Zbirka izraza

hr U banci   »   fa ‫در بانک‬

60 [šezdeset]

U banci

U banci

‫60 [شصت]‬

60 [shast]

‫در بانک‬

[dar bânk]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski perzijski igra Više
Želim otvoriti račun. ‫--‌---هم -سا- -از کن--‬ ‫-------- ح--- ب-- ک---- ‫-ی-خ-ا-م ح-ا- ب-ز ک-م-‬ ------------------------ ‫می‌خواهم حساب باز کنم.‬ 0
m-----khâ-am -e---esâ--bâz------. m-- m------- y-- h---- b-- k----- m-n m-k-â-a- y-k h-s-b b-z k-n-m- --------------------------------- man mikhâham yek hesâb bâz konam.
Tu je moja putovnica. ‫ای- -ا-پ----من --ت.‬ ‫--- پ------ م- ا---- ‫-ی- پ-س-و-ت م- ا-ت-‬ --------------------- ‫این پاسپورت من است.‬ 0
in ---p--t--m---as-. i- p------- m-- a--- i- p-s-o-t- m-n a-t- -------------------- in pâsporte man ast.
A ovdje je moja adresa. ‫و--ی--آد-س--ن--ست.‬ ‫- ا-- آ--- م- ا---- ‫- ا-ن آ-ر- م- ا-ت-‬ -------------------- ‫و این آدرس من است.‬ 0
v- in-âd--s- ma--a-t. v- i- â----- m-- a--- v- i- â-r-s- m-n a-t- --------------------- va in âdrese man ast.
Želim uplatiti novac na moj račun. ‫-ی‌-واهم---ل -ه---اب- واریز--ن-.‬ ‫-------- پ-- ب- ح---- و---- ک---- ‫-ی-خ-ا-م پ-ل ب- ح-ا-م و-ر-ز ک-م-‬ ---------------------------------- ‫می‌خواهم پول به حسابم واریز کنم.‬ 0
m-n-m-khâham -----be -e-âb---v---z ko-a-. m-- m------- p--- b- h------ v---- k----- m-n m-k-â-a- p-o- b- h-s-b-m v-r-z k-n-m- ----------------------------------------- man mikhâham pool be hesâbam vâriz konam.
Želim podići novac sa svojeg računa. ‫م-‌--اه--ا- ح-ا-م پ-- --داشت ----‬ ‫-------- ا- ح---- پ-- ب----- ک---- ‫-ی-خ-ا-م ا- ح-ا-م پ-ل ب-د-ش- ک-م-‬ ----------------------------------- ‫می‌خواهم از حسابم پول برداشت کنم.‬ 0
ma- mik--h-m az -es-bam p--l----d--h--ko-a-. m-- m------- a- h------ p--- b------- k----- m-n m-k-â-a- a- h-s-b-m p-o- b-r-â-h- k-n-m- -------------------------------------------- man mikhâham az hesâbam pool bardâsht konam.
Želim uzeti izvadak sa računa. ‫م---و-هم م--ودی-ح-اب--ر- بگ----‬ ‫-------- م----- ح---- ر- ب------ ‫-ی-خ-ا-م م-ج-د- ح-ا-م ر- ب-ی-م-‬ --------------------------------- ‫می‌خواهم موجودی حسابم را بگیرم.‬ 0
m-- ---h---m moj-d---e-h-sâba- ----eg--a-. m-- m------- m-------- h------ r- b------- m-n m-k-â-a- m-j-d---e h-s-b-m r- b-g-r-m- ------------------------------------------ man mikhâham mojudi-ye hesâbam râ begiram.
Želim unovčiti putnički ček. ‫--‌خوا-م-یک -----ا--تی--ا--قد-ک-م.‬ ‫-------- ی- چ- م------ ر- ن-- ک---- ‫-ی-خ-ا-م ی- چ- م-ا-ر-ی ر- ن-د ک-م-‬ ------------------------------------ ‫می‌خواهم یک چک مسافرتی را نقد کنم.‬ 0
m---m-k--ha--y-k chek- mo--f-r--i-râ------ ko-am. m-- m------- y-- c---- m--------- r- n---- k----- m-n m-k-â-a- y-k c-e-e m-s-f-r-t- r- n-g-d k-n-m- ------------------------------------------------- man mikhâham yek cheke mosâferati râ naghd konam.
Kolike su pristojbe? ‫مبلغ-کار-زد چقد--ا-ت-‬ ‫---- ک----- چ--- ا---- ‫-ب-غ ک-ر-ز- چ-د- ا-ت-‬ ----------------------- ‫مبلغ کارمزد چقدر است؟‬ 0
mab-a-he----mo-- ch----dr ---? m------- k------ c------- a--- m-b-a-h- k-r-o-d c-e-h-d- a-t- ------------------------------ mablaghe kârmozd cheghadr ast?
Gdje moram potpisati? ‫ک-ا-ر--ب--د-ا-ضا -نم؟‬ ‫--- ر- ب--- ا--- ک---- ‫-ج- ر- ب-ی- ا-ض- ک-م-‬ ----------------------- ‫کجا را باید امضا کنم؟‬ 0
koj---â--â-a------ -o---? k--- r- b---- e--- k----- k-j- r- b-y-d e-z- k-n-m- ------------------------- kojâ râ bâyad emzâ konam?
