Zbirka izraza

hr Pića   »   fi Juomia

12 [dvanaest]

Pića

Pića

12 [kaksitoista]

Juomia

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski finski igra Više
Ja pijem čaj. Mi-ä-j-on-teetä. M--- j--- t----- M-n- j-o- t-e-ä- ---------------- Minä juon teetä. 0
Ja pijem kavu. Mi-- juo--------. M--- j--- k------ M-n- j-o- k-h-i-. ----------------- Minä juon kahvia. 0
Ja pijem mineralnu vodu. M--ä-j-o- -ive-äi----tä. M--- j--- k------------- M-n- j-o- k-v-n-i-v-t-ä- ------------------------ Minä juon kivenäisvettä. 0
Piješ li čaj s limunom? J---k- -e-t- --tru--al-a? J----- t---- s----------- J-o-k- t-e-ä s-t-u-n-l-a- ------------------------- Juotko teetä sitruunalla? 0
Piješ li kavu sa šećerom? Ju--ko -ahv-------ril--? J----- k----- s--------- J-o-k- k-h-i- s-k-r-l-a- ------------------------ Juotko kahvia sokerilla? 0
Piješ li vodu s ledom? J----o ve-t--jä--l-? J----- v---- j------ J-o-k- v-t-ä j-i-l-? -------------------- Juotko vettä jäillä? 0
Ovdje je tulum. Tää-l- on--il-et. T----- o- b------ T-ä-l- o- b-l-e-. ----------------- Täällä on bileet. 0
Ljudi piju pjenušac. Ih----t -uov-t -uo--viin--. I------ j----- k----------- I-m-s-t j-o-a- k-o-u-i-n-ä- --------------------------- Ihmiset juovat kuohuviiniä. 0
Ljudi piju vino i pivo. I-mis----u---t vi-n-ä----o----a. I------ j----- v----- j- o------ I-m-s-t j-o-a- v-i-i- j- o-u-t-. -------------------------------- Ihmiset juovat viiniä ja olutta. 0
Piješ li alkohol? J---k- a----ol--? J----- a--------- J-o-k- a-k-h-l-a- ----------------- Juotko alkoholia? 0
Piješ li viski? Juo-k- -is-i-? J----- v------ J-o-k- v-s-i-? -------------- Juotko viskiä? 0
Piješ li kolu s rumom? J--t---k-la-------- -an-s-? J----- k---- r----- k------ J-o-k- k-l-a r-m-i- k-n-s-? --------------------------- Juotko kolaa rommin kanssa? 0
Ne volim pjenušac. E- pid- kuohu-iinistä. E- p--- k------------- E- p-d- k-o-u-i-n-s-ä- ---------------------- En pidä kuohuviinistä. 0
Ne volim vino. M-nä ---pid--vi-n----. M--- e- p--- v-------- M-n- e- p-d- v-i-i-t-. ---------------------- Minä en pidä viinistä. 0
Ne volim pivo. M-n---n pi-ä o----t-. M--- e- p--- o------- M-n- e- p-d- o-u-s-a- --------------------- Minä en pidä oluesta. 0
Beba voli mlijeko. Va----p-tä---ai-----. V---- p---- m-------- V-u-a p-t-ä m-i-o-t-. --------------------- Vauva pitää maidosta. 0
Dijete voli kakao i sok od jabuke. La-si--it-ä kaa----t- j--om-n-m-h----. L---- p---- k-------- j- o------------ L-p-i p-t-ä k-a-a-s-a j- o-e-a-e-u-t-. -------------------------------------- Lapsi pitää kaakaosta ja omenamehusta. 0
Gospođa voli sok od naranče i grejpa. N--ne--p-t---ap-e-siini-eh-s-a-ja--reippi---us-a. N----- p---- a---------------- j- g-------------- N-i-e- p-t-ä a-p-l-i-n-m-h-s-a j- g-e-p-i-e-u-t-. ------------------------------------------------- Nainen pitää appelsiinimehusta ja greippimehusta. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Znakovi kao jezik

Ljudi su razvili jezike kako bi se mogli sporazumijevati. Čak i gluhe osobe te osobe s oštećenjem sluha imaju vlastiti jezik. To je znakovni jezik, glavni jezik gluhih osoba. Sastoji se od kombiniranih znakova. Time je taj jezik vizualni jezik, dakle “vidljiv”. Dakle, je li znakovni jezik razumljiv na međunarodnoj razini? Nije, u znakovnom jeziku također postoje nacionalni jezici. Svaka zemlja ima vlastiti znakovni jezik. Na njega utječe kultura te zemlje. Budući da se jezik uvijek razvija iz kulture. To je također slučaj i kod jezika koji se ne izražavaju riječima. Međutim, postoji i međunarodni znakovni jezik. Njegovi znakovi su ipak nešto složeniji. Doduše, nacionalni znakovni jezici ipak nalikuju jedan drugom. Mnogo znakova je ikonasto. Orijentiraju se prema obliku stvari koje predstavljaju. Najrašireniji znakovni jezik je američki znakovni jezik (American Sign Language). Znakovni jezici priznati su kao punopravni jezici. Imaju vlastitu gramatiku. No, ona se razlikuje od gramatike govornih jezika. Stoga se znakovni jezik ne može prevoditi od riječi do riječi. Međutim, postoje tumači za znakovni jezik. Znakovnim jezikom se informacije prenose peralelno. To znači da se jednim jedinim znakom može izraziti cijela rečenica. U znakovnom jeziku također postoje dijalekti. Regionalne posebnosti imaju vlastite znakove. I svaki znakovni jezik ima vlastitu intonaciju. Za znakove također vrijedi: Naš naglasak otkriva naše porijeklo!
Dali si znao?
Estonski spada u ugro-finske jezike. Srodan je s finskim i madžarskim. Paralele s madžarskim su, međutim, dosta teško prepoznatljive. Mnogi smatraju da je estonski sličan letonskom ili litvanskom jeziku. To je potpuno pogrešno. Jer ova dva jezika spadaju u sasvim drugu porodicu jezika. Estonski ne poznaje gramatičke rodove. Ne pravi se razlika između ženskog i muškog roda. Zato postoji 14 različitih padeža. Pravopis estonskog nije puno težak. Orijentira se na izgovor. To, međutim, treba obvezno vježbati s materinskim govornikom estonskog jezika. Tko želi učiti estonski, treba disciplinu i malo strpljenja. Estonci ne pridaju kod stranaca veliku pažnju malim greškama… Raduju se svakome tko se interesira za njihov jezik!