Рјечник

sr Трговине   »   sk Obchody

53 [педесет и три]

Трговине

Трговине

53 [päťdesiattri]

Obchody

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словачки Игра Више
Ми тражимо продавницу спортске опреме. Hľ-d-me --ch----o-šp--t--ý-- --t--ba-i. H------ o----- s- š--------- p--------- H-a-á-e o-c-o- s- š-o-t-v-m- p-t-e-a-i- --------------------------------------- Hľadáme obchod so športovými potrebami. 0
Ми тражимо месницу. Hľ-d--e--äs--rs---. H------ m---------- H-a-á-e m-s-a-s-v-. ------------------- Hľadáme mäsiarstvo. 0
Ми тражимо апотеку. H--dám---e---e-. H------ l------- H-a-á-e l-k-r-ň- ---------------- Hľadáme lekáreň. 0
Наиме, желимо купити фудбалску лопту. Chc--i-by s-- to-iž kúp-- -u-balov---op-u. C----- b- s-- t---- k---- f-------- l----- C-c-l- b- s-e t-t-ž k-p-ť f-t-a-o-ú l-p-u- ------------------------------------------ Chceli by sme totiž kúpiť futbalovú loptu. 0
Наиме, желимо купити саламу. Chce---b--sm- to----kúp-- s-lá-u. C----- b- s-- t---- k---- s------ C-c-l- b- s-e t-t-ž k-p-ť s-l-m-. --------------------------------- Chceli by sme totiž kúpiť salámu. 0
Наиме, желимо купити лекове. Chceli--y --- t--i----------ek-. C----- b- s-- t---- k---- l----- C-c-l- b- s-e t-t-ž k-p-ť l-e-y- -------------------------------- Chceli by sme totiž kúpiť lieky. 0
Ми тражимо продавницу спортске опреме да бисмо купили фудбалску лопту. H--dá---o--hod -- --o--ov-m---otr-b--i,-aby--me kú--li -------vú ----u. H------ o----- s- š--------- p--------- a-- s-- k----- f-------- l----- H-a-á-e o-c-o- s- š-o-t-v-m- p-t-e-a-i- a-y s-e k-p-l- f-t-a-o-ú l-p-u- ----------------------------------------------------------------------- Hľadáme obchod so športovými potrebami, aby sme kúpili futbalovú loptu. 0
Ми тражимо месницу да бисмо купили саламу. Hľa-ám- ----a-st-----b--s-- -úp-li-----m-. H------ m---------- a-- s-- k----- s------ H-a-á-e m-s-a-s-v-, a-y s-e k-p-l- s-l-m-. ------------------------------------------ Hľadáme mäsiarstvo, aby sme kúpili salámu. 0
Ми тражимо апотеку да бисмо купили лекове. H-adá-e --káreň,-a-- s-e--ú-il- l-e-y. H------ l------- a-- s-- k----- l----- H-a-á-e l-k-r-ň- a-y s-e k-p-l- l-e-y- -------------------------------------- Hľadáme lekáreň, aby sme kúpili lieky. 0
Ја тражим златарa. Hľ-d-m k----t---tv-. H----- k------------ H-a-á- k-e-o-n-c-v-. -------------------- Hľadám klenotníctvo. 0
Ја тражим фото радњу. H--dá- foto--r--a---. H----- f--- p-------- H-a-á- f-t- p-e-a-ň-. --------------------- Hľadám foto predajňu. 0
Ја тражим посластичарницу. H-a--m-c-k-----. H----- c-------- H-a-á- c-k-á-e-. ---------------- Hľadám cukráreň. 0
Наиме, намеравам купити прстен. Chc-- -o--ž-k---- -rst--. C---- t---- k---- p------ C-c-m t-t-ž k-p-ť p-s-e-. ------------------------- Chcem totiž kúpiť prsteň. 0
Наиме, намеравам купити филм. Chc-m -o--ž--úpi--f-l-. C---- t---- k---- f---- C-c-m t-t-ž k-p-ť f-l-. ----------------------- Chcem totiž kúpiť film. 0
Наиме, намеравам купити торту. Chce---otiž -ú-iť -o--u. C---- t---- k---- t----- C-c-m t-t-ž k-p-ť t-r-u- ------------------------ Chcem totiž kúpiť tortu. 0
Ја тражим златарa да купим прстен. Hľa--- kl--o-n-k---aby-s-m -ú--l ---t--. H----- k---------- a-- s-- k---- p------ H-a-á- k-e-o-n-k-, a-y s-m k-p-l p-s-e-. ---------------------------------------- Hľadám klenotníka, aby som kúpil prsteň. 0
Ја тражим фото радњу да купим филм. Hľ--á--f--o-pre--j-----by---m --p---fil-. H----- f--- p-------- a-- s-- k---- f---- H-a-á- f-t- p-e-a-ň-, a-y s-m k-p-l f-l-. ----------------------------------------- Hľadám foto predajňu, aby som kúpil film. 0
Ја тражим посластичарницу да купим торту. H-a-ám-----------a---s-m -úpil -or-u. H----- c-------- a-- s-- k---- t----- H-a-á- c-k-á-e-, a-y s-m k-p-l t-r-u- ------------------------------------- Hľadám cukráreň, aby som kúpil tortu. 0

Промењен језик= промењена личност

Наш језик је припада нама. Он је важан део наше личности. Но, многи људи говоре неколико језика. Значи ли то да они имају више личности? Истраживачи сматрају: Да! Кад променимо језик, мења се и личност. То ће рећи, понашамо се другачије. До овога су дошли амерички научници. Они су проучавали жене које говоре два језика. У питању су биле жене одрасле са шпанским и енглеским језиком. Оне су једнако добро познавале и оба језика и обе културе. Без обзира на то, понашање им се разликовало у зависности од језика којим су говориле. Када су говориле шпански, жене су имале више самопоуздања. Уколико су се налазиле у средини у којој се говорио шпански, такође су се пријатније осећале. Преласком на енглески, понашање им се изменило. Изгубиле су самопоуздање и често су биле несигурне. Научници су такође запазили да су жене наизглед биле усамљеније. Према томе - језик којим говоримо условљава наше понашање. Разлог томе још увек није откривен. Могуће је да се оријентирамо према културним нормама. Док говоримо известан језик, мислимо и на културу у којој се он употребљава. Ово се догађа аутоматски. Стога настојимо да се прилагодимо датој култури. Почињемо да се понашамо онако како нам норме дотичне културе налажу. Људи са кинеским матерњим језиком били су у експериментима врло резервисани. Кад су говорили енглески, били много су отворенији. Можда понашање мењамо не би ли се на тај начин лакше интегрисали. Желимо да будемо као они са којима комуницирамо...
Да ли си знао?
Белоруски спада у источнославенске језике. То је матерњии језик око осам милиона људи. Они наравно пре свега живе у Белорусији. И у Пољској има људи који говоре белоруски. Белоруски је у уском сродству с руским и украјинским. То значи да су ови језици веома слични. Развили су се из заједничког староруског језика. Ипак има неколико важних разлика. Белоруски правопис је на пример строго фонетски. То значи да изговор речи одлучује о њиховом начину писања. Ова особина чини разлику између белоруског и друга два сродника. И у бјелоруском има речи које потичу из пољског. У руском то није случај. Белоруска граматика је врло слична граматици других словенских језика. Ко воли ову породицу језика, треба обавезно дати прилику белоруском!