Ordliste

nn Past tense 2   »   sr Прошлост 2

82 [åttito]

Past tense 2

Past tense 2

82 [осамдесет и два]

82 [osamdeset i dva]

Прошлост 2

[Prošlost 2]

Velg hvordan du vil se oversettelsen:   
Nynorsk Serbian Spel Meir
Måtte du ringje sjukebilen? Ј-си--- м---о---м-р-ла-зв-т----тн-------? Ј--- л- м---- / м----- з---- х---- п----- Ј-с- л- м-р-о / м-р-л- з-а-и х-т-у п-м-ћ- ----------------------------------------- Јеси ли морао / морала звати хитну помоћ? 0
J-----i---r-o / ---------at-----nu-p-moć? J--- l- m---- / m----- z---- h---- p------ J-s- l- m-r-o / m-r-l- z-a-i h-t-u p-m-c-? ------------------------------------------ Jesi li morao / morala zvati hitnu pomoć?
Måtte du ringje legen? Јеси -- --р------ора-а з--т--д-----а? Ј--- л- м---- / м----- з---- д------- Ј-с- л- м-р-о / м-р-л- з-а-и д-к-о-а- ------------------------------------- Јеси ли морао / морала звати доктора? 0
Je-i-----o--o / -o-al----at---ok-o-a? J--- l- m---- / m----- z---- d------- J-s- l- m-r-o / m-r-l- z-a-i d-k-o-a- ------------------------------------- Jesi li morao / morala zvati doktora?
Måtte du ringje politiet? Јес- -- мо-ао-- м-рала з---и-поли-и-у? Ј--- л- м---- / м----- з---- п-------- Ј-с- л- м-р-о / м-р-л- з-а-и п-л-ц-ј-? -------------------------------------- Јеси ли морао / морала звати полицију? 0
J-s- -i---r-- --m--ala-z--ti-p-li--j-? J--- l- m---- / m----- z---- p-------- J-s- l- m-r-o / m-r-l- z-a-i p-l-c-j-? -------------------------------------- Jesi li morao / morala zvati policiju?
Har du nummeret? Eg hadde det i stad. И-а-е -и----ј--е--ф---? --р-в--с-- -- -м-о-- и-а-а. И---- л- б--- т-------- У----- с-- г- и--- / и----- И-а-е л- б-о- т-л-ф-н-? У-р-в- с-м г- и-а- / и-а-а- --------------------------------------------------- Имате ли број телефона? Управо сам га имао / имала. 0
I-at- li -roj t--efona?-U-ra-o s---g---ma----im---. I---- l- b--- t-------- U----- s-- g- i--- / i----- I-a-e l- b-o- t-l-f-n-? U-r-v- s-m g- i-a- / i-a-a- --------------------------------------------------- Imate li broj telefona? Upravo sam ga imao / imala.
Har du adressa? Eg hadde ho i stad. И--те--- --ре-у? У-раво -ам--- и------и----. И---- л- а------ У----- с-- ј- и--- / и----- И-а-е л- а-р-с-? У-р-в- с-м ј- и-а- / и-а-а- -------------------------------------------- Имате ли адресу? Управо сам је имао / имала. 0
I-a-e-li-adr-s-?-U--a-o--a- -- ima- /----l-. I---- l- a------ U----- s-- j- i--- / i----- I-a-e l- a-r-s-? U-r-v- s-m j- i-a- / i-a-a- -------------------------------------------- Imate li adresu? Upravo sam je imao / imala.
Har du bykartet? Eg hadde det i stad. Имат--ли --ан ----а-----аво-----га--мао-/ ----а. И---- л- п--- г----- У----- с-- г- и--- / и----- И-а-е л- п-а- г-а-а- У-р-в- с-м г- и-а- / и-а-а- ------------------------------------------------ Имате ли план града? Управо сам га имао / имала. 0
Im--e-li-p-an gr--a- U-rav- -a---a-ima--/-im-l-. I---- l- p--- g----- U----- s-- g- i--- / i----- I-a-e l- p-a- g-a-a- U-r-v- s-m g- i-a- / i-a-a- ------------------------------------------------ Imate li plan grada? Upravo sam ga imao / imala.
Kom han i tide? Han greidde ikkje å kome i tide. Да л- ј----ш----а -р------н--и---мог-о д-ћ--н---реме. Д- л- ј- д---- н- в----- О- н--- м---- д--- н- в----- Д- л- ј- д-ш-о н- в-е-е- О- н-ј- м-г-о д-ћ- н- в-е-е- ----------------------------------------------------- Да ли је дошао на време? Он није могао доћи на време. 0
D---i--e-d--ao--a-vre--- -- ---e --gao --ć---a-vr---. D- l- j- d---- n- v----- O- n--- m---- d---- n- v----- D- l- j- d-š-o n- v-e-e- O- n-j- m-g-o d-c-i n- v-e-e- ------------------------------------------------------ Da li je došao na vreme? On nije mogao doći na vreme.
Fann han vegen? Han fann ikkje vegen. Је л- ----аш-----т? О---и-- ----о--ро-аћ- ---. Ј- л- п------- п--- О- н--- м---- п------ п--- Ј- л- п-о-а-а- п-т- О- н-ј- м-г-о п-о-а-и п-т- ---------------------------------------------- Је ли пронашао пут? Он није могао пронаћи пут. 0
J---- -ro-aš----u-- O---i-e-m-ga-------c---put. J- l- p------- p--- O- n--- m---- p------- p--- J- l- p-o-a-a- p-t- O- n-j- m-g-o p-o-a-́- p-t- ----------------------------------------------- Je li pronašao put? On nije mogao pronaći put.
Forsto han deg? Han kunne ikkje forstå meg. Д--ли те-ј- -н ра-уме-? ---ме н-је---г-- р-з--е--. Д- л- т- ј- о- р------- О- м- н--- м---- р-------- Д- л- т- ј- о- р-з-м-о- О- м- н-ј- м-г-о р-з-м-т-. -------------------------------------------------- Да ли те је он разумео? Он ме није могао разумети. 0
Da li--e-je --------eo? ---------e-mo-a- raz-----. D- l- t- j- o- r------- O- m- n--- m---- r-------- D- l- t- j- o- r-z-m-o- O- m- n-j- m-g-o r-z-m-t-. -------------------------------------------------- Da li te je on razumeo? On me nije mogao razumeti.
