Ordliste

nn Past tense 2   »   mk Минато време 2

82 [åttito]

Past tense 2

Past tense 2

82 [осумдесет и два]

82 [osoomdyesyet i dva]

Минато време 2

[Minato vryemye 2]

Velg hvordan du vil se oversettelsen:   
Nynorsk Macedonian Spel Meir
Måtte du ringje sjukebilen? Мораше ли-д--по-и-а---дно---лнич-о-во---о? М----- л- д- п------ е--- б------- в------ М-р-ш- л- д- п-в-к-ш е-н- б-л-и-к- в-з-л-? ------------------------------------------ Мораше ли да повикаш едно болничко возило? 0
Mora-hy---i -a -ovi-a-h-y-d---b--nich-o----i-o? M------- l- d- p------- y---- b-------- v------ M-r-s-y- l- d- p-v-k-s- y-d-o b-l-i-h-o v-z-l-? ----------------------------------------------- Morashye li da povikash yedno bolnichko vozilo?
Måtte du ringje legen? М-р--е -и-----------к-- лек---т? М----- л- д- г- п------ л------- М-р-ш- л- д- г- п-в-к-ш л-к-р-т- -------------------------------- Мораше ли да го повикаш лекарот? 0
M-rashye--- -----o-p--i-ash--y-k-rot? M------- l- d- g-- p------- l-------- M-r-s-y- l- d- g-o p-v-k-s- l-e-a-o-? ------------------------------------- Morashye li da guo povikash lyekarot?
Måtte du ringje politiet? М-ра-- ли -а ј-------аш --л-ц-јата? М----- л- д- ј- п------ п---------- М-р-ш- л- д- ј- п-в-к-ш п-л-ц-ј-т-? ----------------------------------- Мораше ли да ја повикаш полицијата? 0
Mor---y- ---da--a p--ikas- po-itziјa-a? M------- l- d- ј- p------- p----------- M-r-s-y- l- d- ј- p-v-k-s- p-l-t-i-a-a- --------------------------------------- Morashye li da јa povikash politziјata?
Har du nummeret? Eg hadde det i stad. Г- и-а-е--- -ел-ф-н-киот --ој- -е-- ---имав. Г- и---- л- т----------- б---- С--- г- и---- Г- и-а-е л- т-л-ф-н-к-о- б-о-? С-г- г- и-а-. -------------------------------------------- Го имате ли телефонскиот број? Сега го имав. 0
Guo ima-----i t-----fo-sk--t--r-ј?---e----g-o-i---. G-- i----- l- t------------- b---- S----- g-- i---- G-o i-a-y- l- t-e-y-f-n-k-o- b-o-? S-e-u- g-o i-a-. --------------------------------------------------- Guo imatye li tyelyefonskiot broј? Syegua guo imav.
Har du adressa? Eg hadde ho i stad. Ја --а-е--- а---с-та?---га ј--има-. Ј- и---- л- а-------- С--- ј- и---- Ј- и-а-е л- а-р-с-т-? С-г- ј- и-а-. ----------------------------------- Ја имате ли адресата? Сега ја имав. 0
Ј--i-a-ye--i--d-y-s--a?---egu--ј- i--v. Ј- i----- l- a--------- S----- ј- i---- Ј- i-a-y- l- a-r-e-a-a- S-e-u- ј- i-a-. --------------------------------------- Јa imatye li adryesata? Syegua јa imav.
Har du bykartet? Eg hadde det i stad. И-ате ли ка-т--о- г-адо-- С-га-ј- има-. И---- л- к---- о- г------ С--- ј- и---- И-а-е л- к-р-а о- г-а-о-? С-г- ј- и-а-. --------------------------------------- Имате ли карта од градот? Сега ја имав. 0
Ima--e-----art---- -ur---t--S--g---ј- i-av. I----- l- k---- o- g------- S----- ј- i---- I-a-y- l- k-r-a o- g-r-d-t- S-e-u- ј- i-a-. ------------------------------------------- Imatye li karta od guradot? Syegua јa imav.
Kom han i tide? Han greidde ikkje å kome i tide. Д-јд- -и-т-ј -о-но н--в----- Т-- -е мо-е-е -- -о-де-точн--н--врем-. Д---- л- т-- т---- н- в----- Т-- н- м----- д- д---- т---- н- в----- Д-ј-е л- т-ј т-ч-о н- в-е-е- Т-ј н- м-ж-ш- д- д-ј-е т-ч-о н- в-е-е- ------------------------------------------------------------------- Дојде ли тој точно на време? Тој не можеше да дојде точно на време. 0
D-ј--e--- toј -oc--o na----e-y---Toј --e mo---sh-e----d--dy- t--hn-----v--e---. D----- l- t-- t----- n- v------- T-- n-- m-------- d- d----- t----- n- v------- D-ј-y- l- t-ј t-c-n- n- v-y-m-e- T-ј n-e m-ʐ-e-h-e d- d-ј-y- t-c-n- n- v-y-m-e- ------------------------------------------------------------------------------- Doјdye li toј tochno na vryemye? Toј nye moʐyeshye da doјdye tochno na vryemye.
Fann han vegen? Han fann ikkje vegen. Г--на-д------ој--------То---е-мо---е--а ---на----п-то-. Г- н---- л- т-- п----- Т-- н- м----- д- г- н---- п----- Г- н-ј-е л- т-ј п-т-т- Т-ј н- м-ж-ш- д- г- н-ј-е п-т-т- ------------------------------------------------------- Го најде ли тој патот? Тој не можеше да го најде патот. 0
G-- -a--y- -i--oј -at-t? Toј n---moʐ--sh-- da -uo-n-ј------t-t. G-- n----- l- t-- p----- T-- n-- m-------- d- g-- n----- p----- G-o n-ј-y- l- t-ј p-t-t- T-ј n-e m-ʐ-e-h-e d- g-o n-ј-y- p-t-t- --------------------------------------------------------------- Guo naјdye li toј patot? Toј nye moʐyeshye da guo naјdye patot.
Forsto han deg? Han kunne ikkje forstå meg. Те-------- л-------Тој ---м--еше-да -е -а-бер-. Т- р------ л- т--- Т-- н- м----- д- м- р------- Т- р-з-и-а л- т-ј- Т-ј н- м-ж-ш- д- м- р-з-е-е- ----------------------------------------------- Те разбира ли тој? Тој не можеше да ме разбере. 0
