Zbirka izraza

Zanimanja » Tegevused

HR hrvatski
ET estonski

13 [trinaest]

Zanimanja

13 [kolmteist]

Tegevused

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:

hrvatski	estonski	igra Više
Što radi Marta?	Mid--Ma--h- te-b? M--- M----- t---- M-d- M-r-h- t-e-? ----------------- Mida Martha teeb? 0	Više jezika Kliknite na zastavu! Što radi Marta? Mida Martha teeb? EN Audio What does Martha do? DE Audio Was macht Martha? ES Audio ¿Qué hace Marta? FR Audio Que fait Marthe ? IT Audio Che cosa fa Martha? RU Audio Чем занимается Марта?
Marta radi u uredu.	T- --ö-ab b-ro--. T- t----- b------ T- t-ö-a- b-r-o-. ----------------- Ta töötab büroos. 0	Više jezika Kliknite na zastavu! Marta radi u uredu. Ta töötab büroos. EN Audio She works at an office. DE Audio Sie arbeitet im Büro. ES Audio Ella trabaja en una oficina. FR Audio Elle travaille dans un bureau. IT Audio Lavora in ufficio. RU Audio Она работает в офисе.
Ona radi na računalu.	T- t-ö-ab a--utiga. T- t----- a-------- T- t-ö-a- a-v-t-g-. ------------------- Ta töötab arvutiga. 0	Više jezika Kliknite na zastavu! Ona radi na računalu. Ta töötab arvutiga. EN Audio She works on the computer. DE Audio Sie arbeitet am Computer. ES Audio Ella trabaja con el ordenador. FR Audio Elle travaille sur un ordinateur. IT Audio Lavora al computer. RU Audio Она работает на компьютере.
Gdje je Marta?	K-- -n--a--h-? K-- o- M------ K-s o- M-r-h-? -------------- Kus on Martha? 0	Više jezika Kliknite na zastavu! Gdje je Marta? Kus on Martha? EN Audio Where is Martha? DE Audio Wo ist Martha? ES Audio ¿Dónde está Marta? FR Audio Où est Marthe ? IT Audio Dov’è Martha? RU Audio Где Марта?
U kinu.	K-no-. K----- K-n-s- ------ Kinos. 0	Više jezika Kliknite na zastavu! U kinu. Kinos. EN Audio At the cinema. DE Audio Im Kino. ES Audio En el cine. FR Audio Au cinéma. IT Audio Al cinema. RU Audio В кино.
Ona gleda film.	T--vaat----i-m-. T- v----- f----- T- v-a-a- f-l-i- ---------------- Ta vaatab filmi. 0	Više jezika Kliknite na zastavu! Ona gleda film. Ta vaatab filmi. EN Audio She is watching a film. DE Audio Sie schaut sich einen Film an. ES Audio Ella está viendo una película. FR Audio Elle regarde un film. IT Audio Guarda un film. RU Audio Она смотрит фильм.
Što radi Petar?	M-da Pet-r -e-b? M--- P---- t---- M-d- P-t-r t-e-? ---------------- Mida Peter teeb? 0	Više jezika Kliknite na zastavu! Što radi Petar? Mida Peter teeb? EN Audio What does Peter do? DE Audio Was macht Peter? ES Audio ¿Qué hace Pedro? FR Audio Que fait Pierre ? IT Audio Che cosa fa Peter? RU Audio Чем занимается Пётр?
On studira na sveučilištu.	Ta õ--b-üli--ol--. T- õ--- ü--------- T- õ-i- ü-i-o-l-s- ------------------ Ta õpib ülikoolis. 0	Više jezika Kliknite na zastavu! On studira na sveučilištu. Ta õpib ülikoolis. EN Audio He studies at the university. DE Audio Er studiert an der Universität. ES Audio Él estudia en la universidad. FR Audio Il étudie à l’université. IT Audio Studia all’università. RU Audio Он учится в университете.
On studira jezike.	Ta -pib-k--l-. T- õ--- k----- T- õ-i- k-e-i- -------------- Ta õpib keeli. 0	Više jezika Kliknite na zastavu! On studira jezike. Ta õpib keeli. EN Audio He studies languages. DE Audio Er studiert Sprachen. ES Audio Él estudia idiomas. FR Audio Il étudie les langues. IT Audio Studia lingue. RU Audio Он изучает языки.
Gdje je Petar?	K-s -n --t--? K-- o- P----- K-s o- P-t-r- ------------- Kus on Peter? 0	Više jezika Kliknite na zastavu! Gdje je Petar? Kus on Peter? EN Audio Where is Peter? DE Audio Wo ist Peter? ES Audio ¿Dónde está Pedro? FR Audio Où est Pierre ? IT Audio Dov’è Peter? RU Audio Где Пётр?
U kafiću.	K--vi-us. K-------- K-h-i-u-. --------- Kohvikus. 0	Više jezika Kliknite na zastavu! U kafiću. Kohvikus. EN Audio At the café. DE Audio Im Café. ES Audio En la cafetería. FR Audio Au café. IT Audio Al bar. RU Audio В кафе.
On pije kavu.	T---o-b k---i. T- j--- k----- T- j-o- k-h-i- -------------- Ta joob kohvi. 0	Više jezika Kliknite na zastavu! On pije kavu. Ta joob kohvi. EN Audio He is drinking coffee. DE Audio Er trinkt Kaffee. ES Audio Él está tomando café. FR Audio Il boit du café. IT Audio Beve un caffè. RU Audio Он пьёт кофе.
Kuda rado idu?	K-- n-d ---a --m-stav--? K-- n-- k--- a---------- K-s n-d k-i- a-m-s-a-a-? ------------------------ Kus nad käia armastavad? 0	Više jezika Kliknite na zastavu! Kuda rado idu? Kus nad käia armastavad? EN Audio Where do they like to go? DE Audio Wohin gehen sie gern? ES Audio ¿A dónde les gusta ir? FR Audio Où aiment-ils aller ? IT Audio Dove a loro piace andare? RU Audio Куда они любят ходить?
Na koncert.	K-n------d-l. K------------ K-n-s-r-i-e-. ------------- Kontsertidel. 0	Više jezika Kliknite na zastavu! Na koncert. Kontsertidel. EN Audio To a concert. DE Audio Ins Konzert. ES Audio A un concierto. FR Audio Au concert. IT Audio Al concerto. RU Audio На концерт.
Oni rado slušaju glazbu.	Na------av-d-m-ele--- m--s--at. N-- k------- m------- m-------- N-d k-u-a-a- m-e-e-d- m-u-i-a-. ------------------------------- Nad kuulavad meeleldi muusikat. 0	Više jezika Kliknite na zastavu! Oni rado slušaju glazbu. Nad kuulavad meeleldi muusikat. EN Audio They like to listen to music. DE Audio Sie hören gern Musik. ES Audio A ellos les gusta escuchar música. FR Audio Ils aiment écouter de la musique. IT Audio Gli piace ascoltare la musica. RU Audio Они любят слушать музыку.
Kuda oni ne idu rado?	K-s--a--k-ia ei --ma-t-? K-- n-- k--- e- a------- K-s n-d k-i- e- a-m-s-a- ------------------------ Kus nad käia ei armasta? 0	Više jezika Kliknite na zastavu! Kuda oni ne idu rado? Kus nad käia ei armasta? EN Audio Where do they not like to go? DE Audio Wohin gehen sie nicht gern? ES Audio ¿A dónde no les gusta ir? FR Audio Où n’aiment-ils pas aller ? IT Audio Dove non vanno volentieri? RU Audio Куда они не любят ходить?
U disko.	Dis---ee-is. D----------- D-s-o-e-g-s- ------------ Diskoteegis. 0	Više jezika Kliknite na zastavu! U disko. Diskoteegis. EN Audio To the disco. DE Audio In die Disco. ES Audio A la discoteca. FR Audio Dans les discothèques. IT Audio In discoteca. RU Audio На дискотеку.
Oni ne plešu rado.	N--le-ei-meeldi-ta--s-da. N---- e- m----- t-------- N-i-e e- m-e-d- t-n-s-d-. ------------------------- Neile ei meeldi tantsida. 0	Više jezika Kliknite na zastavu! Oni ne plešu rado. Neile ei meeldi tantsida. EN Audio They do not like to dance. DE Audio Sie tanzen nicht gern. ES Audio A ellos no les gusta bailar. FR Audio Ils n’aiment pas danser. IT Audio Non gli / a loro piace ballare. RU Audio Они не любят танцевать.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Kreolski jezici

