ----------------- En tienaa paljon. 0
Odrađujem pripravnički staž u inozemstvu. Minu----on ---h-r-o--t----ulkoma-ll-. M______ o_ t_____________ u__________ M-n-l-a o- t-ö-a-j-i-t-l- u-k-m-i-l-. ------------------------------------- Minulla on työharjoittelu ulkomailla. 0
Ovo je moj šef. Tuo o- p-m-ni. T__ o_ p______ T-o o- p-m-n-. -------------- Tuo on pomoni. 0
Imam drage kolege. Min--la -- m---v-a t---a--rei-a. M______ o_ m______ t____________ M-n-l-a o- m-k-v-a t-ö-a-e-e-t-. -------------------------------- Minulla on mukavia työkavereita. 0
U podne uvijek idemo u kantinu. Lou--sai---n-kä-mme aina -u-kal--s-. L___________ k_____ a___ r__________ L-u-a-a-k-a- k-y-m- a-n- r-o-a-a-s-. ------------------------------------ Lounasaikaan käymme aina ruokalassa. 0
Tražim radno mjesto. Etsin---ö-aik-a-. E____ t__________ E-s-n t-ö-a-k-a-. ----------------- Etsin työpaikkaa. 0
Ja sam već godinu dana nezaposlen / -a. Ol-----lut ty---ö--nä--- v-o-e-. O___ o____ t_________ j_ v______ O-e- o-l-t t-ö-t-m-n- j- v-o-e-. -------------------------------- Olen ollut työttömänä jo vuoden. 0
U ovoj zemlji ima previše nezaposlenih. T---ä ---s---o- l-----mo-t- t-ö-öntä. T____ m_____ o_ l____ m____ t________ T-s-ä m-a-s- o- l-i-n m-n-a t-ö-ö-t-. ------------------------------------- Tässä maassa on liian monta työtöntä. 0

Pamćenju je potreban jezik

Većina ljudi se sjeća svog prvog dana u školi. Međutim, ne sjećaju se više onog što se desilo prije. Svoje prve godine života se gotovo uopće ne sjećamo. Zašto je to tako? Zašto se ne možemo sjetiti onog što smo proživjeli kao bebe? Razlog tomu leži u našem razvoju. Jezik i pamćenje razvijaju se otprilike u isto vrijeme. Kako bismo se nečega mogli sjetiti potreban nam je jezik. Odnosno, potrebne su nam riječi za ono što smo proživjeli. Znanstvenici su proveli različita ispitivanja s djecom. Pritom su došli do zanimljivog otkrića. Čim djeca nauče govoriti, zaborave sve što se desilo prije toga. Početak jezika je ujedno i početak pamćenja. Djeca nauče jako puno u svoje prve tri godine. Svakoga dana doživljavaju nove stvari. U tim godinama dolaze također do mnogo važnih otkrića. Pa ipak sve to nestane. Psiholozi taj fenomen nazivaju infantilnom amnezijom. Ostaju samo one stvari za koje djeca imaju naziv. Autobiografsko pamćenje pohranjuje osobna iskustva. Ono funkcionira kao dnevnik. U njemu se sprema sve što je važno za naš život. Na taj način autobiografsko pamćenje oblikuje naš identitet. No njegov razvitak ovisi o usvajanju materinjeg jezika. Svoje pamćenje možemo jedino aktivirati svojim jezikom. Naravno da stvari koje smo doživjeli kao dijete nikad potpuno ne nestanu. One su pohranjene negdje u našem mozgu. Samo ih se više ne možemo sjetiti... - Zaista šteta, zar ne?