Zbirka izraza

hr U banci   »   sq Nё bankё

60 [šezdeset]

U banci

U banci

60 [gjashtёdhjetё]

Nё bankё

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski albanski igra Više
Želim otvoriti račun. D---t- h---n-ё-llo-a---b-nk-re. D__ t_ h__ n__ l______ b_______ D-a t- h-p n-ё l-o-a-i b-n-a-e- ------------------------------- Dua tё hap njё llogari bankare. 0
Tu je moja putovnica. Urd--r-ni -asha--r--n ----. U________ p__________ t____ U-d-ё-o-i p-s-a-o-t-n t-m-. --------------------------- Urdhёroni pashaportёn time. 0
A ovdje je moja adresa. K-- ------a---sa--m-. K__ ё____ a_____ i___ K-o ё-h-ё a-r-s- i-e- --------------------- Kjo ёshtё adresa ime. 0
Želim uplatiti novac na moj račun. D----ё -ep--it-j ---- nё-llog-r-n- t-me. D__ t_ d________ l___ n_ l________ t____ D-a t- d-p-z-t-j l-k- n- l-o-a-i-ё t-m-. ---------------------------------------- Dua tё depozitoj lekё nё llogarinё time. 0
Želim podići novac sa svojeg računa. D-a-----ёr--q-l-kё -g---logar-a----. D__ t_ t_____ l___ n__ l_______ i___ D-a t- t-r-e- l-k- n-a l-o-a-i- i-e- ------------------------------------ Dua tё tёrheq lekё nga llogaria ime. 0
Želim uzeti izvadak sa računa. Dua-tё----r----j-t-e -l-garis-. D__ t_ m___ k_____ e l_________ D-a t- m-r- k-p-e- e l-o-a-i-ё- ------------------------------- Dua tё marr kopjet e llogarisё. 0
Želim unovčiti putnički ček. Du- ----h----njё-ç-k-u-h--im-. D__ t_ t____ n__ ç__ u________ D-a t- t-y-j n-ё ç-k u-h-t-m-. ------------------------------ Dua tё thyej njё çek udhёtimi. 0
Kolike su pristojbe? S--tё---rta j--ё-tarifat? S_ t_ l____ j___ t_______ S- t- l-r-a j-n- t-r-f-t- ------------------------- Sa tё larta janё tarifat? 0
Gdje moram potpisati? K---ё--i-m-s? K_ t_ f______ K- t- f-r-o-? ------------- Ku tё firmos? 0
Očekujem doznaku iz Njemačke. P----es--j---ra-sf--tё nga-G-e-mani-. P_ p___ n__ t_________ n__ G_________ P- p-e- n-ё t-a-s-e-t- n-a G-e-m-n-a- ------------------------------------- Po pres njё transfertё nga Gjermania. 0
Tu je moj broj računa. Urdhё--ni--umr-n-e--l---risё. U________ n_____ e l_________ U-d-ё-o-i n-m-i- e l-o-a-i-ё- ----------------------------- Urdhёroni numrin e llogarisё. 0
Je li novac stigao? A k-----bёrr--ur---kё-? A k___ m________ l_____ A k-n- m-ё-r-t-r l-k-t- ----------------------- A kane mbёrritur lekёt? 0
Želim promijeniti ovaj novac. Dua tё-t--e---ёt--le--. D__ t_ t____ k___ l____ D-a t- t-y-j k-t- l-k-. ----------------------- Dua tё thyej kёto lekё. 0
Trebam američke dolare. M--du--n -ol---ë a--rika-. M_ d____ d______ a________ M- d-h-n d-l-a-ë a-e-i-a-. -------------------------- Mё duhen dollarë amerikan. 0
Molim Vas, dajte mi sitne novčanice. M- ----i-le----ё vog-a- ju-lu---. M_ j____ l___ t_ v_____ j_ l_____ M- j-p-i l-k- t- v-g-a- j- l-t-m- --------------------------------- Mё jepni lekё tё vogla, ju lutem. 0
Postoji li ovdje bankomat? A-ka-kёt- ---njё--ank--at? A k_ k___ n_____ b________ A k- k-t- n-o-j- b-n-o-a-? -------------------------- A ka kёtu ndonjё bankomat? 0
Koliko se novca može podići? Sa -ek------ t--------ё-h? S_ l___ m___ t_ t_________ S- l-k- m-n- t- t-r-e-ё-h- -------------------------- Sa lekё mund tё tёrheqёsh? 0
Koje se kreditne kartice mogu koristiti? Çf--ё-kartash -r-d-ti-------ё-pё--or---? Ç____ k______ k______ m___ t_ p_________ Ç-a-ё k-r-a-h k-e-i-i m-n- t- p-r-o-ё-h- ---------------------------------------- Çfarё kartash krediti mund tё pёrdorёsh? 0

Postoji li univerzalna gramatika?

Dok učimo jezik, učimo i njegovu gramatiku. Kod djece koja uče materinji jezik to se dešava automatski. Oni ne primjećuju da je njihov mozak naučio mnogo različitih pravila. No ipak od početka ispravno nauče svoj materinji jezik. Budući da postoji mnogo jezika, postoji i mnogo gramatika. Međutim, postoji li i univerzalna gramatika? Znanost se već dugo bavi tim pitanjem. Nova istraživanja bi mogla imati odgovor na njega. Istraživači mozga su došli do zanimljivog otkrića. Dali su ispitanicima da uče gramatička pravila. Ti ispitanici su bili učenici jezika. Učili su japanski i talijanski jezik. Polovica gramatičkih pravila bila je izmišljena. Međutim, ispitanici to nisu znali. Učenicima su nakon učenja prezentirane rečenice. Ispitanici su morali procijeniti da li su rečenice bile ispravne. Dok su rješavali zadatke, mozak im je bio podvrgnut analizi. To znači da su istraživači mjerili moždanu aktivnost. Tako su mogli ispitati kako je mozak reagirao na rečenice. I čini se da naš mozak prepoznaje gramatiku! Pri obradi jezika aktivna su određena područja mozga. Tu spada i Brocino područje. Nalazi se u lijevom velikom mozgu. Ono je bilo jako aktivno prilikom obrade stvarnih gramatička pravila. Aktivnost je znatno opala pri obradi izmišljenih pravila. Stoga može biti da svi gramatički sistemi imaju istu osnovu. Svi oni bi pratili iste principe. I ti principi bi nam bili urođeni...