Zbirka izraza

hr U banci   »   uk В банку

60 [šezdeset]

U banci

U banci

60 [шістдесят]

60 [shistdesyat]

В банку

[V banku]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski ukrajinski igra Više
Želim otvoriti račun. Я --т-- б--/--оті-а - в----ит---а--нок. Я х---- б- / х----- б в------- р------- Я х-т-в б- / х-т-л- б в-д-р-т- р-х-н-к- --------------------------------------- Я хотів би / хотіла б відкрити рахунок. 0
YA-kh-t-v----- kh-ti---- v-d---ty--a--unok. Y- k----- b- / k------ b v------- r-------- Y- k-o-i- b- / k-o-i-a b v-d-r-t- r-k-u-o-. ------------------------------------------- YA khotiv by / khotila b vidkryty rakhunok.
Tu je moja putovnica. Ось---- па--ор-. О-- м-- п------- О-ь м-й п-с-о-т- ---------------- Ось мій паспорт. 0
Os----y------o--. O-- m--- p------- O-ʹ m-y- p-s-o-t- ----------------- Osʹ miy̆ pasport.
A ovdje je moja adresa. А -сь моя а---с-. А о-- м-- а------ А о-ь м-я а-р-с-. ----------------- А ось моя адреса. 0
A--sʹ-m-ya--d---a. A o-- m--- a------ A o-ʹ m-y- a-r-s-. ------------------ A osʹ moya adresa.
Želim uplatiti novac na moj račun. Я--оті-------хот----- -----с-- -ро-і--а-м---рах---к. Я х---- б- / х----- б п------- г---- н- м-- р------- Я х-т-в б- / х-т-л- б п-к-а-т- г-о-і н- м-й р-х-н-к- ---------------------------------------------------- Я хотів би / хотіла б покласти гроші на мій рахунок. 0
YA ---ti- by-/-khoti-a --pokl-s---h-o-hi--a-miy̆ r--hu--k. Y- k----- b- / k------ b p------- h----- n- m--- r-------- Y- k-o-i- b- / k-o-i-a b p-k-a-t- h-o-h- n- m-y- r-k-u-o-. ---------------------------------------------------------- YA khotiv by / khotila b poklasty hroshi na miy̆ rakhunok.
Želim podići novac sa svojeg računa. Я-хо-і---и ----тіл- б зняти -роші з мого---хун-у. Я х---- б- / х----- б з---- г---- з м--- р------- Я х-т-в б- / х-т-л- б з-я-и г-о-і з м-г- р-х-н-у- ------------------------------------------------- Я хотів би / хотіла б зняти гроші з мого рахунку. 0
Y--k--t-v----/-k--ti-- b----aty --o-------o-o----h-nku. Y- k----- b- / k------ b z----- h----- z m--- r-------- Y- k-o-i- b- / k-o-i-a b z-y-t- h-o-h- z m-h- r-k-u-k-. ------------------------------------------------------- YA khotiv by / khotila b znyaty hroshi z moho rakhunku.
Želim uzeti izvadak sa računa. Я--оті--би ---от--а-- ----и -и--ски - р---н-у. Я х---- б- / х----- б в---- в------ з р------- Я х-т-в б- / х-т-л- б в-я-и в-п-с-и з р-х-н-у- ---------------------------------------------- Я хотів би / хотіла б взяти виписки з рахунку. 0
YA--h---- ---/-k--t--a - v---t- ------- z-r-kh--ku. Y- k----- b- / k------ b v----- v------ z r-------- Y- k-o-i- b- / k-o-i-a b v-y-t- v-p-s-y z r-k-u-k-. --------------------------------------------------- YA khotiv by / khotila b vzyaty vypysky z rakhunku.
Želim unovčiti putnički ček. Я--о-ів б----хо--л- б---римат---р-ш- по че--. Я х---- б- / х----- б о------- г---- п- ч---- Я х-т-в б- / х-т-л- б о-р-м-т- г-о-і п- ч-к-. --------------------------------------------- Я хотів би / хотіла б отримати гроші по чеку. 0
YA---o-iv-b------o------ o-r-m-ty hr-s-- p--cheku. Y- k----- b- / k------ b o------- h----- p- c----- Y- k-o-i- b- / k-o-i-a b o-r-m-t- h-o-h- p- c-e-u- -------------------------------------------------- YA khotiv by / khotila b otrymaty hroshi po cheku.
Kolike su pristojbe? Яка-с-м- ко--сі-? Я-- с--- к------- Я-а с-м- к-м-с-ї- ----------------- Яка сума комісії? 0
Y-----u------is-ï? Y--- s--- k-------- Y-k- s-m- k-m-s-i-? ------------------- Yaka suma komisiï?
Gdje moram potpisati? Де --по--н---/ --в-нн- п-д-ис---? Д- я п------ / п------ п--------- Д- я п-в-н-н / п-в-н-а п-д-и-а-и- --------------------------------- Де я повинен / повинна підписати? 0
De--a -ovy-en-- p-v-nn--p--p----y? D- y- p------ / p------ p--------- D- y- p-v-n-n / p-v-n-a p-d-y-a-y- ---------------------------------- De ya povynen / povynna pidpysaty?
Očekujem doznaku iz Njemačke. Я-ч-ка---а гр---вий ----к-- з-Нім---и--. Я ч---- н- г------- п------ з Н--------- Я ч-к-ю н- г-о-о-и- п-р-к-з з Н-м-ч-и-и- ---------------------------------------- Я чекаю на грошовий переказ з Німеччини. 0
Y- -h----u-na hros-----̆ --r--a- z --m---c----. Y- c------ n- h--------- p------ z N----------- Y- c-e-a-u n- h-o-h-v-y- p-r-k-z z N-m-c-c-y-y- ----------------------------------------------- YA chekayu na hroshovyy̆ perekaz z Nimechchyny.
Tu je moj broj računa. Тут-є--о--- м--о р-ху-ку. Т-- є н---- м--- р------- Т-т є н-м-р м-г- р-х-н-у- ------------------------- Тут є номер мого рахунку. 0
Tu---- ----r mo-o-ra-hun-u. T-- y- n---- m--- r-------- T-t y- n-m-r m-h- r-k-u-k-. --------------------------- Tut ye nomer moho rakhunku.
Je li novac stigao? Ч----ибули -р---? Ч- п------ г----- Ч- п-и-у-и г-о-і- ----------------- Чи прибули гроші? 0
Chy----buly h-os--? C-- p------ h------ C-y p-y-u-y h-o-h-? ------------------- Chy prybuly hroshi?
Želim promijeniti ovaj novac. Я-хо-ів -- / х--іла------і---и--і--р--і. Я х---- б- / х----- б п------- ц- г----- Я х-т-в б- / х-т-л- б п-м-н-т- ц- г-о-і- ---------------------------------------- Я хотів би / хотіла б поміняти ці гроші. 0
YA kh-tiv-by-- k--t-l- b-po-in--t---s- -ro--i. Y- k----- b- / k------ b p-------- t-- h------ Y- k-o-i- b- / k-o-i-a b p-m-n-a-y t-i h-o-h-. ---------------------------------------------- YA khotiv by / khotila b pominyaty tsi hroshi.
Trebam američke dolare. М----п--р-----д--а-и СШ-. М--- п------- д----- С--- М-н- п-т-і-н- д-л-р- С-А- ------------------------- Мені потрібні долари США. 0
M--- po-ribni -----y-S---. M--- p------- d----- S---- M-n- p-t-i-n- d-l-r- S-H-. -------------------------- Meni potribni dolary SSHA.
Molim Vas, dajte mi sitne novčanice. Д-йт- м-н---б----лас-а- ---------пю-и. Д---- м---- б---------- д----- к------ Д-й-е м-н-, б-д---а-к-, д-і-н- к-п-р-. -------------------------------------- Дайте мені, будь-ласка, дрібні купюри. 0
Da--te-m--i,-bud-------- --i-ni ku--u-y. D----- m---- b---------- d----- k------- D-y-t- m-n-, b-d---a-k-, d-i-n- k-p-u-y- ---------------------------------------- Day̆te meni, budʹ-laska, dribni kupyury.
Postoji li ovdje bankomat? Т-т є банк----? Т-- є б-------- Т-т є б-н-о-а-? --------------- Тут є банкомат? 0
Tu--ye--an---at? T-- y- b-------- T-t y- b-n-o-a-? ---------------- Tut ye bankomat?
Koliko se novca može podići? С--льк---р--е- --ж-а---яти? С------ г----- м---- з----- С-і-ь-и г-о-е- м-ж-а з-я-и- --------------------------- Скільки грошей можна зняти? 0
S--lʹ---hro--ey--m-zh-a---yat-? S------ h------- m----- z------ S-i-ʹ-y h-o-h-y- m-z-n- z-y-t-? ------------------------------- Skilʹky hroshey̆ mozhna znyaty?
Koje se kreditne kartice mogu koristiti? Які кред-тні -ар-ки --ж-а-в----и-то---ати? Я-- к------- к----- м---- в--------------- Я-і к-е-и-н- к-р-к- м-ж-а в-к-р-с-о-у-а-и- ------------------------------------------ Які кредитні картки можна використовувати? 0
Yak- k-edy-ni-k-r--y-m-z-n----k----t-v-----? Y--- k------- k----- m----- v--------------- Y-k- k-e-y-n- k-r-k- m-z-n- v-k-r-s-o-u-a-y- -------------------------------------------- Yaki kredytni kartky mozhna vykorystovuvaty?

