Zbirka izraza

hr U banci   »   mk Во банка

60 [šezdeset]

U banci

U banci

60 [шеесет]

60 [shyeyesyet]

Во банка

[Vo banka]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski makedonski igra Više
Želim otvoriti račun. Б--са------с-к-л- да--тв-р-м едн--см-тка. Би сакал / сакала да отворам една сметка. Б- с-к-л / с-к-л- д- о-в-р-м е-н- с-е-к-. ----------------------------------------- Би сакал / сакала да отворам една сметка. 0
Bi-s-ka--- ---al- d--------m--edna -----ka. Bi sakal / sakala da otvoram yedna smyetka. B- s-k-l / s-k-l- d- o-v-r-m y-d-a s-y-t-a- ------------------------------------------- Bi sakal / sakala da otvoram yedna smyetka.
Tu je moja putovnica. Ев--го-м--от----ош. Еве го мојот пасош. Е-е г- м-ј-т п-с-ш- ------------------- Еве го мојот пасош. 0
Ye----guo -------aso-h. Yevye guo moјot pasosh. Y-v-e g-o m-ј-t p-s-s-. ----------------------- Yevye guo moјot pasosh.
A ovdje je moja adresa. А-о-- ---ој-та--д--са. А ова е мојата адреса. А о-а е м-ј-т- а-р-с-. ---------------------- А ова е мојата адреса. 0
A-o-a ye m-ј--a--dryesa. A ova ye moјata adryesa. A o-a y- m-ј-t- a-r-e-a- ------------------------ A ova ye moјata adryesa.
Želim uplatiti novac na moj račun. Би са-ал /-с------да -п----м --р--н- м------с-е--а. Би сакал / сакала да уплатам пари на мојата сметка. Б- с-к-л / с-к-л- д- у-л-т-м п-р- н- м-ј-т- с-е-к-. --------------------------------------------------- Би сакал / сакала да уплатам пари на мојата сметка. 0
Bi -a-al-/ --k--a--- o----t----ar--na---јata---y--k-. Bi sakal / sakala da ooplatam pari na moјata smyetka. B- s-k-l / s-k-l- d- o-p-a-a- p-r- n- m-ј-t- s-y-t-a- ----------------------------------------------------- Bi sakal / sakala da ooplatam pari na moјata smyetka.
Želim podići novac sa svojeg računa. Би ----- /----ал- -а -од--н-- --р--од мо-а-- сме--а. Би сакал / сакала да подигнам пари од мојата сметка. Б- с-к-л / с-к-л- д- п-д-г-а- п-р- о- м-ј-т- с-е-к-. ---------------------------------------------------- Би сакал / сакала да подигнам пари од мојата сметка. 0
B----kal-/ -ak--a--- --digun---p--i--d---ј--- -my-tk-. Bi sakal / sakala da podigunam pari od moјata smyetka. B- s-k-l / s-k-l- d- p-d-g-n-m p-r- o- m-ј-t- s-y-t-a- ------------------------------------------------------ Bi sakal / sakala da podigunam pari od moјata smyetka.
Želim uzeti izvadak sa računa. Б---ак-л - са---- ---зем-- из--шт-ј -а--ме----а. Би сакал / сакала да земам извештај за сметката. Б- с-к-л / с-к-л- д- з-м-м и-в-ш-а- з- с-е-к-т-. ------------------------------------------------ Би сакал / сакала да земам извештај за сметката. 0
B- s-k-- - ---a-- -a zyem-m ---y--h-a---a---y-t--t-. Bi sakal / sakala da zyemam izvyeshtaј za smyetkata. B- s-k-l / s-k-l- d- z-e-a- i-v-e-h-a- z- s-y-t-a-a- ---------------------------------------------------- Bi sakal / sakala da zyemam izvyeshtaј za smyetkata.
Želim unovčiti putnički ček. Б-----ал-/ сак-л- да-и-платам --ен-п-тнички -е-. Би сакал / сакала да исплатам еден патнички чек. Б- с-к-л / с-к-л- д- и-п-а-а- е-е- п-т-и-к- ч-к- ------------------------------------------------ Би сакал / сакала да исплатам еден патнички чек. 0
B- s-k-l----ak--a-da--splat-- -edyen p-tnichki c-y--. Bi sakal / sakala da isplatam yedyen patnichki chyek. B- s-k-l / s-k-l- d- i-p-a-a- y-d-e- p-t-i-h-i c-y-k- ----------------------------------------------------- Bi sakal / sakala da isplatam yedyen patnichki chyek.
Kolike su pristojbe? Кол-у--- -исок- --к-и-е? Колку се високи таксите? К-л-у с- в-с-к- т-к-и-е- ------------------------ Колку се високи таксите? 0
Kol----sye----ok- tak-i--e? Kolkoo sye visoki taksitye? K-l-o- s-e v-s-k- t-k-i-y-? --------------------------- Kolkoo sye visoki taksitye?
Gdje moram potpisati? К-д--м-р---д- --тпишам? Каде морам да потпишам? К-д- м-р-м д- п-т-и-а-? ----------------------- Каде морам да потпишам? 0
