Zbirka izraza

hr U restoranu 2   »   bg В ресторанта 2

30 [trideset]

U restoranu 2

U restoranu 2

30 [трийсет]

30 [triyset]

В ресторанта 2

[V restoranta 2]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski bugarski igra Više
Sok od jabuke, molim. Е-----б---ов с-к,-м---. Е--- я------ с--- м---- Е-и- я-ъ-к-в с-к- м-л-. ----------------------- Един ябълков сок, моля. 0
Ed-- yab-lko---o-- mo-ya. E--- y------- s--- m----- E-i- y-b-l-o- s-k- m-l-a- ------------------------- Edin yabylkov sok, molya.
Limunadu, molim. Е-----и---а-----о-я. Е--- л-------- м---- Е-н- л-м-н-д-, м-л-. -------------------- Една лимонада, моля. 0
Edn--------d-,---l-a. E--- l-------- m----- E-n- l-m-n-d-, m-l-a- --------------------- Edna limonada, molya.
Sok od rajčice, molim. Е-ин-------- --к, -о-я. Е--- д------ с--- м---- Е-и- д-м-т-н с-к- м-л-. ----------------------- Един доматен сок, моля. 0
E-in-do-a--- so-, ---y-. E--- d------ s--- m----- E-i- d-m-t-n s-k- m-l-a- ------------------------ Edin domaten sok, molya.
Ja bih rado čašu crnog vina. Б---ис--л----с-ал---а-а---р-е-о---но. Б-- и---- / и----- ч--- ч------ в---- Б-х и-к-л / и-к-л- ч-ш- ч-р-е-о в-н-. ------------------------------------- Бих искал / искала чаша червено вино. 0
B-k- ---a--/ --ka-a---a----c--r------in-. B--- i---- / i----- c----- c------- v---- B-k- i-k-l / i-k-l- c-a-h- c-e-v-n- v-n-. ----------------------------------------- Bikh iskal / iskala chasha cherveno vino.
Ja bih rado čašu bijelog vina. Б-х -с----/-искал--ч-ша бя-- -ин-. Б-- и---- / и----- ч--- б--- в---- Б-х и-к-л / и-к-л- ч-ш- б-л- в-н-. ---------------------------------- Бих искал / искала чаша бяло вино. 0
Bik- i-kal---is-a---cha-ha by-lo vin-. B--- i---- / i----- c----- b---- v---- B-k- i-k-l / i-k-l- c-a-h- b-a-o v-n-. -------------------------------------- Bikh iskal / iskala chasha byalo vino.
Ja bih rado bocu pjenušca. Б-х -ск-------кал---аш- -у--лка -а---нс-о. Б-- и---- / и----- ч--- б------ ш--------- Б-х и-к-л / и-к-л- ч-ш- б-т-л-а ш-м-а-с-о- ------------------------------------------ Бих искал / искала чаша бутилка шампанско. 0
Bi---i---- / -s-ala c--sh- -u---ka-s--mpans-o. B--- i---- / i----- c----- b------ s---------- B-k- i-k-l / i-k-l- c-a-h- b-t-l-a s-a-p-n-k-. ---------------------------------------------- Bikh iskal / iskala chasha butilka shampansko.
Voliš li ribu? Об-ча-----риб-? О----- л- р---- О-и-а- л- р-б-? --------------- Обичаш ли риба? 0
Ob-c-a---li -ib-? O------- l- r---- O-i-h-s- l- r-b-? ----------------- Obichash li riba?
Voliš li govedinu? Об---- л--гов---о-м-с-? О----- л- г------ м---- О-и-а- л- г-в-ж-о м-с-? ----------------------- Обичаш ли говеждо месо? 0
O--c-a-h li---v---d- ----? O------- l- g------- m---- O-i-h-s- l- g-v-z-d- m-s-? -------------------------- Obichash li govezhdo meso?
Voliš li svinjetinu? О---аш -и--винско-м-с-? О----- л- с------ м---- О-и-а- л- с-и-с-о м-с-? ----------------------- Обичаш ли свинско месо? 0
O--ch----li-s--nsko m-s-? O------- l- s------ m---- O-i-h-s- l- s-i-s-o m-s-? ------------------------- Obichash li svinsko meso?
Htio / htjela bih nešto bez mesa. Б-- --к-л - и---л---ещо б-- м-с-. Б-- и---- / и----- н--- б-- м---- Б-х и-к-л / и-к-л- н-щ- б-з м-с-. --------------------------------- Бих искал / искала нещо без месо. 0
Bikh-i-ka--/---ka---n--hc-o b----es-. B--- i---- / i----- n------ b-- m---- B-k- i-k-l / i-k-l- n-s-c-o b-z m-s-. ------------------------------------- Bikh iskal / iskala neshcho bez meso.
Htio / htjela bih platu sa povrćem. Б-- --к-л / и--ал---лато-съ--зел-н----. Б-- и---- / и----- п---- с-- з--------- Б-х и-к-л / и-к-л- п-а-о с-с з-л-н-у-и- --------------------------------------- Бих искал / искала плато със зеленчуци. 0
B--h-iskal /---ka-a-pl-t- sy--zele-c--ts-. B--- i---- / i----- p---- s-- z----------- B-k- i-k-l / i-k-l- p-a-o s-s z-l-n-h-t-i- ------------------------------------------ Bikh iskal / iskala plato sys zelenchutsi.
Htio / htjela bih nešto što ne traje dugo. Б-- и-к-- - ------ --щ-,-к-ето с--пр-----я -ъ-зо. Б-- и---- / и----- н---- к---- с- п------- б----- Б-х и-к-л / и-к-л- н-щ-, к-е-о с- п-и-о-в- б-р-о- ------------------------------------------------- Бих искал / искала нещо, което се приготвя бързо. 0
B-kh -ska- - isk--a ne-h-ho- k--to-se prig----a----zo. B--- i---- / i----- n------- k---- s- p-------- b----- B-k- i-k-l / i-k-l- n-s-c-o- k-e-o s- p-i-o-v-a b-r-o- ------------------------------------------------------ Bikh iskal / iskala neshcho, koeto se prigotvya byrzo.
Želite li to s rižom? Же-а--е-л- т--а-с---из? Ж------ л- т--- с о---- Ж-л-е-е л- т-в- с о-и-? ----------------------- Желаете ли това с ориз? 0
Z--l-et--l--t--a-s ----? Z------- l- t--- s o---- Z-e-a-t- l- t-v- s o-i-? ------------------------ Zhelaete li tova s oriz?
Želite li to s tjesteninom? Жел-е---л- тов- - паста? Ж------ л- т--- с п----- Ж-л-е-е л- т-в- с п-с-а- ------------------------ Желаете ли това с паста? 0
Zhe-aete--i--ov- - ---ta? Z------- l- t--- s p----- Z-e-a-t- l- t-v- s p-s-a- ------------------------- Zhelaete li tova s pasta?
Želite li to s krumpirom? Желаете ли-т--а с -арто-и? Ж------ л- т--- с к------- Ж-л-е-е л- т-в- с к-р-о-и- -------------------------- Желаете ли това с картофи? 0
Z--l-----l- tova-s --r-of-? Z------- l- t--- s k------- Z-e-a-t- l- t-v- s k-r-o-i- --------------------------- Zhelaete li tova s kartofi?
To mi nije ukusno. То-а -- е-в---но. Т--- н- е в------ Т-в- н- е в-у-н-. ----------------- Това не е вкусно. 0
T-va -e ---vk--no. T--- n- y- v------ T-v- n- y- v-u-n-. ------------------ Tova ne ye vkusno.
Jelo je hladno. Хра------ --у-ен-. Х------ е с------- Х-а-а-а е с-у-е-а- ------------------ Храната е студена. 0
K-ran--a--------en-. K------- y- s------- K-r-n-t- y- s-u-e-a- -------------------- Khranata ye studena.
To ja nisam naručio / naručila. Н---ъм---р-ч-а- --п--ъ-вал--то--. Н- с-- п------- / п-------- т---- Н- с-м п-р-ч-а- / п-р-ч-а-а т-в-. --------------------------------- Не съм поръчвал / поръчвала това. 0
N- -ym --r-c---l /-pory-h-a-- to--. N- s-- p-------- / p--------- t---- N- s-m p-r-c-v-l / p-r-c-v-l- t-v-. ----------------------------------- Ne sym porychval / porychvala tova.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Jezik i reklama

