Рјечник

sr У природи   »   sk V prírode

26 [двадесет и шест]

У природи

У природи

26 [dvadsaťšesť]

V prírode

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словачки Игра Више
Видиш ли тамо кулу? V---š---m---ve--? V---- t---- v---- V-d-š t-m-ú v-ž-? ----------------- Vidíš tamtú vežu? 0
Видиш ли тамо планину? V---- ta--e- v-c-? V---- t----- v---- V-d-š t-m-e- v-c-? ------------------ Vidíš tamten vrch? 0
Видиш ли тамо село? Vid-š -amtú d-di--? V---- t---- d------ V-d-š t-m-ú d-d-n-? ------------------- Vidíš tamtú dedinu? 0
Видиш ли тамо реку? V-dí- -a----rieku? V---- t---- r----- V-d-š t-m-ú r-e-u- ------------------ Vidíš tamtú rieku? 0
Видиш ли тамо мост? Vi--š t--t-n-mo--? V---- t----- m---- V-d-š t-m-e- m-s-? ------------------ Vidíš tamten most? 0
Видиш ли тамо језеро? V-d-- t--t-----e-o? V---- t---- j------ V-d-š t-m-o j-z-r-? ------------------- Vidíš tamto jazero? 0
Она птица тамо ми се свиђа. Ta-t-- --á---a-m- p--i. T----- v--- s- m- p---- T-m-e- v-á- s- m- p-č-. ----------------------- Tamten vták sa mi páči. 0
Оно дрво тамо ми се свиђа. Ta---- ---om--- -- p-či. T----- s---- s- m- p---- T-m-e- s-r-m s- m- p-č-. ------------------------ Tamten strom sa mi páči. 0
Овај камен овде ми се свиђа. Tamten----eň -a--i---či. T----- k---- s- m- p---- T-m-e- k-m-ň s- m- p-č-. ------------------------ Tamten kameň sa mi páči. 0
Онај парк тамо ми се свиђа. T-mte---a-k ----- p-či. T----- p--- s- m- p---- T-m-e- p-r- s- m- p-č-. ----------------------- Tamten park sa mi páči. 0
Онај врт тамо ми се свиђа. Ta-t----h-ad---a -i pá-i. T---- z------ s- m- p---- T-m-á z-h-a-a s- m- p-č-. ------------------------- Tamtá záhrada sa mi páči. 0
Овај цвет овде ми се свиђа. Tam-e- k-e--s- -i --či. T----- k--- s- m- p---- T-m-e- k-e- s- m- p-č-. ----------------------- Tamten kvet sa mi páči. 0
Мислим да је лепо. P--i--- ----o. P--- s- m- t-- P-č- s- m- t-. -------------- Páči sa mi to. 0
Мислим да је интересантно. J- t- za-jím--é. J- t- z--------- J- t- z-u-í-a-é- ---------------- Je to zaujímavé. 0
Мислим да је прелепо. Je--- n------é. J- t- n-------- J- t- n-d-e-n-. --------------- Je to nádherné. 0
Мислим да је ружно. J- ---š-a--d-. J- t- š------- J- t- š-a-e-é- -------------- Je to škaredé. 0
Мислим да је досадно. J- -o---d--. J- t- n----- J- t- n-d-é- ------------ Je to nudné. 0
Мислим да је страшно. Je to -r----. J- t- h------ J- t- h-o-n-. ------------- Je to hrozné. 0

Језици и изреке

Изреке постоје у сваком језику. Зато су оне важна одлика националног идентитета. У њима се одражавају вредности и норме једне земље. Оне имају општепознату, трајну форму - односно, не могу се мењати. Изреке су увек кратке и сажете. У њима се врло често употребљавају метафоре. Такође су многе од њих поетски конструисане. Већина изрека нам даје савете или објашњава правила понашања. Но неке од њих садрже у себи отворену критику. У њима се такође врло често употребљавају стереотипове. У њима се, дакле, ради о наводно типичним карактеристикама земаља и народа. Изреке имају дугу традицију. Аристотел их је хвалио, називајући их малим мудростима. Оне су важно стилско средство и у реторици и у књижевности. Њихова посебност је у томе да не губе на актуелности. У лингвистици постоји дисциплина која се бави само њима. Многе изреке постоје у неколиким језицима. При том могу бити лексички сличне. У том случају они који говоре различитим језиком употребљавају исте речи. Bellende Hunde beißen nicht, Perro que ladra no muerde. (DE-ES) Друге изреке су семантички сличне. Оне исту идеју изражавају различитим речима. Appeler un chat un chat, Dire pane al pane e vino al vino. (FR-IT) Изреке нам помажу у бољем разумевању људи и култура. Најинтересантније су изреке које налазимо широм света. Оне се односе на “важне” теме из људског живота. Оне, дакле, обрађују универзална искуства. Оне нам показују да смо слични - без обзира којим језиком говоримо.
Да ли си знао?
Латвијски спада у источну групу балтичких језика. Говори га више од 2 милиона људи. Латвијски је с литванским у најужем сродству. Ипак, ова два језика нису пуно слични. Може се, значи, десити да се један Литванац и један Латвијац споразумевају на руском. И структура латвијског језика је мање архаична од литванског. У традиционалним песмама и стиховима има још пуно старинских елемената. Они указују на сродност латвијског у односу на литвански. Латвијски лексички фонд је веома занимљиво структуриран. Садржи пуно речи из других језика. Као на пример из немачког, шведског, руског или енглеског. Али неке речи су такође тек недавно створене јер су до сада једноставно недостајале у језику. Латвијски се пише латиничним словима и нагласак је на првом слогу у речи. Граматика познаје пуно посебности којих нема у другим језицима. Граматичка правила су, међутим, увек јасна и недвосмислена.