Zbirka izraza

hr U banci   »   hu A bankban

60 [šezdeset]

U banci

U banci

60 [hatvan]

A bankban

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski mađarski igra Više
Želim otvoriti račun. Sz--e--é- egy -a-ksz---át-------. S________ e__ b__________ n______ S-e-e-n-k e-y b-n-s-á-l-t n-i-n-. --------------------------------- Szeretnék egy bankszámlát nyitni. 0
Tu je moja putovnica. Itt--a- a- ú-lev--e-. I__ v__ a_ ú_________ I-t v-n a- ú-l-v-l-m- --------------------- Itt van az útlevelem. 0
A ovdje je moja adresa. É- --t --- a-cím-m. É_ i__ v__ a c_____ É- i-t v-n a c-m-m- ------------------- És itt van a címem. 0
Želim uplatiti novac na moj račun. Szer--né---e-i-e--i-pén-t-a ba-ksz-----ra. S________ b________ p____ a b_____________ S-e-e-n-k b-f-z-t-i p-n-t a b-n-s-á-l-m-a- ------------------------------------------ Szeretnék befizetni pénzt a bankszámlámra. 0
Želim podići novac sa svojeg računa. S--re-n-k---venn- pé-zt ---a--s--mlá-ról. S________ k______ p____ a b______________ S-e-e-n-k k-v-n-i p-n-t a b-n-s-á-l-m-ó-. ----------------------------------------- Szeretnék kivenni pénzt a bankszámlámról. 0
Želim uzeti izvadak sa računa. S-e-e--ém-a--zá---kiv-n--ot---g--p--. S________ a s______________ m________ S-e-e-n-m a s-á-l-k-v-n-t-t m-g-a-n-. ------------------------------------- Szeretném a számlakivonatot megkapni. 0
Želim unovčiti putnički ček. Szere-né- ------icsekk-t ---á---n-. S________ e__ u_________ b_________ S-e-e-n-k e-y u-i-s-k-e- b-v-l-a-i- ----------------------------------- Szeretnék egy uticsekket beváltani. 0
Kolike su pristojbe? Me-n---a --z-l-si d-j? M_____ a k_______ d___ M-n-y- a k-z-l-s- d-j- ---------------------- Mennyi a kezelési díj? 0
Gdje moram potpisati? H-- k--- al-í-nom? H__ k___ a________ H-l k-l- a-á-r-o-? ------------------ Hol kell aláírnom? 0
Očekujem doznaku iz Njemačke. V-r-- e-- -t-ta--s--N---to-szá--ól. V____ e__ á________ N______________ V-r-k e-y á-u-a-á-t N-m-t-r-z-g-ó-. ----------------------------------- Várok egy átutalást Németországból. 0
Tu je moj broj računa. Itt---n ----á-las---o-. I__ v__ a s____________ I-t v-n a s-á-l-s-á-o-. ----------------------- Itt van a számlaszámom. 0
Je li novac stigao? M--é-k--et--------? M__________ a p____ M-g-r-e-e-t a p-n-? ------------------- Megérkezett a pénz? 0
Želim promijeniti ovaj novac. B--sz--e-ném -ál------zt a -é--t. B_ s________ v______ e__ a p_____ B- s-e-e-n-m v-l-a-i e-t a p-n-t- --------------------------------- Be szeretném váltani ezt a pénzt. 0
Trebam američke dolare. Am--ikai do-l-rr- --n-szükség-m. A_______ d_______ v__ s_________ A-e-i-a- d-l-á-r- v-n s-ü-s-g-m- -------------------------------- Amerikai dollárra van szükségem. 0
Molim Vas, dajte mi sitne novčanice. K-rem--djon n---m kisc-m---- b---j-g-ek--. K____ a____ n____ k_________ b____________ K-r-m a-j-n n-k-m k-s-í-l-t- b-n-j-g-e-e-. ------------------------------------------ Kérem adjon nekem kiscímletű bankjegyeket. 0
Postoji li ovdje bankomat? V-n--tt -g- --n--i--- autom---? V__ i__ e__ p________ a________ V-n i-t e-y p-n-k-a-ó a-t-m-t-? ------------------------------- Van itt egy pénzkiadó automata? 0
Koliko se novca može podići? M-n-y------t-l-het fel-enn-? M_____ p____ l____ f________ M-n-y- p-n-t l-h-t f-l-e-n-? ---------------------------- Mennyi pénzt lehet felvenni? 0
Koje se kreditne kartice mogu koristiti? M-ly-----te---rt--t l---t-ha--n-ln-? M_____ h___________ l____ h_________ M-l-i- h-t-l-á-t-á- l-h-t h-s-n-l-i- ------------------------------------ Melyik hitelkártyát lehet használni? 0

Postoji li univerzalna gramatika?

Dok učimo jezik, učimo i njegovu gramatiku. Kod djece koja uče materinji jezik to se dešava automatski. Oni ne primjećuju da je njihov mozak naučio mnogo različitih pravila. No ipak od početka ispravno nauče svoj materinji jezik. Budući da postoji mnogo jezika, postoji i mnogo gramatika. Međutim, postoji li i univerzalna gramatika? Znanost se već dugo bavi tim pitanjem. Nova istraživanja bi mogla imati odgovor na njega. Istraživači mozga su došli do zanimljivog otkrića. Dali su ispitanicima da uče gramatička pravila. Ti ispitanici su bili učenici jezika. Učili su japanski i talijanski jezik. Polovica gramatičkih pravila bila je izmišljena. Međutim, ispitanici to nisu znali. Učenicima su nakon učenja prezentirane rečenice. Ispitanici su morali procijeniti da li su rečenice bile ispravne. Dok su rješavali zadatke, mozak im je bio podvrgnut analizi. To znači da su istraživači mjerili moždanu aktivnost. Tako su mogli ispitati kako je mozak reagirao na rečenice. I čini se da naš mozak prepoznaje gramatiku! Pri obradi jezika aktivna su određena područja mozga. Tu spada i Brocino područje. Nalazi se u lijevom velikom mozgu. Ono je bilo jako aktivno prilikom obrade stvarnih gramatička pravila. Aktivnost je znatno opala pri obradi izmišljenih pravila. Stoga može biti da svi gramatički sistemi imaju istu osnovu. Svi oni bi pratili iste principe. I ti principi bi nam bili urođeni...