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Postoji li univerzalna gramatika?

Dok učimo jezik, učimo i njegovu gramatiku. Kod djece koja uče materinji jezik to se dešava automatski. Oni ne primjećuju da je njihov mozak naučio mnogo različitih pravila. No ipak od početka ispravno nauče svoj materinji jezik. Budući da postoji mnogo jezika, postoji i mnogo gramatika. Međutim, postoji li i univerzalna gramatika? Znanost se već dugo bavi tim pitanjem. Nova istraživanja bi mogla imati odgovor na njega. Istraživači mozga su došli do zanimljivog otkrića. Dali su ispitanicima da uče gramatička pravila. Ti ispitanici su bili učenici jezika. Učili su japanski i talijanski jezik. Polovica gramatičkih pravila bila je izmišljena. Međutim, ispitanici to nisu znali. Učenicima su nakon učenja prezentirane rečenice. Ispitanici su morali procijeniti da li su rečenice bile ispravne. Dok su rješavali zadatke, mozak im je bio podvrgnut analizi. To znači da su istraživači mjerili moždanu aktivnost. Tako su mogli ispitati kako je mozak reagirao na rečenice. I čini se da naš mozak prepoznaje gramatiku! Pri obradi jezika aktivna su određena područja mozga. Tu spada i Brocino područje. Nalazi se u lijevom velikom mozgu. Ono je bilo jako aktivno prilikom obrade stvarnih gramatička pravila. Aktivnost je znatno opala pri obradi izmišljenih pravila. Stoga može biti da svi gramatički sistemi imaju istu osnovu. Svi oni bi pratili iste principe. I ti principi bi nam bili urođeni...