Očekujem doznaku iz Njemačke. ‫من م-ت-- ی- حوا-- --نکی--ز آ-ما---ستم- ‬ ‫-- م---- ی- ح---- ب---- ا- آ---- ه---- ‬ ‫-ن م-ت-ر ی- ح-ا-ه ب-ن-ی ا- آ-م-ن ه-ت-. ‬ ----------------------------------------- ‫من منتظر یک حواله بانکی از آلمان هستم. ‬ 0
man m----ze-e-ye- ---âl---e -â--- az -lmâ- h---a-. m-- m-------- y-- h-------- b---- a- â---- h------ m-n m-n-a-e-e y-k h-v-l---e b-n-i a- â-m-n h-s-a-. -------------------------------------------------- man montazere yek havâle-ye bânki az âlmân hastam.
Tu je moj broj računa. ‫-------ره-ح-اب---س-.‬ ‫--- ش---- ح---- ا---- ‫-ی- ش-ا-ه ح-ا-م ا-ت-‬ ---------------------- ‫این شماره حسابم است.‬ 0
i---homâ---hes-b-- --t. i- s------ h------ a--- i- s-o-â-e h-s-b-m a-t- ----------------------- in shomâre hesâbam ast.
Je li novac stigao? ‫پ-----ی-ه--س--‬ ‫--- ر---- ا---- ‫-و- ر-ی-ه ا-ت-‬ ---------------- ‫پول رسیده است؟‬ 0
po-l-r-s--- a-t? p--- r----- a--- p-o- r-s-d- a-t- ---------------- pool reside ast?
Želim promijeniti ovaj novac. ‫----وا-م--ی---ول -ا به -ر- د--ر-----ی- کن-.‬ ‫-------- ا-- پ-- ر- ب- ا-- د---- ت---- ک---- ‫-ی-خ-ا-م ا-ن پ-ل ر- ب- ا-ز د-گ-ی ت-د-ل ک-م-‬ --------------------------------------------- ‫می‌خواهم این پول را به ارز دیگری تبدیل کنم.‬ 0
m-n-m----ham----po-l--â--e ar-----ga-----bd-l--amâ---. m-- m------- i- p--- r- b- a--- d----- t----- n------- m-n m-k-â-a- i- p-o- r- b- a-z- d-g-r- t-b-i- n-m-y-m- ------------------------------------------------------ man mikhâham in pool râ be arze digari tabdil namâyam.
Trebam američke dolare. ‫-ن-د----آ-ریکا لازم-دارم.‬ ‫-- د--- آ----- ل--- د----- ‫-ن د-ا- آ-ر-ک- ل-ز- د-ر-.- --------------------------- ‫من دلار آمریکا لازم دارم.‬ 0
m---be--o--r--â--i-â n--------m. m-- b- d----- â----- n--- d----- m-n b- d-l-r- â-r-k- n-â- d-r-m- -------------------------------- man be dolâre âmrikâ niâz dâram.
Molim Vas, dajte mi sitne novčanice. ‫لط-آ اسکنا--های ر-- ب-----بدهید-‬ ‫---- ا----- ه-- ر-- ب- م- ب------ ‫-ط-آ ا-ک-ا- ه-ی ر-ز ب- م- ب-ه-د-‬ ---------------------------------- ‫لطفآ اسکناس های ریز به من بدهید.‬ 0
l---a---s--nâs--âye-r-- -e ma- be-a-i-. l----- e----------- r-- b- m-- b------- l-t-a- e-k-n-s-h-y- r-z b- m-n b-d-h-d- --------------------------------------- lotfan eskenâs-hâye riz be man bedahid.
Postoji li ovdje bankomat? ‫آی--ای-ج--دستگ-ه-عاب- -ا---د---؟‬ ‫--- ا---- د----- ع--- ب--- د----- ‫-ی- ا-ن-ا د-ت-ا- ع-ب- ب-ن- د-ر-؟- ---------------------------------- ‫آیا اینجا دستگاه عابر بانک دارد؟‬ 0
â-- in-â----t--he-âb-r-------o--d--â-ad? â-- i--- d------- â--- b--- v---- d----- â-â i-j- d-s-g-h- â-e- b-n- v-j-d d-r-d- ---------------------------------------- âyâ injâ dastgâhe âber bânk vojud dârad?
Koliko se novca može podići? ‫--د-------ی-ش-د-بر-اش- ---؟‬ ‫---- پ-- م----- ب----- ک---- ‫-ق-ر پ-ل م-‌-و- ب-د-ش- ک-د-‬ ----------------------------- ‫چقدر پول می‌شود برداشت کرد؟‬ 0
c-e--e-h--- -----mita--n -ar--s-t-nemu-? c-- m------ p--- m------ b------- n----- c-e m-g-d-r p-o- m-t-v-n b-r-â-h- n-m-d- ---------------------------------------- che meghdâr pool mitavân bardâsht nemud?
Koje se kreditne kartice mogu koristiti? ‫-ز -ه--ا-ت ه-- --ت-اری------- ا-ت-اد--ک-د؟‬ ‫-- چ- ک--- ه-- ا------ م----- ا------ ک---- ‫-ز چ- ک-ر- ه-ی ا-ت-ا-ی م-‌-و- ا-ت-ا-ه ک-د-‬ -------------------------------------------- ‫از چه کارت های اعتباری می‌شود استفاده کرد؟‬ 0
k-dâ- kârt-hâ-e e----bâri râ--ita--n-e-t-fâde -â--? k---- k-------- e-------- r- m------ e------- k---- k-d-m k-r---â-e e-e-e-â-i r- m-t-v-n e-t-f-d- k-r-? --------------------------------------------------- kodâm kârt-hâye e-etebâri râ mitavân estefâde kârd?