Kvifor kunne du ikkje kome i tide? Зашто----и м-га--- мо--а доћ---- --е-е? З---- н--- м---- / м---- д--- н- в----- З-ш-о н-с- м-г-о / м-г-а д-ћ- н- в-е-е- --------------------------------------- Зашто ниси могао / могла доћи на време? 0
Za-to---si ----- /--ogl--d-ć---a-vr--e? Z---- n--- m---- / m---- d---- n- v----- Z-š-o n-s- m-g-o / m-g-a d-c-i n- v-e-e- ---------------------------------------- Zašto nisi mogao / mogla doći na vreme?
Kvifor fann du ikkje vegen? З-шт- ---и-м---о / могла-пр----и--ут? З---- н--- м---- / м---- п------ п--- З-ш-о н-с- м-г-о / м-г-а п-о-а-и п-т- ------------------------------------- Зашто ниси могао / могла пронаћи пут? 0
Z--t- ---- --ga--- mog-----on-ć- p-t? Z---- n--- m---- / m---- p------- p--- Z-š-o n-s- m-g-o / m-g-a p-o-a-́- p-t- -------------------------------------- Zašto nisi mogao / mogla pronaći put?
Kvifor forsto du han ikkje? З--то га-ни-- могао-- -о----р-зум---? З---- г- н--- м---- / м---- р-------- З-ш-о г- н-с- м-г-о / м-г-а р-з-м-т-? ------------------------------------- Зашто га ниси могао / могла разумети? 0
Z-št---- n--------o - ---la---zu---i? Z---- g- n--- m---- / m---- r-------- Z-š-o g- n-s- m-g-o / m-g-a r-z-m-t-? ------------------------------------- Zašto ga nisi mogao / mogla razumeti?
Eg kom ikkje i tide fordi det ikkje gjekk buss. Ја---са--м-г---- -о--- доћ- -а ---ме, -----иј- б-л----т--ус-. Ј- н---- м---- / м---- д--- н- в----- ј-- н--- б--- а-------- Ј- н-с-м м-г-о / м-г-а д-ћ- н- в-е-е- ј-р н-ј- б-л- а-т-б-с-. ------------------------------------------------------------- Ја нисам могао / могла доћи на време, јер није било аутобуса. 0
J- ---a- mogao --m---a--oc---n--v----- -------e -----au---u--. J- n---- m---- / m---- d---- n- v----- j-- n--- b--- a-------- J- n-s-m m-g-o / m-g-a d-c-i n- v-e-e- j-r n-j- b-l- a-t-b-s-. -------------------------------------------------------------- Ja nisam mogao / mogla doći na vreme, jer nije bilo autobusa.
Eg fann ikkje vegen fordi eg ikkje hadde kart. Ј- ни--м ---ао-/ -о----пр--а-и-пу-- --р ни-а----ао / и---а -----гра-а. Ј- н---- м---- / м---- п------ п--- ј-- н---- и--- / и---- п--- г----- Ј- н-с-м м-г-о / м-г-а п-о-а-и п-т- ј-р н-с-м и-а- / и-а-а п-а- г-а-а- ---------------------------------------------------------------------- Ја нисам могао / могла пронаћи пут, јер нисам имао / имала план града. 0
Ja-ni--- ---a--/-m-g----rona--- pu-- jer --sa---mao / -ma-a--lan-g--d-. J- n---- m---- / m---- p------- p--- j-- n---- i--- / i---- p--- g----- J- n-s-m m-g-o / m-g-a p-o-a-́- p-t- j-r n-s-m i-a- / i-a-a p-a- g-a-a- ----------------------------------------------------------------------- Ja nisam mogao / mogla pronaći put, jer nisam imao / imala plan grada.
Eg kunne ikkje forstå han fordi musikken var så høg. Ја-га -исам мо----/--ог-а ра--мети---ер--е-музи-а--ил--пр---а-н-. Ј- г- н---- м---- / м---- р-------- ј-- ј- м----- б--- п--------- Ј- г- н-с-м м-г-о / м-г-а р-з-м-т-, ј-р ј- м-з-к- б-л- п-е-л-с-а- ----------------------------------------------------------------- Ја га нисам могао / могла разумети, јер је музика била прегласна. 0
J---a nis-m---------m--l---a--m-ti, je--je -uzik---i-- --------a. J- g- n---- m---- / m---- r-------- j-- j- m----- b--- p--------- J- g- n-s-m m-g-o / m-g-a r-z-m-t-, j-r j- m-z-k- b-l- p-e-l-s-a- ----------------------------------------------------------------- Ja ga nisam mogao / mogla razumeti, jer je muzika bila preglasna.
Eg måtte ta ein drosje. Ја-сам-м---- ----ра-а -зе-и----си. Ј- с-- м---- / м----- у---- т----- Ј- с-м м-р-о / м-р-л- у-е-и т-к-и- ---------------------------------- Ја сам морао / морала узети такси. 0
Ja--a- -o-ao / m----a -z-t---aks-. J- s-- m---- / m----- u---- t----- J- s-m m-r-o / m-r-l- u-e-i t-k-i- ---------------------------------- Ja sam morao / morala uzeti taksi.
Eg måtte kjøpe eit kart. Ја --- -орао------ала-купит--пла- --а--. Ј- с-- м---- / м----- к----- п--- г----- Ј- с-м м-р-о / м-р-л- к-п-т- п-а- г-а-а- ---------------------------------------- Ја сам морао / морала купити план града. 0
J- --m mo-a--/ -o-al- ku-it- ---n-grad-. J- s-- m---- / m----- k----- p--- g----- J- s-m m-r-o / m-r-l- k-p-t- p-a- g-a-a- ---------------------------------------- Ja sam morao / morala kupiti plan grada.
Eg måtte slå av radioen. Ј- с-- ---а-------а-а иск-учи-и----и-. Ј- с-- м---- / м----- и-------- р----- Ј- с-м м-р-о / м-р-л- и-к-у-и-и р-д-о- -------------------------------------- Ја сам морао / морала искључити радио. 0
Ja s----o--- ---oral- ---l-u-iti-r-d-o. J- s-- m---- / m----- i--------- r----- J- s-m m-r-o / m-r-l- i-k-j-č-t- r-d-o- --------------------------------------- Ja sam morao / morala isključiti radio.