Ty- r-zbi-a li----? Toј --- ----e-----d- ------zby----. T-- r------ l- t--- T-- n-- m-------- d- m-- r--------- T-e r-z-i-a l- t-ј- T-ј n-e m-ʐ-e-h-e d- m-e r-z-y-r-e- ------------------------------------------------------- Tye razbira li toј? Toј nye moʐyeshye da mye razbyerye.
Kvifor kunne du ikkje kome i tide? З-што не-м-жеше----до--е- -очно--а в-еме? З---- н- м----- д- д----- т---- н- в----- З-ш-о н- м-ж-ш- д- д-ј-е- т-ч-о н- в-е-е- ----------------------------------------- Зошто не можеше да дојдеш точно на време? 0
Zo---o-n-e--oʐye-hy- d- doјdy-s--t-c----na v-y---e? Z----- n-- m-------- d- d------- t----- n- v------- Z-s-t- n-e m-ʐ-e-h-e d- d-ј-y-s- t-c-n- n- v-y-m-e- --------------------------------------------------- Zoshto nye moʐyeshye da doјdyesh tochno na vryemye?
Kvifor fann du ikkje vegen? Зо-т- -е-м--е----- г------еш---тот? З---- н- м----- д- г- н----- п----- З-ш-о н- м-ж-ш- д- г- н-ј-е- п-т-т- ----------------------------------- Зошто не можеше да го најдеш патот? 0
Z-sh------ moʐyes--e-d-------a---e-h pat--? Z----- n-- m-------- d- g-- n------- p----- Z-s-t- n-e m-ʐ-e-h-e d- g-o n-ј-y-s- p-t-t- ------------------------------------------- Zoshto nye moʐyeshye da guo naјdyesh patot?
Kvifor forsto du han ikkje? Зо--- -- -о-еше-д- -- -аз--р--? З---- н- м----- д- г- р-------- З-ш-о н- м-ж-ш- д- г- р-з-е-е-? ------------------------------- Зошто не можеше да го разбереш? 0
Z--h-o --e--o-ye-h-- -a--u- -a--yerye--? Z----- n-- m-------- d- g-- r----------- Z-s-t- n-e m-ʐ-e-h-e d- g-o r-z-y-r-e-h- ---------------------------------------- Zoshto nye moʐyeshye da guo razbyeryesh?
Eg kom ikkje i tide fordi det ikkje gjekk buss. Н----ж-в д- ---д-- то------ в--м-,--и-е-к--н-ма-- -----ус. Н- м---- д- д----- т---- н- в----- б------ н----- а------- Н- м-ж-в д- д-ј-а- т-ч-о н- в-е-е- б-д-ј-и н-м-ш- а-т-б-с- ---------------------------------------------------------- Не можев да дојдам точно на време, бидејки немаше автобус. 0
Nye---ʐ-----a----da- -o--n---- ---e---- b-dy-јki-nye--s--e av--b--s. N-- m----- d- d----- t----- n- v------- b------- n-------- a-------- N-e m-ʐ-e- d- d-ј-a- t-c-n- n- v-y-m-e- b-d-e-k- n-e-a-h-e a-t-b-o-. -------------------------------------------------------------------- Nye moʐyev da doјdam tochno na vryemye, bidyeјki nyemashye avtoboos.
Eg fann ikkje vegen fordi eg ikkje hadde kart. Не-м-ж-- да го н-јдам-п-т----би-е--- н--------та--- -р-д-т. Н- м---- д- г- н----- п----- б------ н---- к---- н- г------ Н- м-ж-в д- г- н-ј-а- п-т-т- б-д-ј-и н-м-в к-р-а н- г-а-о-. ----------------------------------------------------------- Не можев да го најдам патот, бидејки немав карта на градот. 0
N-e-mo-ye- d- gu---aј--- -a---- bid----- n-ema- kart--na -ur--ot. N-- m----- d- g-- n----- p----- b------- n----- k---- n- g------- N-e m-ʐ-e- d- g-o n-ј-a- p-t-t- b-d-e-k- n-e-a- k-r-a n- g-r-d-t- ----------------------------------------------------------------- Nye moʐyev da guo naјdam patot, bidyeјki nyemav karta na guradot.
Eg kunne ikkje forstå han fordi musikken var så høg. Не ---ев д- ----азберам--б-д-јк---у--ката--е-- т-лк- -----а. Н- м---- д- г- р-------- б------ м------- б--- т---- г------ Н- м-ж-в д- г- р-з-е-а-, б-д-ј-и м-з-к-т- б-ш- т-л-у г-а-н-. ------------------------------------------------------------ Не можев да го разберам, бидејки музиката беше толку гласна. 0
N-e--oʐye- da-----r---yera-, -idyeј-i mo-z---t- byesh-e -o-koo-g----na. N-- m----- d- g-- r--------- b------- m-------- b------ t----- g------- N-e m-ʐ-e- d- g-o r-z-y-r-m- b-d-e-k- m-o-i-a-a b-e-h-e t-l-o- g-l-s-a- ----------------------------------------------------------------------- Nye moʐyev da guo razbyeram, bidyeјki moozikata byeshye tolkoo gulasna.
Eg måtte ta ein drosje. Морав-д- ----м -дно т-к--. М---- д- з---- е--- т----- М-р-в д- з-м-м е-н- т-к-и- -------------------------- Морав да земам едно такси. 0
M---v--- --e-am -ed-o-t----. M---- d- z----- y---- t----- M-r-v d- z-e-a- y-d-o t-k-i- ---------------------------- Morav da zyemam yedno taksi.
Eg måtte kjøpe eit kart. М--ав д------- -а--- -а---а---. М---- д- к---- к---- н- г------ М-р-в д- к-п-м к-р-а н- г-а-о-. ------------------------------- Морав да купам карта на градот. 0
Mora-----k--p-- k-----n----r-d--. M---- d- k----- k---- n- g------- M-r-v d- k-o-a- k-r-a n- g-r-d-t- --------------------------------- Morav da koopam karta na guradot.
Eg måtte slå av radioen. Ј-с м--ав-----о -----ч---ра----о. Ј-- м---- д- г- и------- р------- Ј-с м-р-в д- г- и-к-у-а- р-д-о-о- --------------------------------- Јас морав да го исклучам радиото. 0
Јa-----av ----u- i-kl--ch-- rad--to. Ј-- m---- d- g-- i--------- r------- Ј-s m-r-v d- g-o i-k-o-c-a- r-d-o-o- ------------------------------------ Јas morav da guo iskloocham radioto.