Reklame predstavljaju poseban oblik komunikacije. Njihov cilj je uspostaviti kontakt između proizvođača i potrošača. Kao i svaka vrsta komunikacije i ova ima dugu povijest. Gostione ili političari su se reklamirali još u antičko doba. Jezik reklamiranja upotrebljava posebne retoričke elemente. Zbog svog cilja on spada u planiranu komunikaciju. Mora probuditi našu pažnju; naši interesi se moraju pobuditi. No prije svega bismo trebali zaželjeti proizvod a potom ga kupiti. Jezik reklama je stoga većinom vrlo jednostavan. Koriste se jednostavni slogani i malo riječi. Na taj način bi se sadržaji trebali dobro urezati u našu memoriju. Određene vrste riječi poput pridjeva i superlativa se pojavljuju često. One opisuju proizvod posebno pogodnim i korisnim. Jezik oglašavanja je stoga većinom vrlo pozitivan. Zanimljivo je da na jezik oglašavanja uvijek utječe kultura. To znači da nam jezik oglašavanja govori mnogo o društvu. Danas u mnogim zemljama prevladavaju pojmovi poput ‘ljepotа’ i ‘mladost’. Riječi ‘budućnost’ i ‘sigurnost’ se također često pojavljuju. U zapadnom društvu se rado koristi engleski jezik. Engleski se smatra modernim i međunarodnim jezikom. Zato je podoban za opis tehničkih proizvoda. Elementi iz romantičnih jezika predstavljaju užitak i strast. Često se koriste kod prehrambenih namirnica i kozmetike. Korištenje dijalekta naglašava vrijednosti poput domovine i tradicije. Nazivi proizvoda su često neologizmi, dakle novonastale riječi. Većinom nemaju nikakvo značenje već samo ugodno zvuče. Međutim, neki nazivi proizvoda zaista mogu napraviti cijelu karijeru! Naziv usisavača je čak postao glagol – to hoover !
Dali si znao?
Nizozemski spada u skupinu zapadnogermanskih jezika. To znači da je srodan s njemačkim i engleskim. Nizozemski je materinski jezik za oko 25 milijuna ljudi. Većina njih živi u Nizozemskoj i Belgiji. Ali nizozemski se govori i u Indoneziji i Surinamu. Razlog tome je što je Nizozemska prije bila kolonijalna sila. Tako je nizozemski bio temelj za razne kreolske jezike. I južnoafrički afrikaans je nastao iz nizozemskog. To je najmlađi član germanske jezičke porodice. Za nizozemski su karakteristične mnoge riječi iz drugih jezika. Posebno snažan utjecaj je prije imao francuski. Često su preuzimane i riječi iz njemačkog. Već nekoliko desetljeća u ovaj jezik dolazi sve više engleskih riječi. Neki se zato plaše da će nizozemski u budućnosti potpuno nestati.