Zbirka izraza

hr U banci   »   hu A bankban

60 [šezdeset]

U banci

U banci

60 [hatvan]

A bankban

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski mađarski igra Više
Želim otvoriti račun. S-eretnék-------n-s-ámlá- -y--n-. S-------- e-- b---------- n------ S-e-e-n-k e-y b-n-s-á-l-t n-i-n-. --------------------------------- Szeretnék egy bankszámlát nyitni. 0
Tu je moja putovnica. I-t --- a--ú-l-v---m. I-- v-- a- ú--------- I-t v-n a- ú-l-v-l-m- --------------------- Itt van az útlevelem. 0
A ovdje je moja adresa. És--tt v-- a --m--. É- i-- v-- a c----- É- i-t v-n a c-m-m- ------------------- És itt van a címem. 0
Želim uplatiti novac na moj račun. S-----nék--efi-etn- -é--t-a -a-k---mlá--a. S-------- b-------- p---- a b------------- S-e-e-n-k b-f-z-t-i p-n-t a b-n-s-á-l-m-a- ------------------------------------------ Szeretnék befizetni pénzt a bankszámlámra. 0
Želim podići novac sa svojeg računa. Sz----n---k-ve-n- pé--t - banksz-mlám--l. S-------- k------ p---- a b-------------- S-e-e-n-k k-v-n-i p-n-t a b-n-s-á-l-m-ó-. ----------------------------------------- Szeretnék kivenni pénzt a bankszámlámról. 0
Želim uzeti izvadak sa računa. S-er--né-----z-ml-k--o-a--- meg-a-ni. S-------- a s-------------- m-------- S-e-e-n-m a s-á-l-k-v-n-t-t m-g-a-n-. ------------------------------------- Szeretném a számlakivonatot megkapni. 0
Želim unovčiti putnički ček. S-----né---g--ut-cs-kk-t b-v-l-an-. S-------- e-- u--------- b--------- S-e-e-n-k e-y u-i-s-k-e- b-v-l-a-i- ----------------------------------- Szeretnék egy uticsekket beváltani. 0
Kolike su pristojbe? M-nn---- ke-el-s--d-j? M----- a k------- d--- M-n-y- a k-z-l-s- d-j- ---------------------- Mennyi a kezelési díj? 0
Gdje moram potpisati? Hol----l a-áí-n--? H-- k--- a-------- H-l k-l- a-á-r-o-? ------------------ Hol kell aláírnom? 0
Očekujem doznaku iz Njemačke. Vá--k-e---á---a-ást-N-me--r--ágb--. V---- e-- á-------- N-------------- V-r-k e-y á-u-a-á-t N-m-t-r-z-g-ó-. ----------------------------------- Várok egy átutalást Németországból. 0
Tu je moj broj računa. I-t -a--- szám-asz-m--. I-- v-- a s------------ I-t v-n a s-á-l-s-á-o-. ----------------------- Itt van a számlaszámom. 0
Je li novac stigao? Me-é-k-z--t-- pé-z? M---------- a p---- M-g-r-e-e-t a p-n-? ------------------- Megérkezett a pénz? 0
Želim promijeniti ovaj novac. Be--z--et--- ---tani ezt-a--é--t. B- s-------- v------ e-- a p----- B- s-e-e-n-m v-l-a-i e-t a p-n-t- --------------------------------- Be szeretném váltani ezt a pénzt. 0
Trebam američke dolare. A--r-k-i -----r-- va----ü-ség-m. A------- d------- v-- s--------- A-e-i-a- d-l-á-r- v-n s-ü-s-g-m- -------------------------------- Amerikai dollárra van szükségem. 0
Molim Vas, dajte mi sitne novčanice. Ké--- ---on--e--m-kisc-mlet-------e----e-. K---- a---- n---- k--------- b------------ K-r-m a-j-n n-k-m k-s-í-l-t- b-n-j-g-e-e-. ------------------------------------------ Kérem adjon nekem kiscímletű bankjegyeket. 0
Postoji li ovdje bankomat? Va- -t---gy ------adó---toma--? V-- i-- e-- p-------- a-------- V-n i-t e-y p-n-k-a-ó a-t-m-t-? ------------------------------- Van itt egy pénzkiadó automata? 0
Koliko se novca može podići? M---y- p---t -ehe--f--ve--i? M----- p---- l---- f-------- M-n-y- p-n-t l-h-t f-l-e-n-? ---------------------------- Mennyi pénzt lehet felvenni? 0
Koje se kreditne kartice mogu koristiti? Mely-- -it-----tyá- ----t---sz---ni? M----- h----------- l---- h--------- M-l-i- h-t-l-á-t-á- l-h-t h-s-n-l-i- ------------------------------------ Melyik hitelkártyát lehet használni? 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Postoji li univerzalna gramatika?

Dok učimo jezik, učimo i njegovu gramatiku. Kod djece koja uče materinji jezik to se dešava automatski. Oni ne primjećuju da je njihov mozak naučio mnogo različitih pravila. No ipak od početka ispravno nauče svoj materinji jezik. Budući da postoji mnogo jezika, postoji i mnogo gramatika. Međutim, postoji li i univerzalna gramatika? Znanost se već dugo bavi tim pitanjem. Nova istraživanja bi mogla imati odgovor na njega. Istraživači mozga su došli do zanimljivog otkrića. Dali su ispitanicima da uče gramatička pravila. Ti ispitanici su bili učenici jezika. Učili su japanski i talijanski jezik. Polovica gramatičkih pravila bila je izmišljena. Međutim, ispitanici to nisu znali. Učenicima su nakon učenja prezentirane rečenice. Ispitanici su morali procijeniti da li su rečenice bile ispravne. Dok su rješavali zadatke, mozak im je bio podvrgnut analizi. To znači da su istraživači mjerili moždanu aktivnost. Tako su mogli ispitati kako je mozak reagirao na rečenice. I čini se da naš mozak prepoznaje gramatiku! Pri obradi jezika aktivna su određena područja mozga. Tu spada i Brocino područje. Nalazi se u lijevom velikom mozgu. Ono je bilo jako aktivno prilikom obrade stvarnih gramatička pravila. Aktivnost je znatno opala pri obradi izmišljenih pravila. Stoga može biti da svi gramatički sistemi imaju istu osnovu. Svi oni bi pratili iste principe. I ti principi bi nam bili urođeni...