Zbirka izraza

hr U banci   »   uk В банку

60 [šezdeset]

U banci

U banci

60 [шістдесят]

60 [shistdesyat]

В банку

[V banku]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski ukrajinski igra Više
Želim otvoriti račun. aaaaa Я ----- -- /-х--і-а б---д--------х-но-. Я х---- б- / х----- б в------- р------- Я х-т-в б- / х-т-л- б в-д-р-т- р-х-н-к- --------------------------------------- Я хотів би / хотіла б відкрити рахунок. 0
YA----t-v-b- / ----ila-b v--k--t--ra-hun--. Y- k----- b- / k------ b v------- r-------- Y- k-o-i- b- / k-o-i-a b v-d-r-t- r-k-u-o-. ------------------------------------------- YA khotiv by / khotila b vidkryty rakhunok.
Tu je moja putovnica. aaaaa О-ь---й па---рт. О-- м-- п------- О-ь м-й п-с-о-т- ---------------- Ось мій паспорт. 0
O-- mi----a--o--. O-- m--- p------- O-ʹ m-y- p-s-o-t- ----------------- Osʹ miy̆ pasport.
A ovdje je moja adresa. aaaaa А---ь-м---ад--с-. А о-- м-- а------ А о-ь м-я а-р-с-. ----------------- А ось моя адреса. 0
A-o-- m-y--a-resa. A o-- m--- a------ A o-ʹ m-y- a-r-s-. ------------------ A osʹ moya adresa.
Želim uplatiti novac na moj račun. aaaaa Я -от-в-би-- хот-ла-б-п----с-----о-і-на---й-р----ок. Я х---- б- / х----- б п------- г---- н- м-- р------- Я х-т-в б- / х-т-л- б п-к-а-т- г-о-і н- м-й р-х-н-к- ---------------------------------------------------- Я хотів би / хотіла б покласти гроші на мій рахунок. 0
Y-----t-- b--/ kh--il--b--o--a----h-o-h- n------ r-kh----. Y- k----- b- / k------ b p------- h----- n- m--- r-------- Y- k-o-i- b- / k-o-i-a b p-k-a-t- h-o-h- n- m-y- r-k-u-o-. ---------------------------------------------------------- YA khotiv by / khotila b poklasty hroshi na miy̆ rakhunok.
Želim podići novac sa svojeg računa. aaaaa Я-хот---би - хот-ла-- з--ти --о-- з-м--о -а-ун-у. Я х---- б- / х----- б з---- г---- з м--- р------- Я х-т-в б- / х-т-л- б з-я-и г-о-і з м-г- р-х-н-у- ------------------------------------------------- Я хотів би / хотіла б зняти гроші з мого рахунку. 0
YA -hot-v ---/ ------a-- -ny------os-i-z -o-- -a--u---. Y- k----- b- / k------ b z----- h----- z m--- r-------- Y- k-o-i- b- / k-o-i-a b z-y-t- h-o-h- z m-h- r-k-u-k-. ------------------------------------------------------- YA khotiv by / khotila b znyaty hroshi z moho rakhunku.
Želim uzeti izvadak sa računa. aaaaa Я-х--і--б--- хо-і-а б-вз------писки-з р---н--. Я х---- б- / х----- б в---- в------ з р------- Я х-т-в б- / х-т-л- б в-я-и в-п-с-и з р-х-н-у- ---------------------------------------------- Я хотів би / хотіла б взяти виписки з рахунку. 0
Y--k-oti- -y-/ kho--la -------y--yp---y z --khun--. Y- k----- b- / k------ b v----- v------ z r-------- Y- k-o-i- b- / k-o-i-a b v-y-t- v-p-s-y z r-k-u-k-. --------------------------------------------------- YA khotiv by / khotila b vzyaty vypysky z rakhunku.
Želim unovčiti putnički ček. aaaaa Я-х-т----и-- --т-ла-- -тр--ат--гр--і-п- -е-у. Я х---- б- / х----- б о------- г---- п- ч---- Я х-т-в б- / х-т-л- б о-р-м-т- г-о-і п- ч-к-. --------------------------------------------- Я хотів би / хотіла б отримати гроші по чеку. 0
YA -h--iv-b--/ -ho---a - otr--a-- hro----po c----. Y- k----- b- / k------ b o------- h----- p- c----- Y- k-o-i- b- / k-o-i-a b o-r-m-t- h-o-h- p- c-e-u- -------------------------------------------------- YA khotiv by / khotila b otrymaty hroshi po cheku.
Kolike su pristojbe? aaaaa Яка----а-ко--с--? Я-- с--- к------- Я-а с-м- к-м-с-ї- ----------------- Яка сума комісії? 0
Ya-- -um- -omi---̈? Y--- s--- k-------- Y-k- s-m- k-m-s-i-? ------------------- Yaka suma komisiï?
Gdje moram potpisati? aaaaa Д- - -о--н---/-повинн- ---п---ти? Д- я п------ / п------ п--------- Д- я п-в-н-н / п-в-н-а п-д-и-а-и- --------------------------------- Де я повинен / повинна підписати? 0
D- -a ---ynen---po-y--- p---y-a-y? D- y- p------ / p------ p--------- D- y- p-v-n-n / p-v-n-a p-d-y-a-y- ---------------------------------- De ya povynen / povynna pidpysaty?
Očekujem doznaku iz Njemačke. aaaaa Я -ека---а--ро-ов-- пе--к-- --Ні---чи--. Я ч---- н- г------- п------ з Н--------- Я ч-к-ю н- г-о-о-и- п-р-к-з з Н-м-ч-и-и- ---------------------------------------- Я чекаю на грошовий переказ з Німеччини. 0
YA c-----u--a--r---o--y̆----ekaz---Nimechch-ny. Y- c------ n- h--------- p------ z N----------- Y- c-e-a-u n- h-o-h-v-y- p-r-k-z z N-m-c-c-y-y- ----------------------------------------------- YA chekayu na hroshovyy̆ perekaz z Nimechchyny.
Tu je moj broj računa. aaaaa Ту- - -о----м--о-р-хун--. Т-- є н---- м--- р------- Т-т є н-м-р м-г- р-х-н-у- ------------------------- Тут є номер мого рахунку. 0
Tu- -- no-er----o ----u---. T-- y- n---- m--- r-------- T-t y- n-m-r m-h- r-k-u-k-. --------------------------- Tut ye nomer moho rakhunku.
Je li novac stigao? aaaaa Ч- -риб--и-г-ош-? Ч- п------ г----- Ч- п-и-у-и г-о-і- ----------------- Чи прибули гроші? 0
Chy---yb-l- h--s--? C-- p------ h------ C-y p-y-u-y h-o-h-? ------------------- Chy prybuly hroshi?
Želim promijeniti ovaj novac. aaaaa Я-хо--в-б- /------а б пом-н--- ці -роші. Я х---- б- / х----- б п------- ц- г----- Я х-т-в б- / х-т-л- б п-м-н-т- ц- г-о-і- ---------------------------------------- Я хотів би / хотіла б поміняти ці гроші. 0
Y--kho-i- -y /---otil--b ---i--a-----i h-o---. Y- k----- b- / k------ b p-------- t-- h------ Y- k-o-i- b- / k-o-i-a b p-m-n-a-y t-i h-o-h-. ---------------------------------------------- YA khotiv by / khotila b pominyaty tsi hroshi.
Trebam američke dolare. aaaaa Ме-і п-т--б-і--о--ри С--. М--- п------- д----- С--- М-н- п-т-і-н- д-л-р- С-А- ------------------------- Мені потрібні долари США. 0
Me---po--i--- -ola-- S-HA. M--- p------- d----- S---- M-n- p-t-i-n- d-l-r- S-H-. -------------------------- Meni potribni dolary SSHA.
Molim Vas, dajte mi sitne novčanice. aaaaa Дайте--е-і, -------ска---рібні-к-п--и. Д---- м---- б---------- д----- к------ Д-й-е м-н-, б-д---а-к-, д-і-н- к-п-р-. -------------------------------------- Дайте мені, будь-ласка, дрібні купюри. 0
Da-------ni- -u---l--ka- d--b-- --py-ry. D----- m---- b---------- d----- k------- D-y-t- m-n-, b-d---a-k-, d-i-n- k-p-u-y- ---------------------------------------- Day̆te meni, budʹ-laska, dribni kupyury.
Postoji li ovdje bankomat? aaaaa Т-------н-о-ат? Т-- є б-------- Т-т є б-н-о-а-? --------------- Тут є банкомат? 0
T-t ye-b--koma-? T-- y- b-------- T-t y- b-n-o-a-? ---------------- Tut ye bankomat?
Koliko se novca može podići? aaaaa Скі---- -р--ей мо--а-зня-и? С------ г----- м---- з----- С-і-ь-и г-о-е- м-ж-а з-я-и- --------------------------- Скільки грошей можна зняти? 0
Sk-lʹk- -ro---y- --z-n---ny---? S------ h------- m----- z------ S-i-ʹ-y h-o-h-y- m-z-n- z-y-t-? ------------------------------- Skilʹky hroshey̆ mozhna znyaty?
Koje se kreditne kartice mogu koristiti? aaaaa Які-к------і-карт-----жн- в-кор--то-ув-ти? Я-- к------- к----- м---- в--------------- Я-і к-е-и-н- к-р-к- м-ж-а в-к-р-с-о-у-а-и- ------------------------------------------ Які кредитні картки можна використовувати? 0
Ya-i--r-----i-k---k- --z--a v-ko-----vu----? Y--- k------- k----- m----- v--------------- Y-k- k-e-y-n- k-r-k- m-z-n- v-k-r-s-o-u-a-y- -------------------------------------------- Yaki kredytni kartky mozhna vykorystovuvaty?

