Zbirka izraza

hr U restoranu 1   »   ar ‫فى المطعم 1‬

29 [dvadeset i devet]

U restoranu 1

U restoranu 1

‫29 [تسعة وعشرون]‬

29 [tsieat waeashruna]

‫فى المطعم 1‬

[fa almatem 1]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski arapski igra Više
Da li je stol slobodan? ‫-ل-ه-ه-ال----ة ش-غ---‬ ‫-- ه-- ا------ ش------ ‫-ل ه-ه ا-ط-و-ة ش-غ-ة-‬ ----------------------- ‫هل هذه الطاولة شاغرة؟‬ 0
hl h---i- ----awi-at sh---ar-? h- h----- a--------- s-------- h- h-d-i- a-t-a-i-a- s-a-h-r-? ------------------------------ hl hadhih alttawilat shaghart?
Molim Vas, htio / htjela bih jelovnik. ‫-- -ض--،-ل---ة ال--ا-.‬ ‫-- ف---- ل---- ا------- ‫-ن ف-ل-، ل-ئ-ة ا-ط-ا-.- ------------------------ ‫من فضلك، لائحة الطعام.‬ 0
m--f-da-ak-- l--ih-----t--am-. m- f-------- l------ a-------- m- f-d-l-k-, l-y-h-t a-t-e-m-. ------------------------------ mn fidalaka, layihat altaeama.
Što možete preporučiti? ‫ب----نص--ي-‬ ‫--- ت------- ‫-م- ت-ص-ن-؟- ------------- ‫بما تنصحني؟‬ 0
b----tu--i-u-y? b--- t--------- b-m- t-n-i-u-y- --------------- bima tunsihuny?
Rado bih pivo. ‫أ-يد-ك---ً من-ا-ج-ة؟-‬ ‫---- ك---- م- ا------- ‫-ر-د ك-س-ً م- ا-ج-ة-.- ----------------------- ‫أريد كأساً من الجعة؟.‬ 0
a-i--k-sa-----n a--iea--. a--- k----- m-- a-------- a-i- k-s-a- m-n a-j-e-t-. ------------------------- arid kasaan min aljieat?.
Rado bih mineralnu vodu. ‫أريد--ي---م-دني--‬ ‫---- م--- م------- ‫-ر-د م-ا- م-د-ي-.- ------------------- ‫أريد مياه معدنية.‬ 0
a-id m--h m-e--i-t. a--- m--- m-------- a-i- m-a- m-e-n-a-. ------------------- arid miah muedniat.
Rado bih sok od naranče. ‫أر-- ع-ير -لبر-قال-‬ ‫---- ع--- ا--------- ‫-ر-د ع-ي- ا-ب-ت-ا-.- --------------------- ‫أريد عصير البرتقال.‬ 0
ar-- easir-a---rt-qal. a--- e---- a---------- a-i- e-s-r a-b-r-a-a-. ---------------------- arid easir alburtaqal.
Rado bih kavu. ‫------ن-ان---و-.‬ ‫---- ف---- ق----- ‫-ر-د ف-ج-ن ق-و-.- ------------------ ‫أريد فنجان قهوة.‬ 0
a-id fun-j-n q-h-a-a. a--- f------ q------- a-i- f-n-j-n q-h-a-a- --------------------- arid funajan qahwata.
Rado bih kavu s mlijekom. ‫-ر-- -ل-هو- مع-الحليب.‬ ‫---- ا----- م- ا------- ‫-ر-د ا-ق-و- م- ا-ح-ي-.- ------------------------ ‫أريد القهوة مع الحليب.‬ 0
ar-d --qahw-- m---al-a-----. a--- a------- m-- a--------- a-i- a-q-h-a- m-e a-h-l-y-a- ---------------------------- arid alqahwat mae alhaliyba.
Sa šećerom, molim. ‫-- ال------ن--ضلك.‬ ‫-- ا----- م- ف----- ‫-ع ا-س-ر- م- ف-ل-.- -------------------- ‫مع السكر، من فضلك.‬ 0
me-----k-ri- m-n fa--ak-. m- a-------- m-- f------- m- a-s-k-r-, m-n f-d-a-a- ------------------------- me alsikari, min fadlaka.
Htio / htjela bih čaj. ‫أر-د-ف-جان----.‬ ‫---- ف---- ش---- ‫-ر-د ف-ج-ن ش-ي-‬ ----------------- ‫أريد فنجان شاي.‬ 0
ar-d -a-a--a- --a--. a--- f------- s----- a-i- f-n-j-a- s-a-a- -------------------- arid fanajaan shaya.
Htio / htjela bih čaj sa limunom. ‫أ-يد --ش-- ----للي----‬ ‫---- ا---- م- ا-------- ‫-ر-د ا-ش-ي م- ا-ل-م-ن-‬ ------------------------ ‫أريد الشاي مع الليمون.‬ 0
ar-d---s-s--y--ae al---m-na. a--- a------- m-- a--------- a-i- a-s-s-a- m-e a-l-y-u-a- ---------------------------- arid alshshay mae allaymuna.
Htio / htjela bih čaj sa mlijekom. ‫-ريد---شا--مع-ا-ح-يب-‬ ‫---- ا---- م- ا------- ‫-ر-د ا-ش-ي م- ا-ح-ي-.- ----------------------- ‫أريد الشاي مع الحليب.‬ 0
ar--------h-y-mae ----l-b. a--- a------- m-- a------- a-i- a-s-s-a- m-e a-h-l-b- -------------------------- arid alshshay mae alhalib.
Imate li cigarete? ‫-لديكم --ا---‬ ‫------ س------ ‫-ل-ي-م س-ا-ر-‬ --------------- ‫ألديكم سجائر؟‬ 0
al---k-m -aj-yr-? a------- s------- a-u-i-u- s-j-y-a- ----------------- aludikum sajayra?
Imate li pepeljaru? ‫-ل---م-م-ف--؟‬ ‫------ م------ ‫-ل-ي-م م-ف-ة-‬ --------------- ‫ألديكم منفضة؟‬ 0
a-ud--k-- --n--a--t? a-------- m--------- a-u-a-k-m m-n-f-d-t- -------------------- aludaykum munafadat?
Imate li vatre? ‫-لديك--و--عة؟‬ ‫------ و------ ‫-ل-ي-م و-ا-ة-‬ --------------- ‫ألديكم ولاعة؟‬ 0
alu-i--m-walaeata? a------- w-------- a-u-i-u- w-l-e-t-? ------------------ aludikum walaeata?
Nedostaje mi vilica. ‫-ن-ص-----كة-‬ ‫------ ش----- ‫-ن-ص-ي ش-ك-.- -------------- ‫تنقصني شوكة.‬ 0
t--q--n--s-----t-. t------- s-------- t-a-u-n- s-a-k-t-. ------------------ tnaqusni shawkata.
Nedostaje mi nož. ‫ين-ص-ي-سك--.‬ ‫------ س----- ‫-ن-ص-ي س-ي-.- -------------- ‫ينقصني سكين.‬ 0
ynq-sni --ki-a. y------ s------ y-q-s-i s-k-n-. --------------- ynqusni sakina.
Nedostaje mi žlica. ‫ت---ني-ملع-ة-‬ ‫------ م------ ‫-ن-ص-ي م-ع-ة-‬ --------------- ‫تنقصني ملعقة.‬ 0
tn-q-sn--m--eaq---n. t------- m---------- t-a-u-n- m-l-a-a-a-. -------------------- tnaqusni muleaqatan.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Gramatika sprječava laži!

