Zbirka izraza

hr U restoranu 2   »   sr У ресторану 2

30 [trideset]

U restoranu 2

U restoranu 2

30 [тридесет]

30 [trideset]

У ресторану 2

[U restoranu 2]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski srpski igra Više
Sok od jabuke, molim. C-к-од--абу--,-мо-и-. Cок од јабуке, молим. C-к о- ј-б-к-, м-л-м- --------------------- Cок од јабуке, молим. 0
Cok od jab-k-, mo--m. Cok od jabuke, molim. C-k o- j-b-k-, m-l-m- --------------------- Cok od jabuke, molim.
Limunadu, molim. Ли---ад-,---ли-. Лимунаду, молим. Л-м-н-д-, м-л-м- ---------------- Лимунаду, молим. 0
L--u-ad-- --lim. Limunadu, molim. L-m-n-d-, m-l-m- ---------------- Limunadu, molim.
Sok od rajčice, molim. Со- о---а-адај--, м-лим. Сок од парадајза, молим. С-к о- п-р-д-ј-а- м-л-м- ------------------------ Сок од парадајза, молим. 0
S-k -d ---ad----, m---m. Sok od paradajza, molim. S-k o- p-r-d-j-a- m-l-m- ------------------------ Sok od paradajza, molim.
Ja bih rado čašu crnog vina. Ја--и- -адо--а-у црв--ог--ин-. Ја бих радо чашу црвеног вина. Ј- б-х р-д- ч-ш- ц-в-н-г в-н-. ------------------------------ Ја бих радо чашу црвеног вина. 0
J--b---r--o ča---cr--n-g--in-. Ja bih rado čašu crvenog vina. J- b-h r-d- č-š- c-v-n-g v-n-. ------------------------------ Ja bih rado čašu crvenog vina.
Ja bih rado čašu bijelog vina. Ј- б---ра-о ч--у бе--г-ви-а. Ја бих радо чашу белог вина. Ј- б-х р-д- ч-ш- б-л-г в-н-. ---------------------------- Ја бих радо чашу белог вина. 0
Ja b-h--ad---a-- b-l-g ----. Ja bih rado čašu belog vina. J- b-h r-d- č-š- b-l-g v-n-. ---------------------------- Ja bih rado čašu belog vina.
Ja bih rado bocu pjenušca. Ја--и--р--о-ф-аш--ш--па---. Ја бих радо флашу шампањца. Ј- б-х р-д- ф-а-у ш-м-а-ц-. --------------------------- Ја бих радо флашу шампањца. 0
J---i- ra-- flašu -ampa-jc-. Ja bih rado flašu šampanjca. J- b-h r-d- f-a-u š-m-a-j-a- ---------------------------- Ja bih rado flašu šampanjca.
Voliš li ribu? В---ш-ли---бу? Волиш ли рибу? В-л-ш л- р-б-? -------------- Волиш ли рибу? 0
V-l-- li -ib-? Voliš li ribu? V-l-š l- r-b-? -------------- Voliš li ribu?
Voliš li govedinu? В--и- л- говед---? Волиш ли говедину? В-л-ш л- г-в-д-н-? ------------------ Волиш ли говедину? 0
Vol-š ---g---din-? Voliš li govedinu? V-l-š l- g-v-d-n-? ------------------ Voliš li govedinu?
Voliš li svinjetinu? Во--ш л------етин-? Волиш ли свињетину? В-л-ш л- с-и-е-и-у- ------------------- Волиш ли свињетину? 0
Vol-š l--svin--tinu? Voliš li svinjetinu? V-l-š l- s-i-j-t-n-? -------------------- Voliš li svinjetinu?
Htio / htjela bih nešto bez mesa. Хте--/ -тела б---н--то -е--м--а. Хтео / хтела бих нешто без меса. Х-е- / х-е-а б-х н-ш-о б-з м-с-. -------------------------------- Хтео / хтела бих нешто без меса. 0
H-e----h--l---ih------ --- me--. Hteo / htela bih nešto bez mesa. H-e- / h-e-a b-h n-š-o b-z m-s-. -------------------------------- Hteo / htela bih nešto bez mesa.
Htio / htjela bih platu sa povrćem. Х--о-- хте-а --х-плат- са пов-ћ--. Хтео / хтела бих плату са поврћем. Х-е- / х-е-а б-х п-а-у с- п-в-ћ-м- ---------------------------------- Хтео / хтела бих плату са поврћем. 0
H-e- / ----- -ih-pl--- -a-p--r---m. Hteo / htela bih platu sa povrc-em. H-e- / h-e-a b-h p-a-u s- p-v-c-e-. ----------------------------------- Hteo / htela bih platu sa povrćem.
Htio / htjela bih nešto što ne traje dugo. Х--о-- хте-а---х --што ш-- -е--ра----уго. Хтео / хтела бих нешто што не траје дуго. Х-е- / х-е-а б-х н-ш-о ш-о н- т-а-е д-г-. ----------------------------------------- Хтео / хтела бих нешто што не траје дуго. 0
H-e--/-hte-a--i----š---š-- -- tr--e-d-go. Hteo / htela bih nešto što ne traje dugo. H-e- / h-e-a b-h n-š-o š-o n- t-a-e d-g-. ----------------------------------------- Hteo / htela bih nešto što ne traje dugo.
Želite li to s rižom? Жел-т- -- т- с--ир-н-e-? Желите ли то с пиринчeм? Ж-л-т- л- т- с п-р-н-e-? ------------------------ Желите ли то с пиринчeм? 0
Ž---t---- to-s-pi-in---? Želite li to s pirinčem? Ž-l-t- l- t- s p-r-n-e-? ------------------------ Želite li to s pirinčem?
Želite li to s tjesteninom? Ж--и---ли т- - ре--н-има? Желите ли то с резанцима? Ж-л-т- л- т- с р-з-н-и-а- ------------------------- Желите ли то с резанцима? 0
Že-i----i -o----e-anc-ma? Želite li to s rezancima? Ž-l-t- l- t- s r-z-n-i-a- ------------------------- Želite li to s rezancima?
Želite li to s krumpirom? Ж-л-те -и -- с -----и---? Желите ли то с кромпиром? Ж-л-т- л- т- с к-о-п-р-м- ------------------------- Желите ли то с кромпиром? 0
Ž-l--e-l- -o-s-krompi-o-? Želite li to s krompirom? Ž-l-t- l- t- s k-o-p-r-m- ------------------------- Želite li to s krompirom?
To mi nije ukusno. Т---- ни-е-укусн-. То ми није укусно. Т- м- н-ј- у-у-н-. ------------------ То ми није укусно. 0
To--i ---e u-usn-. To mi nije ukusno. T- m- n-j- u-u-n-. ------------------ To mi nije ukusno.
Jelo je hladno. Је----е--ла-но. Јело је хладно. Ј-л- ј- х-а-н-. --------------- Јело је хладно. 0
J-lo-je ---dn-. Jelo je hladno. J-l- j- h-a-n-. --------------- Jelo je hladno.
To ja nisam naručio / naručila. То j- ни-а- н-р-ч-о / ------ла. То ja нисам наручио / наручила. Т- j- н-с-м н-р-ч-о / н-р-ч-л-. ------------------------------- То ja нисам наручио / наручила. 0
To--a-n-s-- naruč---/-nar---l-. To ja nisam naručio / naručila. T- j- n-s-m n-r-č-o / n-r-č-l-. ------------------------------- To ja nisam naručio / naručila.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Jezik i reklama