Postoji li univerzalna gramatika?

Dok učimo jezik, učimo i njegovu gramatiku. Kod djece koja uče materinji jezik to se dešava automatski. Oni ne primjećuju da je njihov mozak naučio mnogo različitih pravila. No ipak od početka ispravno nauče svoj materinji jezik. Budući da postoji mnogo jezika, postoji i mnogo gramatika. Međutim, postoji li i univerzalna gramatika? Znanost se već dugo bavi tim pitanjem. Nova istraživanja bi mogla imati odgovor na njega. Istraživači mozga su došli do zanimljivog otkrića. Dali su ispitanicima da uče gramatička pravila. Ti ispitanici su bili učenici jezika. Učili su japanski i talijanski jezik. Polovica gramatičkih pravila bila je izmišljena. Međutim, ispitanici to nisu znali. Učenicima su nakon učenja prezentirane rečenice. Ispitanici su morali procijeniti da li su rečenice bile ispravne. Dok su rješavali zadatke, mozak im je bio podvrgnut analizi. To znači da su istraživači mjerili moždanu aktivnost. Tako su mogli ispitati kako je mozak reagirao na rečenice. I čini se da naš mozak prepoznaje gramatiku! Pri obradi jezika aktivna su određena područja mozga. Tu spada i Brocino područje. Nalazi se u lijevom velikom mozgu. Ono je bilo jako aktivno prilikom obrade stvarnih gramatička pravila. Aktivnost je znatno opala pri obradi izmišljenih pravila. Stoga može biti da svi gramatički sistemi imaju istu osnovu. Svi oni bi pratili iste principe. I ti principi bi nam bili urođeni...