Svaki jezik ima posebna obilježja. Neki jezici posjeduju svojstva koja su jedinstvena u cijelom svijetu. U te jezike spada jezik trio. Trio je indijanski jezik u Južnoj Americi. Govori ga oko 2.000 ljudi u Brazilu i Surinamu. Posebnost jezika trio je gramatika. Budući da prisiljava govornika da uvijek govori istinu. Za to je zaslužan takozvani frustrativni nastavak. Taj nastavak se u jeziku trio dodaje glagolima. On ukazuje na stupanj istinitosti rečenice. Jednostavan primjer objašnjava kako to točno funkcionira. Uzmimo za primjer rečenicu Dijete je otišlo u školu. U triu govornik mora staviti određeni nastavak na glagol. Kroz nastavak može reći da li je vidio dijete. Također može kazati da li je isto saznao od drugih. Ili pak nastavkom može iskazati da zna da je to laž. Govornik se dakle mora obvezati na ono što kaže. Što znači da mora izraziti istinitost svoje izjave. Na taj način ne može ništa prešutjeti ili uljepšati. Ukoliko govornik ispusti nastavak, smatra ga se lašcem. Službeni jezik u Surinamu je nizozemski. Prijevodi s nizozemskog na trio su često problematični. Budući da je većina jezika puno manje precizna. Jezici govornicima omogućavaju dvosmislenost. Stoga tumači ne paze uvijek da se obvežu na ono što kažu. Komunikacija s govornicima tria je stoga teška. Možda bi frustrativ i u ostalim jezicima bio koristan!? Ne samo u političkom jeziku...
Dali si znao?
Makedonski je maternji jezik oko 2 milijuna ljudi. Spada u južnoslavenske jezike. Najviše je srodan s bugarskim. Govornici ova dva jezika mogu bez problema razgovarati jedni s drugima. U pisanom obliku ova dva jezika se više međusobno razlikuju. U Makedoniji je oduvijek živjelo puno različitih narodnosti. To se, naravno, odrazilo i na jezik zemlje. Na jezik je utjecalo puno drugih jezika. Susjedna Srbija je tijekom dugih godina ostavila posebno snažan pečat na makedonski jezik. Leksički fond sadrži puno pojmova iz ruskog, turskog i engleskog. Jedna tako velika jezička raznolikost ne postoji u puno zemalja. Zato je makedonskom trebalo dugo vremena da ga se prizna kao poseban jezik. I makedonska književnost je iz ovog razloga puno trpjela. U međuvremenu se makedonski etablirao kao standardni jezik. Pa je stoga važan dio makedonskog identiteta.