Jeste li znali da se njemački jezik govori i na Južnom Pacifiku? Zaista je tako! U predjelima Papue Nove Gvineje i Australije govori se Unserdeutsch . To je kreolski jezik. Kreolski jezici nastaju u govornim situacijama. To se događa pri susretu više različitih jezika. Mnogi kreolski jezici su u međuvremenu skoro izumrli. Doduše, još uvijek 15 milijuna ljudi diljem svijeta govori jedan kreolski jezik. Kreolski jezici su uvijek materinji jezici. Kod pidžinskih jezika je situacija drugačija. Pidžinski jezici imaju jako pojednostavljene jezične oblike. Oni služe samo skroz jednostavnom sporazumijevanju. Većina kreolskih jezika nastala je za vrijeme kolonijalizma. Stoga se kreolski jezici često temelje na europskim jezicima. Jedna značajka kreolskih jezika je ograničen vokabular. Kreolski jezici također imaju vlastitu fonologiju. Gramatika kreolskih jezika je veoma pojednostavljena. Govornici jednostavno ignoriraju komplicirana pravila. Svaki kreolski jezik je važan dio nacionalnog identiteta. Stoga postoji jako puno književnosti na kreolskim jezicima. Kreolski jezici su posebno zanimljivi jezikoslovcima. To je stoga što su kreolski jezici pokazatelji nastanka i ponovnog izumiranja jezika. Tako se na temelju kreolskih jezika može proučavati razvoj jezika. Također dokazuju da se jezik može mijenjati i prilagođavati. Disciplina koja proučava kreolske jezike zove se kreolistika. Jedna od najpoznatijih rečenica na kreolskom jeziku potječe iz Jamajke. Proslavio ju je Bob Marley -- znate li je? Ona glasi: No woman, no cry! (=No, woman, don't cry!)

Dali si znao?
Finski je maternji jezik oko 5 milijuna ljudi. Spada u ugro-finske jezike. U uskom je srodstvu s estonskim, dok je s madžarskim u dalekom srodstvu. Kao uralski jezik puno se razlikuje od indogermanskih jezika. Primjer za to je aglutinirajuća jezična struktura. To znači da se gramatičke funkcije izražavaju slogovima koji se dodaju na osnovni oblik. Tako nastaju duge riječi koje su tako tipične za finski jezik. Još jedno obilježje finskog jezika su mnogi vokali. U finskoj gramatici postoji 15 različitih padeža. Kod naglaska je važno da se razlikuje između dugih i kratkih vokala. Pisani i govorni finski značajno se međusobno razlikuju. U drugim evropskim jezicima ovaj fenomen je manje izražen. Sve to čini finski ne baš jednostavnim jezikom… Svih pravila se, međutim, dosljedno pridržava. A ono što je lijepo u finskom je da je to apsolutno logičan jezik!