Nedlasting MP3 (.zip filer)

Ingen video funne!

Lær framandspråk betre i utlandet!

Vaksne lærer ikkje språk like fort som born. Hjernen deira er fullt utvikla. Difor kan han ikkje så lett lage nye nettverk lenger. Men du kan framleis lære eit språk særs godt som vaksen! Då må du reise til landet der språket blir brukt. Eit framandspråk lærer du mykje meir effektivt i utlandet. Det veit ein kvar som nokon gong har reist på språkferie. I den naturlege omgjevnaden lærer du språket mykje snøggare. Ein ny studie har akkurat gjort ei interessant oppdaging. Han viser at du lærer nye språk på ein annan måte i utlandet! Hjernen kan handsame det nye språket på same måte som morsmålet. Forskarar har lenge trudd at det var forskjellige læringsprosessar. Eit eksperiment ser ut til å stadfeste det. Ei gruppe forsøkspersonar måtte lære eit oppfunne språk. Ein del av forsøkspersonane hadde vanleg undervising. Den andre delen lærte i ein simulert utlands-situasjon. Forsøkspersonane måtte orientere seg i eit framandt miljø. Alle menneska dei hadde kontakt med, prata det nye språket. Forsøkspersonane i denne gruppa var altså ikkje vanlege språkstudentar. Dei høyrde til eit framandt samfunn av språkbrukarar. Slik vart dei raskt tvungne til å hjelpe seg med det nye språket. Etter ei tid vart forsøkspersonane testa. Båe gruppene viste like god kjennskap til det nye språket. Men hjernane deira handsama framandspråket annleis! Dei som hadde lært i ‘utlandet’, hadde slåande hjerneaktivitet. Hjernen handsama framandspråk-grammatikken som morsmålsgrammatikken. Dei same mekanismane som hjå morsmålsbrukarar vart funne. Ein språkferie er den finaste og mest effektive måten å lære på!