Reklame predstavljaju poseban oblik komunikacije. Njihov cilj je uspostaviti kontakt između proizvođača i potrošača. Kao i svaka vrsta komunikacije i ova ima dugu povijest. Gostione ili političari su se reklamirali još u antičko doba. Jezik reklamiranja upotrebljava posebne retoričke elemente. Zbog svog cilja on spada u planiranu komunikaciju. Mora probuditi našu pažnju; naši interesi se moraju pobuditi. No prije svega bismo trebali zaželjeti proizvod a potom ga kupiti. Jezik reklama je stoga većinom vrlo jednostavan. Koriste se jednostavni slogani i malo riječi. Na taj način bi se sadržaji trebali dobro urezati u našu memoriju. Određene vrste riječi poput pridjeva i superlativa se pojavljuju često. One opisuju proizvod posebno pogodnim i korisnim. Jezik oglašavanja je stoga većinom vrlo pozitivan. Zanimljivo je da na jezik oglašavanja uvijek utječe kultura. To znači da nam jezik oglašavanja govori mnogo o društvu. Danas u mnogim zemljama prevladavaju pojmovi poput ‘ljepotа’ i ‘mladost’. Riječi ‘budućnost’ i ‘sigurnost’ se također često pojavljuju. U zapadnom društvu se rado koristi engleski jezik. Engleski se smatra modernim i međunarodnim jezikom. Zato je podoban za opis tehničkih proizvoda. Elementi iz romantičnih jezika predstavljaju užitak i strast. Često se koriste kod prehrambenih namirnica i kozmetike. Korištenje dijalekta naglašava vrijednosti poput domovine i tradicije. Nazivi proizvoda su često neologizmi, dakle novonastale riječi. Većinom nemaju nikakvo značenje već samo ugodno zvuče. Međutim, neki nazivi proizvoda zaista mogu napraviti cijelu karijeru! Naziv usisavača je čak postao glagol – to hoover !
Dali si znao?
Nizozemski spada u skupinu zapadnogermanskih jezika. To znači da je srodan s njemačkim i engleskim. Nizozemski je materinski jezik za oko 25 milijuna ljudi. Većina njih živi u Nizozemskoj i Belgiji. Ali nizozemski se govori i u Indoneziji i Surinamu. Razlog tome je što je Nizozemska prije bila kolonijalna sila. Tako je nizozemski bio temelj za razne kreolske jezike. I južnoafrički afrikaans je nastao iz nizozemskog. To je najmlađi član germanske jezičke porodice. Za nizozemski su karakteristične mnoge riječi iz drugih jezika. Posebno snažan utjecaj je prije imao francuski. Često su preuzimane i riječi iz njemačkog. Već nekoliko desetljeća u ovaj jezik dolazi sve više engleskih riječi. Neki se zato plaše da će nizozemski u budućnosti potpuno nestati.