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Postoji li univerzalna gramatika?

Dok učimo jezik, učimo i njegovu gramatiku. Kod djece koja uče materinji jezik to se dešava automatski. Oni ne primjećuju da je njihov mozak naučio mnogo različitih pravila. No ipak od početka ispravno nauče svoj materinji jezik. Budući da postoji mnogo jezika, postoji i mnogo gramatika. Međutim, postoji li i univerzalna gramatika? Znanost se već dugo bavi tim pitanjem. Nova istraživanja bi mogla imati odgovor na njega. Istraživači mozga su došli do zanimljivog otkrića. Dali su ispitanicima da uče gramatička pravila. Ti ispitanici su bili učenici jezika. Učili su japanski i talijanski jezik. Polovica gramatičkih pravila bila je izmišljena. Međutim, ispitanici to nisu znali. Učenicima su nakon učenja prezentirane rečenice. Ispitanici su morali procijeniti da li su rečenice bile ispravne. Dok su rješavali zadatke, mozak im je bio podvrgnut analizi. To znači da su istraživači mjerili moždanu aktivnost. Tako su mogli ispitati kako je mozak reagirao na rečenice. I čini se da naš mozak prepoznaje gramatiku! Pri obradi jezika aktivna su određena područja mozga. Tu spada i Brocino područje. Nalazi se u lijevom velikom mozgu. Ono je bilo jako aktivno prilikom obrade stvarnih gramatička pravila. Aktivnost je znatno opala pri obradi izmišljenih pravila. Stoga može biti da svi gramatički sistemi imaju istu osnovu. Svi oni bi pratili iste principe. I ti principi bi nam bili urođeni...