Ka--e -oram -- ----i-ha-? Kadye moram da potpisham? K-d-e m-r-m d- p-t-i-h-m- ------------------------- Kadye moram da potpisham?
Očekujem doznaku iz Njemačke. О---ув-м --ла-- ---Гер---ија. Очекувам уплата од Германија. О-е-у-а- у-л-т- о- Г-р-а-и-а- ----------------------------- Очекувам уплата од Германија. 0
Och-ek-ov----op-a-a------y-r-aniј-. Ochyekoovam ooplata od Guyermaniјa. O-h-e-o-v-m o-p-a-a o- G-y-r-a-i-a- ----------------------------------- Ochyekoovam ooplata od Guyermaniјa.
Tu je moj broj računa. Е-е г- --о----на м-ј--а-с--т--. Еве го бројот на мојата сметка. Е-е г- б-о-о- н- м-ј-т- с-е-к-. ------------------------------- Еве го бројот на мојата сметка. 0
Y--ye-gu- br-ј-- na--oј-t- -mye--a. Yevye guo broјot na moјata smyetka. Y-v-e g-o b-o-o- n- m-ј-t- s-y-t-a- ----------------------------------- Yevye guo broјot na moјata smyetka.
Je li novac stigao? Д-л- ---п-ис-иг---и п-р---? Дали се пристигнати парите? Д-л- с- п-и-т-г-а-и п-р-т-? --------------------------- Дали се пристигнати парите? 0
Dali -ye p---ti--nat---ari---? Dali sye pristigunati paritye? D-l- s-e p-i-t-g-n-t- p-r-t-e- ------------------------------ Dali sye pristigunati paritye?
Želim promijeniti ovaj novac. Б----ка- --са---- д--г- -р-м-на--овие п--и. Би сакал / сакала да ги променам овие пари. Б- с-к-л / с-к-л- д- г- п-о-е-а- о-и- п-р-. ------------------------------------------- Би сакал / сакала да ги променам овие пари. 0
Bi--a--l /--a---- da--ui pr--ye-a- -v--e par-. Bi sakal / sakala da gui promyenam oviye pari. B- s-k-l / s-k-l- d- g-i p-o-y-n-m o-i-e p-r-. ---------------------------------------------- Bi sakal / sakala da gui promyenam oviye pari.
Trebam američke dolare. М--тр-ба-т U------л-р-. --мери-ан--------р--. Ми требаат US – долари. (американски долари). М- т-е-а-т U- – д-л-р-. (-м-р-к-н-к- д-л-р-)- --------------------------------------------- Ми требаат US – долари. (американски долари). 0
Mi--r----at U--–-do-a----(a-y-r----ski --la--). Mi tryebaat US – dolari. (amyerikanski dolari). M- t-y-b-a- U- – d-l-r-. (-m-e-i-a-s-i d-l-r-)- ----------------------------------------------- Mi tryebaat US – dolari. (amyerikanski dolari).
Molim Vas, dajte mi sitne novčanice. Ве---л--, д-д-те ми ма-и----к-оти. Ве молам, дадете ми мали банкноти. В- м-л-м- д-д-т- м- м-л- б-н-н-т-. ---------------------------------- Ве молам, дадете ми мали банкноти. 0
Vy---o---- ---ye----mi-mal- ---k-oti. Vye molam, dadyetye mi mali banknoti. V-e m-l-m- d-d-e-y- m- m-l- b-n-n-t-. ------------------------------------- Vye molam, dadyetye mi mali banknoti.
Postoji li ovdje bankomat? Им- -- о-д- -ан--м-т? Има ли овде банкомат? И-а л- о-д- б-н-о-а-? --------------------- Има ли овде банкомат? 0
I-a -- -vd-e ---koma-? Ima li ovdye bankomat? I-a l- o-d-e b-n-o-a-? ---------------------- Ima li ovdye bankomat?
Koliko se novca može podići? Ко--а----у-а м--е-да с--под-гн-? Колкава сума може да се подигне? К-л-а-а с-м- м-ж- д- с- п-д-г-е- -------------------------------- Колкава сума може да се подигне? 0
Kolk-va---o-a mo-ye -a --e p-digunye? Kolkava sooma moʐye da sye podigunye? K-l-a-a s-o-a m-ʐ-e d- s-e p-d-g-n-e- ------------------------------------- Kolkava sooma moʐye da sye podigunye?
Koje se kreditne kartice mogu koristiti? К-ј------ит-- ---т-ч---мож--да--е --ристи? Која кредитна картичка може да се користи? К-ј- к-е-и-н- к-р-и-к- м-ж- д- с- к-р-с-и- ------------------------------------------ Која кредитна картичка може да се користи? 0
K-јa-kr-----n- ka--i--ka-moʐy---- sy--k-----i? Koјa kryeditna kartichka moʐye da sye koristi? K-ј- k-y-d-t-a k-r-i-h-a m-ʐ-e d- s-e k-r-s-i- ---------------------------------------------- Koјa kryeditna kartichka moʐye da sye koristi?

