Zbirka izraza

hr Pića   »   fi Juomia

12 [dvanaest]

Pića

Pića

12 [kaksitoista]

Juomia

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski finski igra Više
Ja pijem čaj. Mi-ä-ju-- -----. M___ j___ t_____ M-n- j-o- t-e-ä- ---------------- Minä juon teetä. 0
Ja pijem kavu. M--ä--u-n --h-i-. M___ j___ k______ M-n- j-o- k-h-i-. ----------------- Minä juon kahvia. 0
Ja pijem mineralnu vodu. Mi-- ju-n k-v--äi-ve---. M___ j___ k_____________ M-n- j-o- k-v-n-i-v-t-ä- ------------------------ Minä juon kivenäisvettä. 0
Piješ li čaj s limunom? Juo-----e--ä-sit--unalla? J_____ t____ s___________ J-o-k- t-e-ä s-t-u-n-l-a- ------------------------- Juotko teetä sitruunalla? 0
Piješ li kavu sa šećerom? Ju---o--a---- soker---a? J_____ k_____ s_________ J-o-k- k-h-i- s-k-r-l-a- ------------------------ Juotko kahvia sokerilla? 0
Piješ li vodu s ledom? Ju--k- ve-tä j--ll-? J_____ v____ j______ J-o-k- v-t-ä j-i-l-? -------------------- Juotko vettä jäillä? 0
Ovdje je tulum. T----ä--n -il-et. T_____ o_ b______ T-ä-l- o- b-l-e-. ----------------- Täällä on bileet. 0
Ljudi piju pjenušac. Ih---------v-t ----u--in-ä. I______ j_____ k___________ I-m-s-t j-o-a- k-o-u-i-n-ä- --------------------------- Ihmiset juovat kuohuviiniä. 0
Ljudi piju vino i pivo. Ih-i-et --o-a----i----ja---ut--. I______ j_____ v_____ j_ o______ I-m-s-t j-o-a- v-i-i- j- o-u-t-. -------------------------------- Ihmiset juovat viiniä ja olutta. 0
Piješ li alkohol? J--t-- alkoh-lia? J_____ a_________ J-o-k- a-k-h-l-a- ----------------- Juotko alkoholia? 0
Piješ li viski? J--t----is--ä? J_____ v______ J-o-k- v-s-i-? -------------- Juotko viskiä? 0
Piješ li kolu s rumom? Ju-t-- -o-a----m-i--k-nssa? J_____ k____ r_____ k______ J-o-k- k-l-a r-m-i- k-n-s-? --------------------------- Juotko kolaa rommin kanssa? 0
Ne volim pjenušac. E- pid---u--u-iin-stä. E_ p___ k_____________ E- p-d- k-o-u-i-n-s-ä- ---------------------- En pidä kuohuviinistä. 0
Ne volim vino. M--ä-en-p--- --i-----. M___ e_ p___ v________ M-n- e- p-d- v-i-i-t-. ---------------------- Minä en pidä viinistä. 0
Ne volim pivo. Mi-ä en p--- -l-e-ta. M___ e_ p___ o_______ M-n- e- p-d- o-u-s-a- --------------------- Minä en pidä oluesta. 0
Beba voli mlijeko. V--v- -it---m---osta. V____ p____ m________ V-u-a p-t-ä m-i-o-t-. --------------------- Vauva pitää maidosta. 0
Dijete voli kakao i sok od jabuke. Lap---p-t-ä k-aka-sta-j--o----m-hu-ta. L____ p____ k________ j_ o____________ L-p-i p-t-ä k-a-a-s-a j- o-e-a-e-u-t-. -------------------------------------- Lapsi pitää kaakaosta ja omenamehusta. 0
Gospođa voli sok od naranče i grejpa. Na---n---tä---pp---------hus-a j---r-i--im--ust-. N_____ p____ a________________ j_ g______________ N-i-e- p-t-ä a-p-l-i-n-m-h-s-a j- g-e-p-i-e-u-t-. ------------------------------------------------- Nainen pitää appelsiinimehusta ja greippimehusta. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + finski (1-100) MP3 finski (1-100)
Video nije pronađen!

Znakovi kao jezik

Ljudi su razvili jezike kako bi se mogli sporazumijevati. Čak i gluhe osobe te osobe s oštećenjem sluha imaju vlastiti jezik. To je znakovni jezik, glavni jezik gluhih osoba. Sastoji se od kombiniranih znakova. Time je taj jezik vizualni jezik, dakle “vidljiv”. Dakle, je li znakovni jezik razumljiv na međunarodnoj razini? Nije, u znakovnom jeziku također postoje nacionalni jezici. Svaka zemlja ima vlastiti znakovni jezik. Na njega utječe kultura te zemlje. Budući da se jezik uvijek razvija iz kulture. To je također slučaj i kod jezika koji se ne izražavaju riječima. Međutim, postoji i međunarodni znakovni jezik. Njegovi znakovi su ipak nešto složeniji. Doduše, nacionalni znakovni jezici ipak nalikuju jedan drugom. Mnogo znakova je ikonasto. Orijentiraju se prema obliku stvari koje predstavljaju. Najrašireniji znakovni jezik je američki znakovni jezik (American Sign Language). Znakovni jezici priznati su kao punopravni jezici. Imaju vlastitu gramatiku. No, ona se razlikuje od gramatike govornih jezika. Stoga se znakovni jezik ne može prevoditi od riječi do riječi. Međutim, postoje tumači za znakovni jezik. Znakovnim jezikom se informacije prenose peralelno. To znači da se jednim jedinim znakom može izraziti cijela rečenica. U znakovnom jeziku također postoje dijalekti. Regionalne posebnosti imaju vlastite znakove. I svaki znakovni jezik ima vlastitu intonaciju. Za znakove također vrijedi: Naš naglasak otkriva naše porijeklo!
Dali si znao?
Estonski spada u ugro-finske jezike. Srodan je s finskim i madžarskim. Paralele s madžarskim su, međutim, dosta teško prepoznatljive. Mnogi smatraju da je estonski sličan letonskom ili litvanskom jeziku. To je potpuno pogrešno. Jer ova dva jezika spadaju u sasvim drugu porodicu jezika. Estonski ne poznaje gramatičke rodove. Ne pravi se razlika između ženskog i muškog roda. Zato postoji 14 različitih padeža. Pravopis estonskog nije puno težak. Orijentira se na izgovor. To, međutim, treba obvezno vježbati s materinskim govornikom estonskog jezika. Tko želi učiti estonski, treba disciplinu i malo strpljenja. Estonci ne pridaju kod stranaca veliku pažnju malim greškama… Raduju se svakome tko se interesira za njihov jezik!