Zbirka izraza

hr Veznici 4   »   et Sidesõnad 4

97 [devedeset i sedam]

Veznici 4

Veznici 4

97 [üheksakümmend seitse]

Sidesõnad 4

Možete kliknuti na svaku prazninu da vidite tekst ili:   
hrvatski estonski igra Više
Iako je televizor bio uključen, on je zaspao. Ta j-- m------ k---- t------ t-----. Ta jäi magama, kuigi telekas töötas. 0
Iako je već bilo kasno, on je još ostao. Ta j-- v---- k---- j--- o-- h----. Ta jäi veel, kuigi juba oli hilja. 0
Iako smo se dogovorili, on nije došao. Ta e- t------ k---- m- l-------- k-------- k----. Ta ei tulnud, kuigi me leppisime kohtumise kokku. 0
Televizor je bio uključen. Usprkos tome on je zaspao. Te----- t-----. S------ v-------- j-- t- m-----. Telekas töötas. Sellele vaatamata jäi ta magama. 0
Bilo je kasno. Usprkos tome on je još ostao. Ol- j--- h----. S------ v-------- j-- t- v---. Oli juba hilja. Sellele vaatamata jäi ta veel. 0
Dogovorili smo se. Usprkos tome on nije došao. Me l-------- k-------- k----. S------ v-------- t- e- t-----. Me leppisime kohtumise kokku. Sellele vaatamata ta ei tulnud. 0
Iako nema vozačku dozvolu, on vozi auto. Eh--- t-- e- o-- j-------- s----- t- a-----. Ehkki tal ei ole juhiluba, sõidab ta autoga. 0
Iako je cesta skliska, on vozi brzo. Eh--- t---- o- l---- s----- t- k-------. Ehkki tänav on libe, sõidab ta kiiresti. 0
Iako je pijan, on vozi bicikl. Eh--- t- o- p------ s----- t- r------. Ehkki ta on purjus, sõidab ta rattaga. 0
On nema vozačku dozvolu. Usprkos tome on vozi auto. Ta- e- o-- j-------. S------ v-------- s----- t- a-----. Tal ei ole juhiluba. Sellele vaatamata sõidab ta autoga. 0
Cesta je skliska. Usprkos tome on vozi tako brzo. Tä--- o- l---. S------ v-------- s----- t- n-- k-------. Tänav on libe. Sellele vaatamata sõidab ta nii kiiresti. 0
On je pijan. Usprkos tome on vozi bicikl. Ta o- p-----. S------ v-------- s----- t- r------. Ta on purjus. Sellele vaatamata sõidab ta rattaga. 0
Iako je studirala, ona ne nalazi radno mjesto. Ta e- l--- t-------- k---- t- o- õ------. Ta ei leia töökohta, kuigi ta on õppinud. 0
Iako ima bolove, ona ne ide kod liječnika. Ta e- l--- a---- j------ k---- t-- o- v----. Ta ei lähe arsti juurde, kuigi tal on valud. 0
Iako nema novaca, ona kupuje auto. Ta o---- a---- k---- t-- e- o-- r---. Ta ostab auto, kuigi tal ei ole raha. 0
Ona je studirala. Usprkos tome ona ne nalazi nikakvo radno mjesto. Ta o- õ------. S------ v-------- e- l--- t- t-------. Ta on õppinud. Sellele vaatamata ei leia ta töökohta. 0
Ona ima bolove. Usprkos tome ona ne ide kod liječnika. Ta- o- v----. S------ v-------- e- l--- t- a---- j-----. Tal on valud. Sellele vaatamata ei lähe ta arsti juurde. 0
Ona nema novaca. Usprkos tome ona kupuje auto. Ta- e- o-- r---. S------ v-------- o---- t- a---. Tal ei ole raha. Sellele vaatamata ostab ta auto. 0

Mladi ljudi uče drugačije od starih

Djeca uče jezik relativno brzo. Kod odraslih to obično traje duže. Međutim, djeca ne uče bolje od odraslih. Jednostavno uče drugačije. Mozak jako puno radi kod učenja jezika. Mora učiti nekoliko stvari paralelno. Prilikom učenja jezika nije dovoljno samo razmišljati o njemu. Mora se naučiti izgovor novih riječi. Zbog toga govorni organi uče nove pokrete. Mozak također mora naučiti reagirati na nove situacije. Sporazumijevati se na stranom jeziku je izazov. Odrasli pak u svakoj životnoj dobi jezik uče na drugačiji način. S 20 ili 30 godina ljudi još uvijek imaju rutinu u učenju. Škola ili studij nisu bili tako davno. Stoga je mozak dobro istreniran. Zato strane jezike mogu učiti na vrlo visokoj razini. Ljudi u starosti od 40 do 50 godina su već mnogo naučili. Njihov mozak profitira od iskustva. Nove sadržaje može dobro kombinirati sa starim znanjem. U toj dobi najbolje uči stvari koje već poznaje. To su, na primjer, jezici koji nalikuju ranije naučenim jezicima. Sa 60 ili 70 godina ljudi imaju najviše vremena. Mogu često vježbati. A to je kod jezika jako bitno. Stariji ljudi naročito dobro uče strana pisma. U svakoj životnoj dobi se može uspješno učiti. Mozak nakon puberteta još uvijek razvija nove moždane stanice. I to radi vrlo rado...