Рјечник

sr Читати и писати   »   de Lesen und schreiben

6 [шест]

Читати и писати

Читати и писати

6 [sechs]

Lesen und schreiben

Изаберите како желите да видите превод:   
српски немачки Игра Више
Ja читам. I-h l-se. I-- l---- I-h l-s-. --------- Ich lese. 0
Ја читам једно слово. I----e-e-ei-e- ---hsta--n. I-- l--- e---- B---------- I-h l-s- e-n-n B-c-s-a-e-. -------------------------- Ich lese einen Buchstaben. 0
Ја читам једну реч. Ich-l-s--e-- W-rt. I-- l--- e-- W---- I-h l-s- e-n W-r-. ------------------ Ich lese ein Wort. 0
Ја читам једну реченицу. I---l--- -inen ---z. I-- l--- e---- S---- I-h l-s- e-n-n S-t-. -------------------- Ich lese einen Satz. 0
Ја читам једно писмо. Ic--l-s---in-n-Br--f. I-- l--- e---- B----- I-h l-s- e-n-n B-i-f- --------------------- Ich lese einen Brief. 0
Ја читам једну књигу. Ich-le-- e-n--uc-. I-- l--- e-- B---- I-h l-s- e-n B-c-. ------------------ Ich lese ein Buch. 0
Ја читам. Ic- les-. I-- l---- I-h l-s-. --------- Ich lese. 0
Ти читаш. Du lie-t. D- l----- D- l-e-t- --------- Du liest. 0
Он чита. E--li---. E- l----- E- l-e-t- --------- Er liest. 0
Ја пишем. Ich schr--be. I-- s-------- I-h s-h-e-b-. ------------- Ich schreibe. 0
Ја пишем једно слово. Ich sc-reib----n-n--u---t-ben. I-- s------- e---- B---------- I-h s-h-e-b- e-n-n B-c-s-a-e-. ------------------------------ Ich schreibe einen Buchstaben. 0
Ја пишем једну реч. I-h s-hr-i----i---or-. I-- s------- e-- W---- I-h s-h-e-b- e-n W-r-. ---------------------- Ich schreibe ein Wort. 0
Ја пишем једну реченицу. Ic----hre--e-ei-e--S-t-. I-- s------- e---- S---- I-h s-h-e-b- e-n-n S-t-. ------------------------ Ich schreibe einen Satz. 0
Ја пишем једно писмо. I-h--c--e--e -------ri--. I-- s------- e---- B----- I-h s-h-e-b- e-n-n B-i-f- ------------------------- Ich schreibe einen Brief. 0
Ја пишем једну књигу. I-h sch--ibe---n Buch. I-- s------- e-- B---- I-h s-h-e-b- e-n B-c-. ---------------------- Ich schreibe ein Buch. 0
Ја пишем. Ich-s-h-ei--. I-- s-------- I-h s-h-e-b-. ------------- Ich schreibe. 0
Ти пишеш. Du-s-hrei--t. D- s--------- D- s-h-e-b-t- ------------- Du schreibst. 0
Он пише. E- -chre-b-. E- s-------- E- s-h-e-b-. ------------ Er schreibt. 0

Интернационализми

Глобализација се одражава и на језике. Ово је већ потврђено ширењем интернационализама. Интернационализми су речи које се употребљавају у многим језицима. При том имају слично или истоветно значење. Врло често им је и изговор исти. У већини случајева се исто и пишу. Ширење интернационализама је веома занимљив феномен. За њих границе не постоје. Бар не оне географске. А посебно не лингвистичке. Има речи које се разумеју на свим континентима. Одлична илустрација ове тврдње је реч хотел . Позната је скоро свуда на свету. Бројни интернационализми потичу из науке. Технички термини се такође врло брзо шире по свету. Стари интернационализми потичу из заједничког корена. Они су се развили из исте речи. Ипак, у већини случајева, они се позајмљују. Просто речено, бивају инкорпорисани у дати језик. Код оваквог преузимања речи културни кругови играју веома важну улогу. Свака цивилизација има сопствену традицију. Због тога се нови концепти не прихватају свуда подједнако. Културне норме су те које одлучују шта ће се усвојити, а шта не. Неке ствари можемо наћи само у неким деловима света. Друге се, напротив, врло брзо распростране читавим светом. Једино кад се распрострањују, распрострањује се и њихово име. Е због овога су интернационализми узбудљиви. Откривајући језике, откривамо и културе...
Да ли си знао?
Кинески је језик с највећим бројем говорника на свету. Међутим, не постоји један кинески језик, већ се може рећи да их има више. Сви они спадају у породицу синотибетских језика. Око 1,3 милијарде људи говори кинески. Већина њих живи у Народној Републици Кини и Тајвану. Највећи кинески језик је књижевни кинески, који се још зове и мандарински. Као службени језик Народне Републике Кине то је матерњи језик 850 милиона људи. Остали кинески језици се често само називају дијалектима. Мандарински разумeју скоро сви људи који говоре кинески. Сви Кинези имају заједничко писмо које је старо 4000 до 5000 година. Тиме кинески има најдужу традицију писмености. Кинески писани знакови су тежи него алфабетски системи. Граматика се релативно брзо научи тако да се врло брзо може остварити успех у учењу. А све више људи жели да научи кинески… Усудите се да учите овај језик јер кинески је језик будућности!