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Postoji li univerzalna gramatika?

Dok učimo jezik, učimo i njegovu gramatiku. Kod djece koja uče materinji jezik to se dešava automatski. Oni ne primjećuju da je njihov mozak naučio mnogo različitih pravila. No ipak od početka ispravno nauče svoj materinji jezik. Budući da postoji mnogo jezika, postoji i mnogo gramatika. Međutim, postoji li i univerzalna gramatika? Znanost se već dugo bavi tim pitanjem. Nova istraživanja bi mogla imati odgovor na njega. Istraživači mozga su došli do zanimljivog otkrića. Dali su ispitanicima da uče gramatička pravila. Ti ispitanici su bili učenici jezika. Učili su japanski i talijanski jezik. Polovica gramatičkih pravila bila je izmišljena. Međutim, ispitanici to nisu znali. Učenicima su nakon učenja prezentirane rečenice. Ispitanici su morali procijeniti da li su rečenice bile ispravne. Dok su rješavali zadatke, mozak im je bio podvrgnut analizi. To znači da su istraživači mjerili moždanu aktivnost. Tako su mogli ispitati kako je mozak reagirao na rečenice. I čini se da naš mozak prepoznaje gramatiku! Pri obradi jezika aktivna su određena područja mozga. Tu spada i Brocino područje. Nalazi se u lijevom velikom mozgu. Ono je bilo jako aktivno prilikom obrade stvarnih gramatička pravila. Aktivnost je znatno opala pri obradi izmišljenih pravila. Stoga može biti da svi gramatički sistemi imaju istu osnovu. Svi oni bi pratili iste principe. I ti principi bi nam bili urođeni...