Nedlasting MP3 (.zip filer)

Ingen video funne!

Lær framandspråk betre i utlandet!

Vaksne lærer ikkje språk like fort som born. Hjernen deira er fullt utvikla. Difor kan han ikkje så lett lage nye nettverk lenger. Men du kan framleis lære eit språk særs godt som vaksen! Då må du reise til landet der språket blir brukt. Eit framandspråk lærer du mykje meir effektivt i utlandet. Det veit ein kvar som nokon gong har reist på språkferie. I den naturlege omgjevnaden lærer du språket mykje snøggare. Ein ny studie har akkurat gjort ei interessant oppdaging. Han viser at du lærer nye språk på ein annan måte i utlandet! Hjernen kan handsame det nye språket på same måte som morsmålet. Forskarar har lenge trudd at det var forskjellige læringsprosessar. Eit eksperiment ser ut til å stadfeste det. Ei gruppe forsøkspersonar måtte lære eit oppfunne språk. Ein del av forsøkspersonane hadde vanleg undervising. Den andre delen lærte i ein simulert utlands-situasjon. Forsøkspersonane måtte orientere seg i eit framandt miljø. Alle menneska dei hadde kontakt med, prata det nye språket. Forsøkspersonane i denne gruppa var altså ikkje vanlege språkstudentar. Dei høyrde til eit framandt samfunn av språkbrukarar. Slik vart dei raskt tvungne til å hjelpe seg med det nye språket. Etter ei tid vart forsøkspersonane testa. Båe gruppene viste like god kjennskap til det nye språket. Men hjernane deira handsama framandspråket annleis! Dei som hadde lært i ‘utlandet’, hadde slåande hjerneaktivitet. Hjernen handsama framandspråk-grammatikken som morsmålsgrammatikken. Dei same mekanismane som hjå morsmålsbrukarar vart funne. Ein språkferie er den finaste og mest effektive måten å lære på!