Zbirka izraza

hr U restoranu 2   »   et Restoranis 2

30 [trideset]

U restoranu 2

U restoranu 2

30 [kolmkümmend]

Restoranis 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski estonski igra Više
Sok od jabuke, molim. Üks ---a-ah-, -a--n. Ü__ õ________ p_____ Ü-s õ-n-m-h-, p-l-n- -------------------- Üks õunamahl, palun. 0
Limunadu, molim. Ü---l--o----, -al--. Ü__ l________ p_____ Ü-s l-m-n-a-, p-l-n- -------------------- Üks limonaad, palun. 0
Sok od rajčice, molim. Ü-s---ma--m-hl--pa---. Ü__ t__________ p_____ Ü-s t-m-t-m-h-, p-l-n- ---------------------- Üks tomatimahl, palun. 0
Ja bih rado čašu crnog vina. M--v-t--s me--el-i-k-aa-i--u-ast vei--. M_ v_____ m_______ k_____ p_____ v_____ M- v-t-k- m-e-e-d- k-a-s- p-n-s- v-i-i- --------------------------------------- Ma võtaks meeleldi klaasi punast veini. 0
Ja bih rado čašu bijelog vina. M- v--ak---e-leldi-k-aa-i -----t ve---. M_ v_____ m_______ k_____ v_____ v_____ M- v-t-k- m-e-e-d- k-a-s- v-l-e- v-i-i- --------------------------------------- Ma võtaks meeleldi klaasi valget veini. 0
Ja bih rado bocu pjenušca. M- v--aks-meele-di-k----i š---us-. M_ v_____ m_______ k_____ š_______ M- v-t-k- m-e-e-d- k-a-s- š-m-u-t- ---------------------------------- Ma võtaks meeleldi klaasi šampust. 0
Voliš li ribu? M--ldib -u--e-k-la? M______ s____ k____ M-e-d-b s-l-e k-l-? ------------------- Meeldib sulle kala? 0
Voliš li govedinu? Me--di--s---- ---mal--a? M______ s____ l_________ M-e-d-b s-l-e l-o-a-i-a- ------------------------ Meeldib sulle loomaliha? 0
Voliš li svinjetinu? M--l-ib s-lle-sea----? M______ s____ s_______ M-e-d-b s-l-e s-a-i-a- ---------------------- Meeldib sulle sealiha? 0
Htio / htjela bih nešto bez mesa. Ma-soov-ksi--mid-g- -l-- l---ta. M_ s________ m_____ i___ l______ M- s-o-i-s-n m-d-g- i-m- l-h-t-. -------------------------------- Ma sooviksin midagi ilma lihata. 0
Htio / htjela bih platu sa povrćem. Ma s--vi-si---öög--ilj-v-li---. M_ s________ k_________________ M- s-o-i-s-n k-ö-i-i-j-v-l-k-t- ------------------------------- Ma sooviksin köögiviljavalikut. 0
Htio / htjela bih nešto što ne traje dugo. Ma--o--i---- -idag-,-m--lega-ei--äh- ---a -ega. M_ s________ m______ m______ e_ l___ k___ a____ M- s-o-i-s-n m-d-g-, m-l-e-a e- l-h- k-u- a-g-. ----------------------------------------------- Ma sooviksin midagi, millega ei lähe kaua aega. 0
Želite li to s rižom? S-o---- -e-se-a-riisi-a? S______ t_ s___ r_______ S-o-i-e t- s-d- r-i-i-a- ------------------------ Soovite te seda riisiga? 0
Želite li to s tjesteninom? Soov-te-t--s--- ----l--e--? S______ t_ s___ n__________ S-o-i-e t- s-d- n-u-l-t-g-? --------------------------- Soovite te seda nuudlitega? 0
Želite li to s krumpirom? Soo-it- te se-- kar--li-eg-? S______ t_ s___ k___________ S-o-i-e t- s-d- k-r-u-i-e-a- ---------------------------- Soovite te seda kartulitega? 0
To mi nije ukusno. Se- -- -ai--e-mu-l-. S__ e_ m_____ m_____ S-e e- m-i-s- m-l-e- -------------------- See ei maitse mulle. 0
Jelo je hladno. Toit ---kü-m. T___ o_ k____ T-i- o- k-l-. ------------- Toit on külm. 0
To ja nisam naručio / naručila. Ma ei tel-i-u- se-a. M_ e_ t_______ s____ M- e- t-l-i-u- s-d-. -------------------- Ma ei tellinud seda. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + estonski (1-100) MP3 estonski (1-100)
Video nije pronađen!

Jezik i reklama

Reklame predstavljaju poseban oblik komunikacije. Njihov cilj je uspostaviti kontakt između proizvođača i potrošača. Kao i svaka vrsta komunikacije i ova ima dugu povijest. Gostione ili političari su se reklamirali još u antičko doba. Jezik reklamiranja upotrebljava posebne retoričke elemente. Zbog svog cilja on spada u planiranu komunikaciju. Mora probuditi našu pažnju; naši interesi se moraju pobuditi. No prije svega bismo trebali zaželjeti proizvod a potom ga kupiti. Jezik reklama je stoga većinom vrlo jednostavan. Koriste se jednostavni slogani i malo riječi. Na taj način bi se sadržaji trebali dobro urezati u našu memoriju. Određene vrste riječi poput pridjeva i superlativa se pojavljuju često. One opisuju proizvod posebno pogodnim i korisnim. Jezik oglašavanja je stoga većinom vrlo pozitivan. Zanimljivo je da na jezik oglašavanja uvijek utječe kultura. To znači da nam jezik oglašavanja govori mnogo o društvu. Danas u mnogim zemljama prevladavaju pojmovi poput ‘ljepotа’ i ‘mladost’. Riječi ‘budućnost’ i ‘sigurnost’ se također često pojavljuju. U zapadnom društvu se rado koristi engleski jezik. Engleski se smatra modernim i međunarodnim jezikom. Zato je podoban za opis tehničkih proizvoda. Elementi iz romantičnih jezika predstavljaju užitak i strast. Često se koriste kod prehrambenih namirnica i kozmetike. Korištenje dijalekta naglašava vrijednosti poput domovine i tradicije. Nazivi proizvoda su često neologizmi, dakle novonastale riječi. Većinom nemaju nikakvo značenje već samo ugodno zvuče. Međutim, neki nazivi proizvoda zaista mogu napraviti cijelu karijeru! Naziv usisavača je čak postao glagol – to hoover !
Dali si znao?
Nizozemski spada u skupinu zapadnogermanskih jezika. To znači da je srodan s njemačkim i engleskim. Nizozemski je materinski jezik za oko 25 milijuna ljudi. Većina njih živi u Nizozemskoj i Belgiji. Ali nizozemski se govori i u Indoneziji i Surinamu. Razlog tome je što je Nizozemska prije bila kolonijalna sila. Tako je nizozemski bio temelj za razne kreolske jezike. I južnoafrički afrikaans je nastao iz nizozemskog. To je najmlađi član germanske jezičke porodice. Za nizozemski su karakteristične mnoge riječi iz drugih jezika. Posebno snažan utjecaj je prije imao francuski. Često su preuzimane i riječi iz njemačkog. Već nekoliko desetljeća u ovaj jezik dolazi sve više engleskih riječi. Neki se zato plaše da će nizozemski u budućnosti potpuno nestati.